Српска научница Ивана Манси-Васић развија вантјелесну оплодњу нове генерације која ће терапију учинити доступнијом за пацијенткиње, а знање је развијала под надзором једног Нобеловца.

Форбес је објавио нову листу 30 испод 30 за 2024. за Сјеверну Америку, а на њему је само једно лице поријеклом с наших простора, али занимљиве биографије – Ивана Манси-Васић.

У друштво одбраних ушла је у категорији "Здравствена њега", гдје се налазе млади који су допринијели чувању живота и стварању праведније будућности.

Ивана има 29 година, живи у Сан Франциску и оснивач је и директорка компаније "Витра лабс". Како је Форбес навео у њеној биографији, она развија вантјелесну оплодњу нове генерације. Технологија компаније заснована је на истраживањима матичних ћелија, која је спроводила током докторских студија на Универзитету Калифорнија Сан Франциско.

Компанија, у којој осим Иване ради још троје научника, добила је од инвеститора 4,2 милиона долара и тим новцем развија платформу за инжењеринг ћелија за широк дијапазон терапеутске примјене.

Докторску титулу стекла је на Универзитету Калифорнија, диплому основних студија на Универзитету Аризона, а знање је стицала и на париском Међународном лицеју Оноре де Балзак.

Како стоји на сајту "Витра лабса", они осмишљавају нову будућност плодности. Развијају терапије засноване на матичним ћелијама које имају потенцијал да учине вантјелесну оплодњу безбједнијом и приступачнијом за све пацијенткиње које се боре са неплодношћу.

Компанију је основала прије двије године, у децембру 2021, а прије тога је радила на Гледстоун институту гдје је провела готово шест година.

Оно што је посебно занимљиво јесте да је посљедње двије године радила на постдокторским истраживањима са доктором Шињом Јаманаком (Shinya Yamanaka) као главним истраживачем. Овај научник из Јапана добитник је Нобелове награде за медицину 2012. Награду је подијелио са Џоном Б. Гурдоном за откриће које показује да "зреле ћелије могу да буду програмиране да постану плурипотентне".

Ивана је три мјесеца провела као истраживач и у истраживачком центру НАСА (Америчка национална свемирска агенција) и четири мјесеца као хемијски инжењер у корпорацији Интел.

На прошлогодишњем Биотехнолошком форуму који окупља осниваче компанија, она је рекла да је вантјелесна оплодња осмишљена прије 40 година, али да је мало иновација било у међувремену и још је огроман изазов успјешност поступка тако да је пацијенткињама обично потребно више покушаја да би постигле успјех.

- Недавно сам открила да је један од разлога лоше одрживости ембриона то што су многи ембриони екстремно осетљиви на пластику посуда за гајење ћелија у култури, у којима се узгајају ембриони пре него што их замрзну. Изгледа ми да је то проблем који је веома лако решити и да то може да уради неко ко разуме то микроокружење. То је једна од лакше решивих ствари, којом се нико није бавио, може драматично да повећа шансе и смањи трошкове за жене које желе да затрудне, а за које је вантелесна оплодња скупа и не могу да приуште више покушаја или не желе да пролазе кроз то - рекла је она.

Ивана долази у Србију и средином августа је у Нишу одржала предавање о матичним ћелијама и структури ћелија. Предавање је организовао Математички институт Српске академије наука и умјетности.

Објавила је низ научних радова и добитница је значајног броја признања и награда.

Прије мјесец дана удала се за Џонатана Мансија који је, такође, истраживач односно биомедицински инжењер, а истраживања је спроводио на Гледстоун институту.