​У кањону ријеке Милешевке смјестила се и вијековима одолијева једна од највећих српских светиња.

Манастир Милешева изграђен у 13. вијеку једна је од најљепших средњовијековних богомоља, веома значајна за читав српски род. На окупу држи три народа, а о исцијељитељским чудима која су се у њему десила причали су и народи других вјера.

– Манастир је градио краљ Владислав по савјету свог стрица Светог Саве од 1219. до 1235. године када је пренио и његово тијело из Бугарске 1237, тада је урађена припрата, осликаван је у два наврата у 13. и 16. вијеку. Оно што је најважније кажу да је одавде Свети Сава отишао у Свету Гору, тако да је он очигледно изабрао добро мјесто, па то и народ осјети и овдје долази – рекла је мати Праскева.

Оно по чему је овај манастир специфичан јесте што се у њему чува рука Светог Саве која је чудом спасена из спаљивања на Врачару, али и његов штап за који се вјерује да има исцијељитељске моћи. Милешева је и дом за фреску која се сматра радова српске и европске умјетности средњег вијека.

– Бијели анђео је фреска пронађена 1863. године рушењем средњег зида, био је скоро 300 и нешто година прекривен слојем из 16. вијека. Бијели анђео који сједи на гробу Господњем обавјештава жене мироносице да је Господ васкрсао – рекла је мати Праскева.

Иако је од подизања па све до данас неколико пута био на мети разних сила, уз Божију помоћ и помоћ добрих људи и дан данас је светиња којој вјерници прилазе са највећим поштовањем.

Искушеница Добринка је рекла је да многи у Милешеви траже спасење за проблеме и недаће. Долазе да се моле, а моле се и код ћивота у коме су се налазиле мошти Светог Саве, а каже да је било и оних који су се враћали и захваљивали за исцељење и изљечење.

– Постоји и случај са Светом Петком. Једна муслиманка дошла је и рекла да јој се у сну јавила жена у црном и рекла да ће добити дијете ако дође до њеног извора и ако се умије. Упитала ју је како ће то наћи, а жена из сна јој је рекла: „Наћи ћеш икону у коцкицама.“ Она је истражила и нашла, дошла је ту, помолила се и умила тамо гдје је извор, односно чесма с мозаиком Свете Петке, која се налази у порти манастира, и остала је у другом стању. На крају крајева, човјек по вјери бива. Ко вјерује да ће нешто да добије од Господа, којем се моли, он то и добије – закључује искушеница Добринка, пише Курир.

– Храм је посвећен Вазнесењу Господњем, Господ брине о својој светињи, а народ је тај који кад се призове онда и помогне , народ је обнављао манастир кроз вијекове, а најважније је и монаштво које је кроз свој труд доста допринијело, некада су за помоћ ишли и Руском цару када је то било потребно и на тај начин скупљали су доста прилога, оно што је било порушено враћали су у стање које је могло да послужи – казала је мати Праскева.

Иако се много тога промијенило од 13. вијека до сада, оно што је сигурно јесте да су вјерски објекти као манастир Милешава одржали српски народ.