Монахиња Минодора Ружић из монашке келије Светих Јоакима и Ане на Челебићима позвала је вјерујући народ да прилозима и молитвама помогне да ова келија прерасте у први манастир на подручју општине Фоча, што би било од велике духовне користи за шири крај.

У порти Храма Успења Пресвете Богородице, митрополит дабробосански Хризостом освештао је у јулу прошле године новоизграђени конак, који посједује гостопримницу и пет келија, уз тоалете и кухиње укупне површине 200 метара квадратних.

Већина грађевинских радова је завршена, али ти радови још нису исплаћени. Средства су неопходна и за набавку намјештаја и опремање монашких келија, уређење порте и подизање ограде, те за завршетак котловнице, како би централно гријање у конаку које је раније разведено могло бити пуштено у рад.

Жеља монахиње Минодоре је да људи спознају да је оснивање манастира на Челебићима насушна потреба и од историјског значаја, тим више што ће то бити први манастир у фочанском крају, а да је учешће у његовом подизању привилегија која се указала овој генерацији становништва.

Она истиче да од монаштва нема љепшег позива и да је увјерена да ће упркос свим препрекама овдје заживјети манастир.

- Шта је манастир? Манастир је мјесто гдје се даноноћно уздиже молитва за своје ближње, за свој народ и за цијели свијет. Ово је први манастир на територији општине Фоча, није ни то случајно- Челебићи су историјски крај, Челебићи су изузетан крај, све што је до Бога, Бог је дао. Ја сам путовала по свијету, не може се ништа мјерити, Челебићи све надмашују - наводи монахиња Минодора.

Фото: radiofoca.com

Ова монахиња на Челебиће је стигла из Банатске епархије 2021. године. Тачније вратила се у свој завичај, с обзиром да је рођена у челебићком селу Рајковићи, подно планине Љубишње, одакле је још у раној младости одселила за Србију. Како сама истиче, вратила се на призив упокојених душа са Челебића, између осталих и Свештеномученика Момчила Гргуревића, челебићког пароха који је мученички страдао од нове власти по завршетку Другог свјетског рата.

Након доста искушења, уз благослов митрополита Хризостома и уз велику помоћ добрих људи, градња конака је почела у септембру 2022. године, да би у једном тренутку све стало, када се било на раскршћу да ли ће се градња уопште наставити. Онда се, подсјећа она, појавио  извођач који је објекат завршио својим средствима, на повјерење, и то брзо и веома квалитетно.

- Не можемо радити друге послове, док ово не исплатимо. Приоритет нам је ограда и уређење терена, доста тога је потребно урадити, на почетку смо, али се то у овој години све може урадити. Мој посао је и да организујем сестре да дођу - каже монахиња Минодора.

Она признаје да је очекивала да ће прикупљање средстава ићи нешто лакше и брже.

- Наивно сам прихватила нека обећања и изворе које сам имала у плану и у својој глави раније. И даље се надам да ће они нешто од својих обећања испунити, али се то одуговлачи и зато желим да дамо прилику људима који хоће да помогну, тако што ћемо их информисати да се то гради и да ће то асполутно бити манастир - увјерена је она.

Монахиња прича да ко год дође у манастирску келију, оде са упечатљивим утиском, послије се јавља, прође неко вријеме и поново дође, сви доживе љубав.

У монашкој келији на Челебићима непрестано гори кандило вјере и молитве за здравље свих који су на било који начин учествовали и допринијели градњи ове светиње.

- Колико ко може, ако не може да издвоји новац, може некоме да пренесе или да каже - Бог нека помогне да та светиња заживи. Али, немојмо да завидимо онима који су помогли, него им заблагодаримо, то је наша светиња, свештеномученик ће помоћи - поучава монахиња Минодора.

Тренутно једини становник ове монашке келије поручује да је сваки манастир имао свој почетак, па тако и овај, те да ће сви који буду помогли његово подизање бити срећни и поносни што су учествовали у том узвишеном дјелу.

Челебићи, село на платоу кањона Таре, у којем је како то каже гусларска пјесма "образ пречи од живота", због свог слободарског духа платило је високу цијену у свим ратовима, а посебно након Другог свјетског рата због идеолошких разлога.

Монахиња Монодора подсјећа да је 1925. године, тачно прије 100 година, потекла идеја да се у Челебићима гради спомен црква у знак сјећања на 120 мјештана страдалих на почетку Првог свјетског рата, а да је њену градњу почео Свештеномученик Момчило Гргуревић од 1934. до 1939. године. Посао који је он започео, истиче Минодора, биће у потпуности завршен тек када на том мјесту заживи манастир.

- Док то не завршимо, можемо ми и на мјесец отићи, нећемо бити срећни. У новембру 1945. страда свештеномученик у чему је сигурно било нашег удјела- кад кажем нашег, мислим на наш народ. Горе има 17 гробова, то су све парохијани свештеномученикови, ја сам горе три године, нико не долази, не појављује се, а све су то млади људи, на крстовима пише кад су рођени и пострадали, нико не држи помене, то је запуштено и ми не можемо бити срећни - упозорава монахиња Минодора.

Фото: radiofoca.com

Она напомиње да је оснивање манастира у надлежности митрополита.

- Наш митрополит то жели, јер је видио да су Челебићи напуштени, остављени. Ја сам дошла по његовом благослову и трудим се да се формира обитељ.

Да би се формирала обитељ, осим грађевинског дијела посла, неопходно је чешће присуство свештеника, а временом да манастир добије свог духовника и да се литургије редовно служе.

Монашка келија Светих Јоакима и Ане налази се у порти Храма Успења Пресвете Богородице, гдје надлежни свештеник из Фоче повремено долази и држи литургије.

- Треба разумјети потребе свештеника у Фочи, ми имамо свештеника, али он има потребе, има посла на њиви Господњој. Монаштву неће сметати што је то пустиња, што је лош пут, али треба разумјети свештеника да му то не иде у прилог- пође, па му пукне гума, свашта се дешава, далеко је, имају у Фочи посла, али ајде да сви пожелимо да се ту формра монашка заједница која ће имати свог духовника, који ће ту боравити и служити, да ће људи моћи да долазе да им се читају молитве, да буду на службама, да се исповиједају, да оставе имена ближљих, да се савјетују са духовником, али све је то у рукама Божјим и митрополитовим - додаје монахиња Минодора.

Сви који желе да помогну да се комплетирају радови у монашкој келији на Челебићима  могу то урадити уплатом новчаних средстава на рачун Митрополије дабробосанске у НЛБ Банци, број 562-012-81443528-04, са назнаком „За монашку келију Светих Јоакима и Ане у Челебићима“.

Новинар: Игор Јанковић