Монографија "Култура Срба у Сарајеву 1468-1941" је завјештање генерацијама младих о свему што су Срби били у Сарајеву и о огромном културно-историјском насљеђу које су оставили у том граду, изјавила је данас у Источном Новом Сарајеву директор Архива БиХ Данијела Мрда.

Мрда и директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић промовисали су данас у Источном Новом Сарајеву ову монографију, која је заједнички пројекат архива Србије, БиХ и Републике Српске.

Она је навела да је њихов трогодишњи научноистраживачки рад капитализован овом монографијом која је на 515 страна обухватила период од првих турских записа и дефтера у којима се помиње хришћанска заједница, односно Српска православна црква у Сарајеву па до почетка Другог свјетског рата.

Мрда је истакла да је ријеч о изузетном послу у којем су учествовали стручњаци из Републике Српске, са Универзитета у Источном Сарајеву, из БиХ и Државног архива Србије.

- То је заједнички пројекат. Уредници монографије смо директор Државног архива Србије Мирослав Перишић и ја као директор Архива БиХ. Иза нас је три године озбиљног рада на документима, артефактима и историјским предметима, који су резултовали у неколико различитих области које смо обрадили - навела је Мрда.

Она је изразила задовољство што је промоција одржана у Средњој школи "28. јуни" управо због великог интересовања ученика, професора и студената Универзитета у Источном Сарајеву и што су имали прилику да се више информишу, не само о архивско-црквеној поставци која је била изложена у Административном центру Владе Репубике Српске, већ и о садржају монографије.

Фото: katera.news

Мастиловић је истакао значај представљања монографије, која се званично назива каталог о историји и култури Срба у Сарајеву од настанка града до 1941. године која је дио значајног националног пројекта који су заједнички реализовали Државни архив Србије и Архив БиХ.

- Монографија обухвата обиље садржаја, од прегледа историјата Срба у Сарајеву, затим културе, писмености и духовности, те представља јединствено дјело када је ријеч о култури и историји Срба у Сарајеву - рекао је Мастиловић.

Он је нагласио да је дјело значајно за сагледавање слике о присуству Срба на овоим просторима и богатству њихове културе, о чему свједочи и ризница Старе сарајевске цркве која садржи културно-историјско благо српског народа, не само у Сарајеву него на цијелом простору западно од Дрине.

- Мој задатак у овом пројекту био је да у име Републике Српске и БиХ координишем пројекат и напишем преглед о историји Срба у Сарајеву од настанка града до 1941. године. Та истраживања су несумњиво показала да је српски народ присутан на овим просторима још од деветог вијека - рекао је Мастиловић.

Он је подсјетио да се у знаменитим Ајнхартовим "Аналима франачког краљевства" може пронаћи први пут у историјским изворима да се Срби западно од Дрине помињу по свом етничком имену.

- Затим кроз цијели средњи вијек, специфично на простору Сарајева још из раног 16. вијека имамо податке путописаца као што је Катарин Зен и још неких који несумњиво говоре да је простор Горње Босне како је они називају од Врхбосне до Косовске Митровице насељен Србима и Турцима, те да има колонија Дубровчана у Сарајеву и то је једини народ који постоји на тим просторима - рекао је Мастиловић.

Он је истакао да то представља веома значајан податак у данашње вријеме када се Србима покушава оспорити право на живот на простору западно од Дрине.

- То указује и на значај овог пројекта за изградњу, не само наше колективне културе сјећања, већ и као непобитно свједочанство о томе да су Срби присутни на овом простору од раног средњег вијека до данашњег дана, иако су прошли кроз разна искушења и турбулентне вијекове историје под многим окупаторима - вијекови османске окупације, затим Аустроугрске, Први свјетски рат, Други свјетски рат и као врх леденог бријега дешавања 1990-тих година - указао је Мастиловић.

Према његовим ријечима, током посљедње деценије 20. вијека покушано је да се биолошки униште Срби западно од Дрине, што су планови који трају и данас.

- Због тога је значајно радити овакве пројекте и представљати их, посебно у школама, због омладине и дјеце која треба да знају колико је укоријењен српски народ на овим просторима, те да нико не може да им каже да су однекуд дошли на ове просторе -  напоменуо је Мастиловић.