Све велике свјетске силе и државе, изузев Русије, и поприлично увијеног става Кине, желе да Босну и Херцеговину и даље води високи представник, јер сматрају да би без њега мир који је грађен двије и по деценије могао да падне у воду.

Епилог је ово посљедње сједнице Савјета безбједности УН, на којој се расправљало о именовању Кристијана Шмита за новог високог представника у БиХ.

И ова сједница је само потврдила оно што се већ одавно знало, а то је да је Босна и Херцеговина играчка у рукама великих сила које преко њених леђа показују једне другима мишиће.

На сједници је јасно био видљив тренутни однос снага када је у питању свјетска политичка сцена, а он је такав да је Русија немоћна да наметне своје ставове, па самим тим и да спријечи долазак Шмита у БиХ.

Исто тако, сједница је јасно показала да се на међународно право можете позвати само онда када на својој страни имате моћне силе, јер право и правда не иду истом страном улице. Другим ријечима, међународно право се мјери по броју моћних савезника које имате, а не по ономе што пише у књигама и документима. Ако немате велике силе на својој страни, онда немате никаква права.

Управо ово је и једна од кључних порука које је грађанима и политичарима у БиХ послата са сједнице Савјета безбједности УН.

Ставове Републике Српске заступала је Русија, која је тврдила да је именовање Шмита нелегитимно, јер нема сагласност сва три народа у БиХ, као ни свих чланица Савјета безбједности УН.

С друге стране, Америка је, очекивано, заступала став да за именовање високог представника у БиХ није потребна сагласност свих чланица Савјета безбједности УН. Амерички представник је навео да сви чланови у Управном одбору Савјета за спровођење мира, осим Русије, подржавају именовање Шмита.

Тиме је Америка јасно показала однос снага на свјетској позорници, али и „залеђину“ коју ће Шмит имати.

Лидер СНСД и српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик, већ је поручио да Шмит није легитиман високи представник и да Српска неће сарађивати са њим. Сличне изјаве раније су давали и други представници власти у Српској.

Да ли је тај став исправан, односно да ли Република Српска у тренутним околностима може себи да дозволи „луксуз“ да не сарађује с високим представником и какве посљедице би могла имати у том случају?

Професор међународних односа и безбједности, Милош Шолаја, истиче да је сасвим јасно да су велике силе на сједници Савјета безбједности „показивале мишиће“ док је међународно право остало у другом плану.

– По одредбама Анекса 10 Дејтонског мировног споразума одређено је да Савјет безбједности УН одлучује о именовању високог представника. Ако је против именовања Шмита била једна од чланица СБ УН, а то је Русија, која је истовремено учествовала у доношењу Дејтонског мировног споразума, а која се сада позива на међународно право, онда се можемо упитати шта је то међународно право. Да ли је овдје ријеч о међународном праву или испитивању мишића између великих сила – упитао је Шолаја.

Додаје да је долазак Шмита у Босну и Херцеговину ствар моћи и односа снага великих сила.

Шолаја истиче да ће долазак Шмита и његова каснија политичка активност бити одраз моћи оних који стоје иза њега, а то су све оне државе које су га подржале у ПИК и Савјету безбједности, укључујући и Њемачку из које долази.

– Нека свако онда процијени да ли Република Српска у садашњим околностима има могућност таквог луксуза да каже одлучно “не” Шмиту, као што је Тито рекао Стаљину. То је ствар реалности, а не жеља. Није Република Српска та од које зависи да ли ће нешто бити урађено или неће. Наравно да би емотивно многима у Српској одговарало да се каже “не” високом представнику – каже Шолаја.

Подсјећа да све одлуке које се доносе у БиХ морају да буду усаглашене од стране три народа и два ентитета.

Историчар и искусни дипломата Слободан Шоја истиче да је Република Српска већ годинама безнадежан случај јер ради све супротно од оног што треба радити.

Непотребно је, каже он, то разлагати, јер не допире до кључних људи који деценијама раде на потпуном затамњењу и умањењу свега онога што је свијетло и велико у српској историји и традицији.

– Душа ме боли кад видим како смо и колико смо као Срби потонули. На сваком плану, културолошки, политички, економски… Републику Српску је “створио” Запад и зато је опасно и сулудо окретати се против Запада. То могу радити само они који не мисле добро свом народу, али од себичних људи који мисле само на властито богаћење друго се не може ни очекивати – става је Шоја.

Истиче да се слаже са ставовима да Босни и Херцеговини не треба високи представник и да се треба борити да он не дође.

Међутим, како каже Шоја, оног тренутка кад та борба не даје резултате и кад најјаче силе на свијету одлуче друкчије, не само да је опасно већ је неозбиљно супротстављати се томе.

– Ово говорим само из једног разлога: српски народ ће због агресивне и нетактичке ароганције корумпираних властодржаца много изгубити и пропатити – сматра Шоја.

Истиче да не мисли да ће високи представник уводити неке велике казне или санкције. Од тога, како каже Шоја, не треба страховати.

– Што се тиче евентуалних смјена, то није ствар народа и ентитета већ чисто лично питање, па нека се њиме баве они којих се то питање тиче. Русија ће увијек помагати Републици Српској, али никад онолико колико бисмо то ми жељели. За то не треба кривити Русију. Она је огроман и прворазредан глобални играч, а Република Српска је мала и небитна тачка у великом свијету – каже Шоја.

Сматра да Република Српска не треба водити никакву амбициозну спољну политику јер неће наћи озбиљног саговорника на другој страни. Једино што је битно за Републику Српску, како наводи Шоја, јесте да се мало више брине о себи и својим грађанима, које не треба заваравати, затупљивати и пљачкати, већ им треба помагати на сваки начин, будући да животи поштених људи у Српској постају све безвриједнији.

Сама чињеница да се у Њујорку расправља о доласку новог старатеља за БиХ најбоље осликава слику и углед цијеле државе, поручује Шоја. Он каже да је БиХ одавно земља без икаквог угледа у свијету, док је Република Српска у још горем, скоро трагикомичном положају.

– Ми јутрос размишљамо ко је побиједио у дуелу између министарке иностраних послова БиХ и руског амбасадора на поменутој сједници!? То је потпуно небитно, јер је право питање о којем треба размишљати сљедеће: кад ћемо као земља, једним гласом, инсистирати да нас свијет престане понижавати и кад ће се укинути канцеларија високог представника. Његово присуство је срамота за сваку земљу, а ми је тако лако подносимо. И зато смо једноставно биједни и никакви – поручује Шоја.