Муслиманске јединице у Тузли напале су 15. маја 1992. године колону Југословенске народне армије и, према званичним подацима, убиле најмање 54 војника, а раниле 44, прекршивши договор према којем је колона, која је као и остале јединице ЈНА напуштала БиХ, требала да мирно оде из града.

Поновљен је сценарио из Добровољачке улице у Сарајеву, који се догодио непуне двије седмице раније, гдје је први дио колоне са војницима ЈНА пропуштен, а други нападнут из засједе.

Напад на колону ЈНА у Тузли познат је и као "Тузланска колона".

Напад су извршили припадници "Патриотске лиге" и МУП-а тадашње БиХ под контролом ратне владе у Сарајеву.

Овај злочин је директно преношен на локалној телевизијској станици.

Бошњаци овај дан и злочин над невиним војницима на одслужењу војног рока прослављају као "Дан одбране Тузле".

Према неким сазнањима, могуће је да је убијено и више војника и цивила који су радили у ЈНА, а бошњачке власти све ове године бране налогодавце злочина и скривају још три масовне гробнице.

Аутор књиге "Тузланска колона" Драган Мркајић тврди да је тај напад био увод у највеће етничко чишћење Срба у БиХ послије Другог свјетског рата.

Кроз свједочења 33 преживјела учесника и застрашујуће исповјести породица жртава, Мркајић поткрепљује тврдње о "савршеном злочину" на Брчанској малти као методи специјалног рата који је БиХ гурнуо у дугогодишње крвопролиће - због "интереса великих сила и национализма малих народа".