Музеј Старе цркве у Сарајеву међу првих пет у свијету

14.01.2020. 10:16
0

Музеј Старе православне цркве Светих архангела Михаила и Гаврила у Сарајеву, у ком је изложено више од 200 експоната, настао је 1889. године из ризнице цркве и међу првих пет је у свијету према вриједности изложених експоната, изјавио је кустос Музеја Делибор Кајевић.

-Музеј је отворен захваљујући донацијама богатих српских занатско-трговачких фамилија тог времена Јефтановића, Деспића, Цековића, те многих других који су тада имали развијене послове- истиче Кајевић за Срну.

Он појашњава да су ове и остале фамилије путовале земљама Европе, обилазиле тамошње установе културе тог времена и, према узору на њих, помагале отварање истих у Сарајеву - овај музеј, народно позориште, али и гусларска друштва, те хотел "Европа" који постоји и данас.

Говорећи о поставци музеја, Кајевић истиче да је подијељена у двије цјелине.

Слика

Према његовим ријечима, прву, која се налази у улазном дијелу, чине занатске рукотворине од сребра и бронзе, настале у 16. и 17. вијеку.

Кајевић прецизира да су оне поклон цркви, да су у једном периоду поједини предмети служили за обављање вјерских обреда, те додао да се у другој цјелини налази врло цијењена галеријска поставка.

-Што се тиче галерије икона, битно је напоменути да су све /иконе/ током времена биле изложене у цркви. Један дио је из првобитног фундуса самог Музеја, а други чине иконе које су биле изложене у цркви, а затим повучене, тако да представљају музејски експонат- наводи кустос.

Он истиче да је галерија састављена од икона које су настале из такозване критске школе иконосликарства у 15. вијеку, падом Византијског царства, Константинопоља, када много свештеника, иконописаца и богослова одлази на грчко острво Крит, које се у то вријеме налази под влашћу западних грофовија.

-Они настављају да раде, али под утицајем Запада и надолазеће ренесансе, те иконе, осим јаке духовне линије Истока, добијају и ренесансну умјетничку црту са Запада и ствара се врло интересантна школа иконосликарства, познатија као критска школа- појашњава Кајевић.

Он наглашава да су све иконе изузетно значајне како са духовне, тако и умјетничке стране, те да су биле изложене у цркви, као и да су одољеле зубу времена и свему што је пратило цркву ако се зна да је она неколико пута страдала - што од рушења, што од пожара у вријеме турске владавине.

Једна од најзначајнијих - икона Ел Грека из 1600. године

Према његовим ријечима, једна од најзначајнијих икона из критске школе иконосликарства је икона настала 1600. године "Литургија праведних и паклене муке грешних", аутора Георгија Клондзаса, који је био учитељ славног сликара Ел Грека.

Кајевић је подсјетио да је прије четири године ова икона била изложена на европској изложби у Византијском и хришћанском музеју у Атини, поводом обиљежавања 400 година од рођења Ел Грека.

Говорећи о томе како су ове иконе из критске школе дошле у Сарајево и нашле се у Старој православној цркви, Кајевић истиче да је у 15, 16. и 17. вијеку у Сарајево долазило много трговаца са свих страна који су причали о иконама које се сликају на Криту и које су лијепе и специфичне по много чему.

-Сарајевски Срби, иако и сами тешко живе, скупљају новац са свештенством, дају га трговцима да им донесу иконе, иако су свјесни да им оне могу стићи за пет-шест, па чак и 10 година или их уопште неће ни добити- наводи кустос.

Према његовим ријечима, у фундусу Музеја су и оригинални фермани султана који се углавном односе на дозволе за обнову цркве, али и на живот хришћана, те других људи у Сарајеву тог времена.

У Музеју најстарији рукопис- Сарајевска Крмчија из 1307. године

Кајевић наглашава да се у Музеју налази и најстарији рукопис из 1307. године - Сарајевска Крмчија.

Он је појаснио да Крмчија представља средњовјековно црквено правило Номоканон које је уредио Свети Сава, узимајући неколико познатих законика из тог времена и правећи један прилагођен условима живота Срба. Назвао га је Крмчија, као нешто што крми, усмјерава и наводи на прави пут.

-Укупно је осам Крмчија Светог Саве. Ово је друга по старости, из 1307. године, писана на пергаменту, на оригиналној средњовјековној српској ћирилици и немјерљиве је духовне, религијске и сваке друге вриједности- истиче Кајевић.

Осим Сарајевске Крмчије, у Музеју се чувају и Силоаново јеванђеље настало на крају 14. вијека, те Теодосијев "Живот Светог Саве", који је преписао дијак Владислав 1508. године у Милешеви, а од штампаних књига сачувана су два цетињска Октоиха Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године и Псалтир из манастира Милешеве.

Комисија за очување националних споменика БиХ на сједници у септембру 2006. године донијела је одлуку којом је градитељска цјелина - Стара православна црква Светих архангела Михаила и Гаврила у Сарајеву проглашена националним спомеником БиХ.

У одлуци се наводи да се национални споменик састоји од цркве, црквеног дворишта, музејске зграде, оградног зида, улазне капије, парохијског дома и покретног насљеђа.

Комисија је тада констатовала да се у оквиру Музеја налази збирка од 140 икона, четири иконостасна фрагмента, збирка од 114 предмета израђених од метала, збирка од 13 књига, збирка од шест старих докумената, те збирка од 37 литургијских тканина и веза.

 

Коментари 0
Повезане вијести
Сарајево и јутрос најзагађенији град свијета
Нема Срба на кључним позицијама у МИП-у
Ваздух у Сарајеву јутрос мало бољи, али и даље врло нездрав
Најчитаније
  • Нови закон у РС: Ко има посао и стан мораће направити троје дјеце!
    6h 4m
    0
  • Пало пет дјевојака: Ово су ескорт даме које су тврдиле да су секретарице
    15.01.2020
    0
  • Рогатица: Малољетници украли аутомобил и изазвали двије саобраћајне незгоде
    15.01.2020
    0
  • Болница "Србија": Хитно потребна нулта негативна крвна група
    15.01.2020
    0
  • Оставио упаљен аутомобил, па остао без њега
    16.01.2020
    0