За нешто више од 5 година жиранти у Републици Српској су у комерцијалним банкама отплатили око 12 милиона марака туђих кредита.

Подаци Агенције за банкарство РС показују да је, само за 3 мјесеца ове године, 307 жираната, односно судужника, отплатило 870.690 КМ за 293 корисника кредита физичких лица.

Током цијеле прошле године, 502 жиранта су отплатила скоро 2,49 милиона КМ за 475 дужника.

То, практично, значи да је један жирант за годину дана у просјеку отплатио скоро 5.000 КМ туђих кредита, односно преко 400 КМ мјесечно.

У Удружењу за заштиту жираната БиХ наглашавају да је, у највећем броју случајева, ријеч о жирантима који су гарантовали за кредите које су банке одобравале још прије деценију и по.

Према неким процјенама, у БиХ туђи кредит тренутно враћа око 50.000 људи, који су се у проблему нашли зато што су у ранијем периоду банке кредите одобравале и онима који су већ тада били презадужени или кредитно неспособни.

Предсједник овог удружења Јовица Цвјетковић истиче да жиранти то нису могли да знају, зато што им банке у тренутку одобрења кредита нису приказале кредитну историју дужника.

– Ти људи су хтјели да помогну пријатељима и рођацима, а на крају су страдали, јер ови нису били у стању да враћају узете паре. У поменутом периоду, готово сваки други кредит је био одобрен на “лијепе очи” дужника. Тада је сваки жирант у просјеку на годишњем нивоу био дужан и по 22.000 КМ – истиче за Српскаинфо Цвјетковић.

Банке у БиХ су у прошлој деценији појединим кредитно неспособним клијентима одобриле по скоро четврт милиона КМ, а рате за ове кредите жиранти отплаћују и данас.

Један Шамчанин је за 4 године, са трговачком платом од око 300 КМ, подигао чак 14 кредита вредности 225.000, те 23 пута био жирант на суму од 314.000 КМ. Чланови једне породице, такође из Шамца, за само 2 године дигли су 14 кредита, вриједности 448.000 КМ. То им је одобрено на основу фарме регистроване на домаћина, који је, међутим, у том периоду остваривао тек 240 КМ прихода.

Ово су, како наглашавају у поменутом удружењу, само неки од примјера који потврђују да су банке у ранијем периоду кредите одобравале кредитно неспособним лицима, а да жирантима нису дозвољавале увид у кредитну задуженост дужника.

Због немогућности да отплаћују кредите оних који су паре дигли и потрошили, на шта су их обавезале судске пресуде, досад је, показује аналаза поменутог удружења, регистровано чак 35 жираната који су на себе дигли руку или умрли од посљедица стреса.

– Остали стријепе од судских пресуда, које углавном иду на њихову штету. Наиме, и даље се плијени имовина жираната, а не дужника. Апсурдно је да су астрономске кредите добијали људи са мјесечним приходима од пар стотина КМ, као и они који су били на бироу. Они су у старту били кредитно неспособни, а, ето, банке су им одобриле и по 15 кредита. Нажалост, сад су у најмањем проблем дужници, с обзиром на то да их банке уопште не терете за невраћање кредита, него тужавају жиранте. Пракса одобравања кредита мимо прописа трајала је све до уназад 5 година – истиче Цвјетковић.

Подсјећа да је ово удружење тражило ревизију судских пресуда, у свим случајевима гдје се докаже да је кредит нерегуларан или одобрен кредитно неспособном клијенту, а терет отплате рата пребачен на жиранте. Тражили су и поврат незаконито одузетог новца од жираната, уз поруку да више не могу и неће да плаћају рате за људе који су кредите добили, иако су били кредитно неспособни, те због немара банака и инертности судова.

– То би, наравно, подразумијевало институционалну реакцију, која је у потпуности изостала – каже Цвјетковић.