Данас је уторак, 11. април, 101. дан 2023. До краја године остала су још 264 дана.
1514. - Умро италијански архитекта Донато Браманте, који је снажно утицао на ренесансну архитектуру. Пројектовао је многе зграде и реконструисао цркву Светог Петра у Ватикану.
1689. - Крунисан енглески краљевски пар Вилијам Трећи Орански и Мери Друга послије збацивања посљедњег краља из династије Стјуарт Џејмса Другог у "Славној револуцији" 1688. године. Мери Друга је кћерка Џејмса Другог, али је одбацила непопуларну очеву римокатоличку политику и снажно подржала Англиканску цркву. Током њихове владавине у Енглеској је учвршћен уставно-парламентарни режим.
1713. - Потписан Утрехтски мир Француске, Британије, Холандије, краљевине Пијемонт, Португалије, Пруске и Шпаније, којим је окончан рат за шпанско насљеђе. Шпанија је приморана да Британији уступи Гибралтар, Аустрији преда Белгију, Милано и јужну Италију, а Пијемонту средоземно острво Сардинију. Такође је принуђена да за владаре прихвати француске Бурбоне.
1755. - Рођен енглески хирург и палеонтолог Џејмс Паркинсон, који је открио и описао нервну болест екстрапирамидалног система, названу према његовом презимену. Први је описао апендицитис/запаљење слијепог цријева/, објавио је више радова из медицине и палеонтолошко дјело "Органски остаци ранијег свијета".
1772. - Рођен шпански писац Мануел Хосе Кинтана, сљедбеник класике и писац слободоумне поезије. Био је секретар побуњеничког покрета за независност у вријеме владавине Шпанијом Наполеона Првог од 1808. до 1814. Дјела: поетска - "Ода Шпанији", "Ода Падиљи", "Ода штампарији", драме "Пелајо", "Војвода од Висеа", историјско дјело "Животи славних Шпанаца", критика "Правила драме".
1814. - Француски цар Наполеон Први абдицирао послије пораза у Русији, пада Париза и изгубљених битака код Лајпцига и Тулуза, послије чега је прогнан на средоземно острво Елба.
1842. - Београдски трговци - браћа Герман окончали градњу прве српске лађе "Кнез Михаило". Мајстори из Цариграда почели су градњу 1840. у Брзој Паланци на Дунаву. Брод је могао да се користи и у војне сврхе - на њему је било мјеста за 18 топова.
1884. - Умро енглески писац Чарлс Рид, чији је обимни историјски роман "Манастир и огњиште" надахнут списима и животом холандског хуманисте Еразма Ротердамског. Написао је више "романа с тезом", у којима је подвргао оштрој критици енглески казнени систем и злоупотребе у лудницама. Остала дјела: романи "Никад није сувише касно", "У готову", "Грифит Гонт".
1894. - Уганда постала британски протекторат.
1899. - САД од Шпаније преузеле Филипине.
1919. - Почела да ради Међународна организација рада са сједиштем у Женеви, која је послије стварања УН постала једна од специјализованих агенција свјетске организације.
1939. - Под притиском савезнице - нацистичке Њемачке - Мађарска иступила из Друштва народа.
1945. - Америчка војска у Другом свјетском рату ослободила нацистички концентрациони логор Бухенвалд. За 7,5 година, колико је логор постојао, у њему је убијено више од 56.000 људи из 18 европских земаља, укључујући 4.000 Југословена, претежно Срба.
1945. - У Москви у Другом свјетском рату Јосип Броз потписао уговор о пријатељству, узајамној помоћи и сарадњи Југославије и СССР. Била је то прва његова службена посјета једној савезничкој земљи послије формирања привремене владе Демократске Федеративне Југославије и међународног признања нове Југославије.
1948. - Отпочела изградња новог београдског насеља на лијевој обали Саве - будућег Новог Београда.
1961. - Пред израелским судом у Јерусалиму почело суђење аустријском нацисти Адолфу Ајхману, шефу одјељења у Гестапоу за уништење Јевреја и за њемачке логоре у Другом свјетском рату.
1961. - Због политике апартхејда у Јужној Африци Нигерија успоставила потпуни трговински ембарго против те земље.
1973. - Њемачки нацистички ратни злочинац Мартин Борман званично проглашен мртвим.
1977. - Умро француски писац Жак Анри Мари Превер, назван "пјесником Париза". Почео је писати под утицајем надреалиста, али је временом изградио оригиналан израз једноставне и сажете форме. Његову поезију карактерише револт, младалачки цинизам, исмијевање ауторитета. Написао је више поетских сценарија, можда најљепших у француској кинематографији, за филмове режисера Марсела Карнеа "Обала у магли", "Хотел `Сјевер`", "Дан се рађа", "Љубавници из Вероне", "Дјеца раја", "Врата ноћи". Дјела: збирке пјесама "Ријечи", "Велики прољећни бал", "Киша и лијепо вријеме".
1979. - У главни град Уганде Кампалу ушле трупе Танзаније и снаге опозиције, окончавши осмогодишњу сурову владавину диктатора Идија Амина Даде, који је побјегао у Либију.
1985. - Умро албански диктатор Енвер Хоџа, шеф владајуће Партије рада Албаније од 1948. Између два свјетска рата био је секретар краљевског посланства Албаније у Бриселу. Један је од оснивача Комунистичке партије Албаније 1941. Подржавао је политику Информбироа од 1948. до 1956. и диктаторску концепцију Јосифа Стаљина, чак и послије 20. конгреса Комунистичке партије СССР, на којем су осуђени Стаљинови методи. Касније је постао приврженик Пекинга, али се разишао и с кинеским комунистима, потпуно изолујући земљу. Изградио је примитивни, ауторитаран систем, заснован на репресији и физичким елиминацијама неистомишљеника, али и сарадника у које је посумњао да би могли да угрозе његову личну власт. Био је гласноговорник великоалбанских територијалних претензија према Југославији.
1990. - Влада Анголе сагласила се да у Португалији отпочне мировне разговоре с побуњеничким покретом УНИТА.
1991. - Савјет безбједности УН саопштио формални крај Заливског рата, прихвативши обећање Ирака да ће платити ратну штету и уништити оружје за масовно разарање.
1994. - Авиони НАТО-а наставили нападе на Војску Републике Српске /ВРС/ око Горажда, погађајући и цивилне циљеве. Војна помоћ муслиманима, који су се нашли у неприлици послије неуспјеле офанзиве - на коју САД и друге западне земље нису реаговале - правдана је тврдњом да ВРС угрожава снаге УН.
1995. - УН смијениле команданта руских "плавих шљемова" у Сремско-барањској области генерал-мајора Александра Перељакина, оптуженог за подршку Србима.
1997. - Међународне мировне снаге ступиле на тло Албаније, покушавајући да зауставе насиље и хаос у тој земљи.
1999. - И током православног Васкрса авиони НАТО пакта бомбардовали Савезну Републику Југославију, а у нападу на цивилне објекте у ширем подручју Куршумлије усмрћено је шест људи.
1999. - Индија успјешно испробала ракету дугог домета типа "агни", која може да носи и нуклеарне пројектиле.
2003. - Влада Садама Хусеина изгубила контролу над Ираком и потпуно нестала, саопштила је Бијела кућа.
2006. - Судија шпанског суда Хуан дел Олмо подигао оптужницу против 29 лица због њихове улоге у бомбашким нападима у Мадриду у марту 2004. године.
2006. - Врховни вођа италијанске мафије Бернардо Провенцани, који је био у бјекству 42 године, ухапшен на Сицилији - у градићу Корлеоне.
2006. - Лијеви центар Романа Продија прогласио побједу на општим изборима у Италији.
2007. - Народна скупштина Републике Српске усвојила закључке у вези са реформом полиције у БиХ, одбацивши захтјеве за радикално уставно и територијално преуређење БиХ и захтјеве за укидање Српске и њених суштинских надлежности.
2019. - Оснивач "Викиликса" Џулијан Асанж ухапшен у Амбасади Еквадора Лондону, након што му је Еквадор суспендовао држављанство и укинуо азил.
2019. - Предсједник Судана Омар ел Башир збачен са власти након скоро 30 година владавине и ухапшен.
2021. - Композитор филмске и позоришне музике Зоран Симјановић преминуо у 75. години.
