На данашњи дан, 20. новембар

20.11.2023. 08:08
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је понедјељак, 20. новембар, 324. дан 2023. До краја године има 41 дан.

1602. - Рођен њемачки физичар и проналазач Ото фон Герике, који је први демонстрирао вакуум и приказао чувени експеримент о ваздушном притиску. Такође је изумио ваздушну пумпу, ваздушну вагу и барометар.

1616. - Француски кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље постао шеф дипломатије и министар рата. Као свемоћни министар краља Луја Тринаестог поставио је циљ да Француску учини првом силом у Европи и увео је земљу у Тридесетогодишњи рат да би ослабио моћ њемачког царства. Наставио је колонијално ширење Француске, ограничио утицај Римокатоличке цркве, папе и племства у државним пословима и угушио устанак хугенота.

1780. - Велика Британија објавила рат Холандији зато што је америчким побуњеницима бродовима дотурала француско и шпанско оружје.

1818. - Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио независност Венецуеле од Шпаније.

1847. - Умро српски писац, преводилац и глумац Јоаким Вујић, отац српског позоришта. Гимназију је учио у Калочи и Сегедину, лицеј и права у Пожуну /Братислава/, доста је путовао учећи стране језике. Прву "театралну представленију" приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. У Србији је с прекидима боравио од 1833. до смрти и у Крагујевцу и Београду је, као "књажевско-сербског театра директор", основао 1834. и 1836. прве позоришне трупе. Био је противник језичке реформе Вука Караџића. Написао је "Путешествија" и 21 драмско дјело, укључујући "Крешталицу", "Фернанда и Јарику" и "Љубовбнају завист через једне ципеле".

1863. - Рођен српски писац Богдан Поповић, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије, један од оснивача "Српског књижевног гласника" и творац "београдског књижевног стила". Знатно је утицао на европеизацију српске књижевности уочи Првог свјетског рата. Објавио је "Антологију новије српске лирике" и већи број студија из књижевности и умјетности.

1873. - Уједињени ривалски градови Будим и Пешта и тако је настала мађарска пријестоница Будимпешта.

1894. - Умро руски композитор и пијаниста Антон Григорјевич Рубинштајн, оснивач Конзерваторијума у Петрограду, један од највећих пијаниста 19. вијека. Компоновао је опере, клавирске композиције, соло пјесме.

1910. - Умро руски писац и мислилац Лав Николајевич Толстој, великан свјетске књижевности који је посједовао огромну и оригиналну стваралачку снагу, одбивши претходно да се измири с Руском православном црквом која га је екскомуницирала. Прва дјела је написао на Кавказу, гдје се као добровољац борио против Турака. Послије Кримског рата, у којем је био официр, повукао се на имање у Јасну Пољану. Разобличавао је тешко друштвено стање у Русији, писао против бракова склопљених ради интереса, неправедних судова, рата, лицемерја цркве, експлоататорског племства, царског самодржавља и терора. Сликао је ненадмашно стравичну биједу сељака и све видове насиља. Због реалног приказивања живота долазио је у сукоб са властима и Црквом. Дјела: романи "Рат и мир", "Ана Карењина", "Васкрсење", приповијетке "Севастопољске приче", "Козаци", "Отац Сергије", "Кројцерова соната", "Хаџи-Мурат", "Народне приче", драме "Живи леш", "Царство мрака", "Свјетлост у тами свијетли", студије "Шта је умјетност", "Моја исповијест", "У чему је моја вјера", "Не могу да ћутим!", "Па шта да радимо?", мемоари "Дјетињство", "Дјечаштво" и "Младост".

1914. - На Врапчем брду код Лазаревца у Првом свјетском рату у Колубарској бици погинуо српски официр Димитрије Туцовић, вођа социјалистичког покрета у Србији. Предводио је 5. априла 1903. демонстрације у Београду против режима краља Александра Обреновића и потом морао да емигрира. Послије мајског преврата оснивачки конгрес Српске социјалдемократске партије је у августу 1903. прогласио партијским органом "Народне новине", које је он уређивао. Дипломирао је права у Београду 1906, секретар партије је постао 1908, а теоријски часопис "Борба" покренуо је 1910. На Међународном конгресу социјалиста у Копенхагену 1910. одржао је значајан говор о аустроугарској анексији БиХ, указавши на погрешан став аустријских социјалиста у националном питању и однио убједљиву побједу у полемици с једним од вођа Социјалистичке партије Аустрије - Карлом Ренером. Објавио је око 600 радова у домаћим и страним листовима. Био је пацифиста и ватрени противник рата, али се као родољуб борио у ослободилачким ратовима Србије. Дјела: "Законско осигурање радника", "Србија и Албанија", "Закон о радњама и социјална демократија", "У изборну борбу!", "За социјалну политику", "Социјал-демократски агитатор", "Порези: једна жалосна глава у политици српске буржоазије", "Јединство покрета".

1919. - У Берлину илегално почео Први међународни конгрес омладинских организација 13 земаља на којем је основана Комунистичка омладинска интернационала.

1925. - Рођен амерички политичар Роберт Френсис Кенеди, који је постао министар правде кад је његов старији брат Џон изабран за предсједника САД. Убијен је у Лос Анђелесу 1968. у току предсједничке кампање, непуних пет година пошто је, такође у атентату, убијен његов брат. Од 1951. је радио у Криминалистичком уреду Министарства правде, а 1954. је постао члан Сталног сенатског истражног поткомитета. Од 1961. до 1964. био је министар правде, послије чега је у држави Њујорк изабран за сенатора.

1925. - Рођена руска балерина Маја Михајловна Плисецкаја, која је спојила традиционалну руску кореографску школу с модерним токовима руског балета. Као дугогодишња примабалерина "Бољшој театра" у Москви, креирала је с изузетним играчким сензибилитетом партије класичног репертоара, попут "Дон Кихота", "Лабудове смрти", "Лабудовог језера", "Ромеа и Јулије", "Ивана Грозног", "Галеба", а са супругом, композитором Родионом Шчедрином, поставила је балетску верзију Толстојеве "Ане Карењине".

1945. - У Нирнбергу пред Међународним судом почело суђење њемачким ратним злочинцима у Другом свјетском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човјечанства и казнио виновнике. Послије десет мјесеци, 12 њих је осуђено на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а петорица су ослобођена.

1945. - Савезничка Контролна комисија дозволила пресељење шест милиона Нијемаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Њемачку.

1947. - У Лондону се вјенчали принц Филип Маунтбатен и принцеза Елизабета, која је пет година касније ступила на британски пријесто као краљица Елизабета Друга.

1959. - Генерална скупштина УН усвојила Декларацију о правима дјетета, којом су прокламована једнака права за сву дјецу, без обзира на расу, вјеру, поријекло и пол.

1959. - У Стокхолму Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португалија и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА /Европско удружење слободне трговине/.

1962. - Предсједник САД Џон Кенеди укинуо америчку блокаду Кубе, чиме је формално окончана "кубанска ракетна криза", током које се свијет нашао на ивици атомског сукоба САД и СССР-а.

1974. - У првом удесу путничког авиона "боинг 747", који се срушио послије полијетања с аеродрома у главном граду Кеније Најробију, у џамбо џету западноњемачке компаније "Луфтханза" погинуло 59 људи.

1975. - Умро шпански диктатор Франсиско Франко, који је 36 година диктаторски управљао Шпанијом. Убрзо послије његове смрти у тој земљи је успостављен демократски поредак.

1979. - Око 300 наоружаних шиитских побуњеника упало у велику џамију у Меки, одакле их је, уз велико крвопролиће, 4. децембра 1979. истјерала саудијска армија.

1980. - У Кини почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Ђанг Цхинг, удовица предсједника Мао Це Тунга, под оптужбом за издају и злочине током Културне револуције од 1966. до 1976.

1981. - Руски велемајстор Анатолиј Карпов задржао титулу првака свијета у шаху, побједом у мечу у Италији над бившим земљаком велемајстором Виктором Корчнојем.

1992. - У пожару готово уништен Виндзорски замак, једна од највећих британских знаменитости.

1993. - Срушио се македонски путнички авион, у којем је од 116 путника и чланова посаде несрећу преживио само један.

1995. - На предсједничким изборима у Пољској кандидат љевице Александар Квашњевски побиједио дотадашњег шефа државе Леха Валенсу.

2006. - Умро чувени амерички редитељ Роберт Алтман. Његови познати филмови -

"Одбројавање", "Меш", "Нешвил", "Буфало Бил и Индијанци", "Кратки резови", "Играч", "Луд за љубављу", "Голсворд парк" и "Висока мода".

2011. - Умро Серђо Скаљети, италијански дизајнер аутомобила.

2020. - Његова светост патријарх српски Иринеј /Гавриловић/ упокојио се у Војној ковид болници "Карабурма" у Београду од посљедица вируса корона, а сахрањен 22. новембра у крипти Храма Светог Саве.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 6. октобар На данашњи дан, 6. октобар
На данашњи дан, 5. октобар На данашњи дан, 5. октобар
На данашњи дан, 4. октобар На данашњи дан, 4. октобар
Најчитаније
  • Локални избори 2024: Одржани локални избори у БиХ
    16h 22m
    4
  • Град Источно Сарајево: До 15.00 часова највећа излазност у Трнову
    14h 29m
    0
  • Маринко Божовић прогласио побједу у Источној Илиџи
    9h 54m
    2
  • Погледајте графикон о промјени броја бирача у односу на локалне изборе 2020. године
    17h 26m
    0
  • Град Источно Сарајево: До 11.00 часова највећа излазност у Трнову
    17h 56m
    1