На данашњи дан, 23. август

23.08.2019. 08:08
0
ИЗВОР: СРНА

Данас је петак, 23. август, 235. дан 2019. До краја године има 130 дана.

1305. - Вођа Шкота у борби против Енглеза Вилијам Волас објешен у Лондону.

1754. - Рођен француски краљ Луј Шеснаести, који је ступио на пријесто 1774. Посљедњи је монарх феудално-апсолутистичке Француске. Његово погубљење на гиљотини 21. јануара 1793. најавило је јакобински терор у Француској револуцији.

1775. - Краљ Енглеске Џорџ Други објавио да је у колонијама у Америци избила отворена побуна против енглеске власти.

1839. - На почетку "Опијумског рата" са Кином Велика Британија заузела Хонг Конг.

1863. - Умро руски глумац Михаил Сејмонович Шчепкин, најзначајнији умјетник тадашњег руског и свјетског позоришта, који је настојао да објасни тајне глумачког стваралаштва и био узор генерацијама глумаца. Сматра се претечом позоришног редитеља и глумца Константина Сергејевича Станиславског.

1864. - Рођен грчки државник Елефтериос Венизелос, оснивач Либералне странке и пет пута премијер од 1910. до 1933. Предводио је борбу за ослобођење Крита од Турака и уједињење тог грчког острва у Медитерану са матицом. Склопио је Балкански савез и ушао у Први балкански рат против Турске 1912. и успио је да ојача и прошири Грчку у два балканска рата и у Првом свјетском рату. Био је присан пријатељ српског државника Николе Пашића, а велику наклоност према Србима доказао је у најтежим данима Србије. Кад су у Првом свјетском рату Централне силе понудиле Грчкој територијалне уступке, под условом да прекрши споразум о савезништву са Србијом и ратује против ње, понуду је глатко одбио, рекавши: "Грчка је веома мала земља да би учинила један тако нечастан гест". Као премијер је реформисао радничко и аграрно законодавство и реорганизовао копнену армију и ратну морнарицу. У прољеће 1935. покушао је да револуцијом омете обнову монархије, али није успио и морао је да емигрира у Француску, гдје је 1936. умро.

1876. - У боју на Шуматовцу бројно слабија српска војска, под командом руског добровољца генерала Михаила Григорјевича Черијајева, одбила више снажних напада на Алексинац. Турску војску предводио је Абдул Керим-паша. Претрпјевши велике губитке, Турци су се пребацили на лијеву обалу Јужне Мораве и продужили операције према Ђунису.

1912. - Рођен амерички филмски глумац, режисер и балетски играч Џин Кели, једна од најзначајнијих фигура у историји мјузикла. Бриљантно је спојио класични балет с модерним играчким сензибилитетом. Филмови: "Американац у Паризу", "Плес на киши", "Гусар", "У град!", "Позив на игру", "Хело, Доли!".

1914. - Јапан објавио рат Њемачкој у Првом свјетском рату, захваљујући чему су му на Версајској мировној конференцији 1919. додијељене многе њемачке колоније у Тихом океану.

1926. - Умро амерички глумац италијанског поријекла Рудолф Валентино, најпопуларнија филмска звијезда почетком 20. вијека. Његова изненадна смрт у 31. години изазвала је масовну хистерију, посебно женске публике. Премда скромних глумачких могућности, прославио се у нијемим филмовима улогама заводника, стекавши милионе обожаватељки. Филмови: "Четири јахача апокалипсе", "Дама с камелијама", "Шеик", "Шеиков син", "Крв и пијесак", "Млади раџа", "Господин Бокер", "Црни орао".

1927. - Амерички анархисти италијанског поријекла Никола Сако и Бартоломео Ванцети - премда потпуно невини - погубљени у Масачусетсу /САД/, упркос протестима широм свијета.

1939. - Министри иностраних послова Њемачке и СССР-а Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов у Москви потписали десетогодишњи споразум о ненападању, којим је вођа Трећег рајха Адолф Хитлер добио одријешене руке за напад на Пољску, што је изазвало огромно изненађење и пометњу међу комунистима широм свијета. Двије силе су се обавезале на "одустајање од сваког акта насиља, агресивног поступка и сваког напада једне на другу, и како појединачно, тако и у заједници с другим силама". Послије Другог свјетског рата се сазнало и за тајни протокол којим су разграничени интереси и сфере утицаја у балтичким земљама. Њемачка је прекршила споразум 22. јуна 1941. године нападом на СССР.

1944. - Савезничке трупе у Другом свјетском рату ослободиле француски град Марсеј.

1944. - У Другом свјетском рату румунска армија је, приморана због уласка совјетских трупа на њену територију, окренула оружје против дотадашње савезнице нацистичке Њемачке, а краљ Михаил Први наредио је хапшење војног пронацистичког лидера земље маршала Јона Антонескуа. Датум изнуђене промјене страна при крају рата у Румунији се слави као национални празник.

1945. - Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донијела закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет "вишак" земље и пољопривредне имовине сељацима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима.

1962. - Амерички телекомуникациони сателит "Телстар" емитовао први телевизијски пренос између САД и Европе.

1982. - Умро бразилски филмски режисер, сценариста и продуцент Алберто де Алмеида Кавалканти, који је између два свјетска рата, радећи у Европи, знатно утицао на француску филмску авангарду и енглеску документаристичку филмску школу. Филмови: "Ивет", "Воз без очију", "Капетан Фракас", "Одмор ђавола", "Смрт ноћи", "Николас Никлби", "Први џентлмен", "Земља је увијек земља", "Пјесма мора", "Газда Пунтила и његов слуга Мати".

1987. - Ирачки ратни авиони бомбардовали кључни ирански петрохемијски комплекс у Бандар Хомеинију.

1989. - Умро српски вајар Небојша Митрић, у чијем опусу посебну цјелину чине медаљони са портретима и бисте. У ранијој фази је претежно радио у техници ковања декоративне композиције, а касније је скулпторски језик заснивао на споју фигуралних и апстрактних елемената, инспиришући се српском средњовјековном историјом. Београду је поклнио монументалне скулптуре деспота Стефана Лазаревића и Милутина Бојића, Крушевцу цара Лазара, а на рељефима је овјековјечио многе глумце и знамените личности културе и умјетности. Обично је уз име додавао потпис "Вајар вароши београдске". Посљедње дјело је крст на храму Светог Саве на Врачару.

1990. - Совјетска република Јерменија објавила независност, а Естонија је отпочела преговоре о одвајању од СССР.

1990. - Источна и западна Њемачка најавиле поновоно уједињење 3. октобра 1990. и окончање подјеле успостављене послије Другог свјетског рата и пораза нацистичке Њемачке.

1992. - Око 200 младих неонациста у присуству стотина одушевљених присталица напало хотел за избјеглице из иностранства у њемачком граду Росток и потом током ноћи водило праву битку са полицијом.

1997. - Замбијска полиција на митингу опозиције у Кабвеу пуцњем из ватреног оружја ранила бившег предсједника Замбије Кенета Каунду.

2000. - Умро српски глумац Миливоје Мића Tомић. Рођен је у Београду где је студирао право, а затим на Музичкој академији Драмски одсјек. У првим годинама Београдског драмског позоришта, Атељеа 212 и прве самосталне позоришне групе - Драмска дружина А, остварио је низ запажених улога. У легендарној, првој поставци Бекетовог "Чекајући Годоа", Tомић је остварио прву велику улогу. Tоком више од 50 година Tомић је остварио мноштво значајних и упечатљивих улога у позоришту, на филму и телевизији. Лик чика Јове Змаја у незаборавној серији "Невен" Tимотија Бајфорда запамтиле су генерације. Улоге: "Tри", "Непријатељ", "Буђење пацова", "Национална класа", "Мајстори, Мајстори", "Маратонци трче почасни круг", "Салаш у Малом риту". Добитник је бројних признања, међу којима и награде "Павле Вуисић" за животно дјело 1997. 

2000. - Око 143 путника и чланова посаде погинули када се авион компаније "Галф ер" срушио у водама Персијског залива. 

2001. - Дом народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио Изборни закон, који је подржао и Представнички дом, чиме је постао и званични акт БиХ. 

2001. - Један од вођа сепаратистичке баскијске организације ЕТА Хозе Луис Урусоло Систиага, који је 1997. године ухапшен у Француској, испоручен Шпанији. 

2003. - Специјално тужилаштво у Београду подигло оптужницу за организовање убиства премијера Србије Зорана Ђинђића и друга кривична дјела против бившег команданта "црвених беретки" Милорада Луковића и још 43 лица. Укупно 15 лица непосредно оптужено за убиство Ђинђића и за тероризам.

2004. - ЕУ донирала 32 милиона евра за помоћ у храни Етиопији, суоченом са највећом сушом у посљедњих 20 година.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 19. јун На данашњи дан, 19. јун
На данашњи дан, 18. јун На данашњи дан, 18. јун
На данашњи дан, 17. јун На данашњи дан, 17. јун
Најчитаније
  • Успјешно извршен веома комплексан ваздушни транспорт двомјесечне бебе
    22h 58m
    0
  • Најинтригантнија Српкиња 19. вијека: Саркине “игре престола” окончао син распикућа
    1h 2m
    2
  • Преминуло троје заражених Легионелом
    17h 32m
    0
  • ЦИК казнио СНСД и ДНС због преурањене кампање
    15h 7m
    0
  • УЕФА жестоко казнила Хрвате!
    15h 42m
    1