Данас је четвртак, 23. јануар, 23. дан 2020. До краја године има 343 дана.
1516. - Умро шпански краљ Фернандо Други и Пети Католички /као Фернандо Други владар Арагоније, а као Фернандо Пети Кастиље и Леона/, чији је долазак на пријесто Арагоније 1479. означио почетак историје уједињене Шпаније. Његова жена Исабела Прва 1474. постала je краљица Кастиље, а он је наслиједио оца Хуана Другог у Арагонији и тако су сједињене главне пиринејске државе. Настојећи да ојача Римокатоличку цркву и монархију, 1480. утемељио је злогласни суд инквизиције, а 1492. је протјерао Јевреје из Шпаније. Борбе са Маварима је побједоносно окончао 1492, протјеравши их из јужне шпанске покрајине Гранаде, исте године је опремио експедицију Кристофора Колумба која је открила Америку, а 1503. је од Француске преотео Напуљску краљевину.
1719. - Уједињењем Вадуза и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.
1744. - Умро италијански филозоф, историчар и теоретичар права Ђовани Батиста Вико, или Ђамбатиста, оснивач филозофије историје и претеча модерне естетике. На универзитету у родном Напуљу 1697. је постао професор реторике. Прије тога је десетак година изучавао Платона и Корнелија Такита, своје омиљене писце, јер је, према његовим ријечима, први "описивао идеалног човјека, а други човјека какав јесте". Напуљски краљ Карло Трећи га је 1735. именовао за краљевског историографа. Сматрао је да се право рађа из свијести човјечанства и учествује у промјенама човјековог духа /мишљења/, па разлог промјена треба тражити у општој историји човјековог развитка. Тврдио је да је површни осјећај правде нагонски и да се изражава у религијским облицима, да у каснијем развоју човјек постаје способан за апстрактно мишљење и тек потом за филозофска начела права. У складу с тим, дијелио је римско право на божанску, херојску и људску фазу, а историју је - према "закону историјских циклуса" - посматрао као кружни ток и смјену те три фазе. То схватање је подлога његове филозофије историје, коју је утемељио као посебну научну дисциплину, идентификујући је са свијешћу човјечанства о својим дјелима: историју ствара човјек, изван свијета природе. Пјесништво је издвојио као аутономну еманацију духа, а и сам је писао стихове на латинском и италијанском језику. Насупрот картезијанском примату разума, створио је теорију о три главне фазе духа: осјећајној, фантазијској и разумској, при чему умјетност настаје на другом ступњу, а филозофија је израз чистог ума. Дјела: "Принципи нове науке о заједничкој природи нација", "Универзално право", "Аутобиографија".
1783. - Рођен француски писац Мари Анри Бејл, познат као Стендал, зачетник француског реализма, један од твораца реалистичког и психолошког романа. Као одушевљени присталица Француске револуције борио се против ројалиста, језуита и богаташа, критикујући грађански морал. Дјела: романи "Црвено и црно", "Пармски картузијански манастир", "Лисјен Левен", "Арманса", студије "Расин и Шекспир", "Живот Хајднов", "Историја сликарства у Италији", "Рим, Напуљ и Фиренца".
1804. - У ваљевској Подгорини Илију Бирчанина погубио дахија Фочић Мехмед-ага. Истог дана је убијен ваљевски кнез Алекса Ненадовић, такође један од најугледнијих Срба, чиме је почела сјеча кнезова на коју је народ одговорио Првим српским устанком.
1806. - Умро енглески државник Вилијам Пит - Млађи, који је 1783. постао најмлађи премијер у историји Велике Британије. У вријеме док је био на положају шефа владе до 1801. и од 1804. до 1806. водио је експанзивну колонијалну политику, а у Индији је учврстио британску власт, реформишући администрацију. Као заклети непријатељ Француске револуције био је главни организатор европских коалиција против револуционарне и наполеоновске Француске.
1832. - Рођен француски сликар Едуар Мане, један од зачетника импресионизма и најзначајнијих сликара друге половине 19. вијека. Почео је под утицајем шпанског сликара Франсиска Гоје и француских реалиста. Сликао је махом у уљу и из тог опуса се издвајају портрети Емила Золе, Жоржа Клемансоа, Стефана Малармеа, Марсела Пруста. Био је сјајан колориста с нарочитим даром да дочара атмосферу, што је посебно уочљиво у сликама "Доручак на трави", "Бал у Фоли-Бержеру", "Балкон", "Олимпија".
1888. - Умро француски писац Ежен Мартин Лабиш, који је у комедијама и водвиљима духовито карикирао грађанско друштво Француске у 19. вијеку. Дјела: "Сламни шешир", "Пут господина Перишона".
1891. - Рођен италијански револуционар и теоретичар Антонио Грамши, оснивач Комунистичке партије Италије 1921. Уређивао је листове "Ил гридо дел пополо", "Аванти" и "Ордине нуово". Фашисти су га 1926. ухапсили и 1928. осудили на 20 година робије. Ослобођен је 1936, али је, измучен робијањем и болешћу, убрзо умро. Дјела: "Историјски материјализам и филозофија Бенедета Крочеа", "Интелектуалци и изградња културе", "Биљешке о Макијавелију, политици и модерној држави", "Књижевност и национални живот", "Прошлост и садашњост", "Писма из затвора".
1898. - Рођен руски филмски режисер Сергеј Михајлович Ејзенштејн, један од највећих теоретичара и стилиста свјетског филма, дао је основе филмској умјетности, према многим историчарима кинематографије и критичарима највећи режисер у историји филма. По професији је био архитекта и у почетку је цртао плакате, радио као сценограф и позоришни редитељ, уносећи новине на сцену, тежећи чистим реалистичким елементима у театру. На филму је почео као монтажер 1923. Творац је теорије о хоризонталној и вертикалној монтажи и теорије асинхронитета. Филмовима и теоријским поставкама дао је непроцјењив допринос обликовању филмског изражајног језика и извршио огроман утицај на развој филма. Дјела: филмови "Штрајк", "Оклопњача `Потемкин`", "Октобар", "Старо и ново", "Сентиментална романса" /снимљен у Француској/, "Да живи Мексико", "Александар Невски", "Иван Грозни", књиге "Филмско осјећање", "Филмски облик".
1916. - У Крфском каналу у Првом свјетском рату почело сахрањивање српских војника у "Плаву гробницу". Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море. Према званичним али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Сви наши бродови који туда пролазе заустављају се и одају почаст сахрањенима у "Плаву гробницу".
1928. - Рођена француска филмска глумица Жана Моро, која се прославила у филмовима француског "новог таласа" послије Другог свјетског рата. Филмови: "Лифт за губилиште", "Љубавници", "Опасне везе", "Модерато кантабиле", "Ноћ", "Жил и Џим", "Процес", "Ева", "Дневник једне собарице", "Вива Марија", "Фалстаф", "Катарина Велика". Према сопственом сценарију је режирала филм "Свјетло".
1931. - Умрла руска балерина Ана Павловна Павлова, највећа балетска умјетница класичног стила почетком 20. вијека. Каријеру је почела у Петрограду, играјући с чувеним Вацлавом Нижинским у "Руском балету" Сергеја Ђагиљева. Потом је основала сопствену групу, с којом је са огромним успјехом наступала широм свијета, посебно одушевљавајући публику игром у балетима "Лабудова смрт", "Лептири", "Шопенијана", "Лабудово језеро", "Жизела", "Рајмонда".
1937. - Прва група од тридесетак Југословена отишла у Шпанију да се бори против фашизма. У републиканској армији се борило 1.300 Југословена, од којих је погинуло 670.
1943. - Британска Осма армија у Другом свјетском рату потисла Нијемце и заузела Триполи у Либији.
1944. - Умро норвешки сликар Едвард Мунк, свјетски препознатљив по слици "Крик". Карактеристичан је по експресивним облицима обле упрошћене контуре, који спајају архаичан лик нордијске усамљености с модерним алегоричним изразом психичке патње.
1945. - Совјетске трупе, незадрживо надирући у Другом свјетском рату ка Берлину, избиле на ријеку Одру у Пољској.
1968. - Морнарица Сјеверне Кореје у територијалним водама заробила амерички брод "Пуебло" - пловећу шпијунску станицу с уређајима за прислушкивање и дешифровање.
1989. - Умро шпански сликар Салвадор Дали, ексцентрик високог стила, један од највећих сликара 20. вијека, који је уздрмао темеље сликарства. Прошао је кроз фазе футуризма, кубизма и апстрактног рационализма, да би се приклонио надреализму, увијек с цртежом изведеним до перфекције. Сликао је ирационалан и фантастичан свијет снова и халуцинација. Тридесетих година је насликао дјела која су изазвала шок /"Велики мастурбатор", "Горућа жирафа", "Предосјећај грађанског рата"/. Радио је и као костимограф и сценограф у филмовима земљака Луиса Буњуела "Андалузијски пас" и "Златно доба". Написао је аутобиографско дјело "Тајни живот Салвадора Далија".
1992. - Премијер Естоније Едгар Сависар поднио оставку због несташице хране и енергије у новој држави, отцијепљеној од СССР-а.
1998. - Бивши предсједник Јужне Африке Питер Виљем Бота изјавио у суду - у којем се појавио под оптужбом за опструкцију рада Комисије за испитивање истине о злоупотребама током ере апартхејда - да послије свега не постоји ништа због чега би требало да се извињава.
2000. - Више од милион људи демонстрирало у центру Мадрида против обнављања кампање насиља којој је прибјегла баскијска терористичка организација ЕТА.
2004. - Европска сонда "Марс експрес" детектовала воду у форми леда на јужном полу планете Марс.
2006. - У тешкој жељезничкој несрећи у мјесту Биоче, код Подгорице, погинула 44 путника, а повријеђено 258.
