Данас је недјеља, 24. јануар, 24. дан 2021. До краја године има 341 дан.
41. - Убијен римски цар Гај Јулије Цезар Германик Калигула, невјероватно свиреп владар, коме се приписује да је говорио да жали што римски народ нема само једну главу да би једним ударцем могао да је одруби. Током четири године владавине испољио је и крајњу неурачунљивост, самовољу и нечувено расипништво, поставши пионир оријенталног типа тираније у римској историји. Кад је увео неподношљиво високе порезе и остале намете, окренуо је против себе сенат и војску, чак и команданте сопствене преторијанске гарде. Сенат је потом за новог цара прогласио његовог стрица Клаудија Првог Тиберија.
76. - Рођен римски цар Публије Елије Хадријан, који је током владавине од 117. до смрти 138, увидјевши да Римско царство слаби, утврдио границе у југозападаној Германији и Британији. На сјеверној граници провинције Британије, између залива Клид и Форт, подигао је такозвани Хадријанов бедем који је требало да штити од упада Пикта и Шкота. Подигао је више градова, од којих је најважнији Хадријанов град у Тракији /садашње Једрене/. Био је велики поштовалац грчке културе и покровитељ умјетности, а писао је стихове, вајао и сликао.
661. - Калифа Алија, зета пророка Мухамеда, у Куфи /на територији садашњег Ирака/ убио припадник исламске секте хариџита.
1712. - Рођен пруски краљ Фридрих Други Велики, типичан представник пруског милитаризма, који је током владавине од 1740. до 1786. од Пруске створио европску силу. Као присталица идеје просвијећености донекле је владао у духу просвијећеног апсолутизма. У дворцу у Сансуси је окупљао филозофе, писце и умјетнике, укључујући француског писца и филозофа Франсоа Волтера.
1732. - Рођен француски писац Пјер Огистен Карон де Бомарше, вјесник Француске револуције. Смјело је критиковао подмитљивост судија, поквареност друштва и корупцију. Дјела: комедије "Севиљски берберин", "Фигарова женидба" - које су инспирисале Ђоакина Росинија и Волфганга Амадеуса Моцарта да компонују истоимене опере - затим аутобиографско дјело "Мемоари".
1746. - Рођен шведски краљ Густав Трећи, који је од ступања на пријесто 1771. до насилне смрти 1792. владао апсолутистички, али је био и велики покровитељ умјетности. Ратовао је против Русије од 1788. до 1790. и безуспјешно је покушавао да заузме Санкт Петербург. Инспирисан атентатом на њега у стокхолмској опери у марту 1792. Ђузепе Верди је написао оперу "Бал под маскама".
1776. - Рођен њемачки писац Ернст Теодор Вилхелм Хофман, познат као Ернст Теодор Амадеус Хофман, чија су дјела пуна гротескног хумора, фантазије, хипнозе, телепатије, отуђености и страве, знатно утицала на европску књижевност. Садржај тих прича композитор Жак Офенбах је користио за опере. Дјела: "Фантастичне слике у Калоовом маниру", "Ђавољи еликсири", "Серпионова браћа", "Животни назори мачка Мура".
1847. - Рођен српски војсковођа војвода Радомир Путник, који се као сјајан стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом свјетском рату, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана. У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Генералштаба. Тада је у програм обуке старјешина увео рјешавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу повјерена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. је пензионисан под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. послије убиства краља Александра Обреновића и од тада је као начелник Главног генералштаба и министар војске 1904, од 1906. до 1908. и 1912. руководио ратним припремама. Умногоме, захваљујући њему, српска војска је наоружана брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, повећан је и обучен резервни старешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено више генерација генералштабних официра, израђени су ратни планови и прописани поступци мобилизације. У Првом балканском рату је као начелник Штаба Врховне команде знатно допринио побједи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидјевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф Брегалничкој бици. У Првом свјетском рату 1914. вјештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринио је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915, осујетивши низом маневара намјеру њемачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи, али су га претходно савезници - погрешно процијенивши ситуацију - онемогућили да офанзивом спријечи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. У току повлачења српске војске тешко је оболио и упућен је у Француску на лијечење, гдје је умро 1917.
1848. - Џејмс Маршал у Калифорнији - тек припојеној САД, које су је отеле од Мексика у рату 1846. и 1847. - нашао грумен злата, али је "златна грозница" покренута тек у децембру исте године, кад је извјештаје о проналаску жутог метала потврдио предсједник САД Џејмс Нокс Полк.
1887. - Рођена позоришна глумица Живана-Жанка Стокић у Раброву. Глумица за коју је Бранислав Нушић, одушевљен њеним глумачким даром, написао већину својих женских улога. Жанкина биографија, или као што истичу театролози, један од најромантичнијих и најтрагичнијих животних романа. Путујућој позоришном трупи коју је предводио тада чувени Љубомир Рајичић Чврга, придружла се 1902. године. У почетку, њен једини задатак био је да статира. Уз Александра Гавриловића, првог српског љубавника на сцени, Жанка Стокић се у значајнијој улози први пут појавила као Тереза, у комаду "Брачна ноћ". Заједнички рад наставили су у трупама Мана Петровића, Михајла Марковића, Димитрија Нишлића.
1892. - Рођен српски револуционар Алекса Дундић, херој Октобарске револуције, прослављени командант Коњичког батаљона. Његово право име и презиме и мјесто рођења нису поуздано утврђени, али је највјерованија претпоставка да је рођен у селу Ражана код Косјерића у западној Србији. Као добровољац српске војске у Првом свјетском рату је послије рањавања пао у аустроугарско заробљеништво, одакле је пребјегао у Русију и придружио се Црвеној армији. Постао је чувен по храбрости и међу првима је одликован "Орденом црвене заставе". Погинуо је 1920. у бици код Ровна у Украјини као помоћник команданта пука Шесте коњичке дивизије Црвене армије. Као знак признања урна с његовим пепелом је положена у зидине Кремља, а у Ровну му је подигнут споменик.
1915. - Британски ратни бродови у Првом свјетском рату у Сјеверном мору потопили њемачку крстарицу "Блихер", на којој је погинуло 870 људи.
1920. - Умро италијански сликар и вајар Амедео Модиљани, чија су дјела јединствена по препознатљивој издужености фигура. У Паризу је живио од 1906. и један је од најзначајнијих представника "Париске школе". Највише је сликао женске актове и портрете, а у младости се бавио и скулптуром у којој се осјећао утицај црначке пластике.
1937. - Закључен југословенско-бугарски пакт о вјечном пријатељству. Бугарска није хтјела да приступи Балканском пакту који је гарантовао границе, али јој је одговарало зближавање с најјачом балканском силом да би лакше остварила претензије према Грчкој /Тракија/ и Румунији /јужна Добруџа/.
1946. - Генерална скупштина УН основала Комисију за атомску енергију.
1965. - Умро енглески државник и писац Винстон Ленард Спенсер Черчил, премијер Велике Британије у Другом свјетском рату и од 1951. до 1955, једна од највећих политичких фигура 20. вијека, добитник Нобелове награде за књижевност 1953. Као официр се 1897. и 1898. борио у британским колонијама Индији и Судану, а у Бурском рату био је ратни дописник. Од 1905. до 1921. био је државни подсекретар за колоније, министар трговине, унутрашњих послова, први лорд Адмиралитета, министар за муницију, министар рата и ваздухопловства и министар колонија, а од 1924. до 1929. министар финансија. Био је идеолог и организатор интервенције против Октобарске револуције у Русији. Кад је 1933. у Њемачкој дошао на власт Адолф Хитлер, Черчил је опоменуо Британију да се што прије наоружа и да се Хитлер може обуздати само бескомпромисним ставом. У најтежим данима, послије слома савезника у Норвешкој и пада Француске, у мају 1940. постао је премијер и вођа Конзервативне странке. У мају 1943. успоставио је везу с Врховним штабом Народноослободилачке војске Југославије, потом признао НОВЈ као једину снагу која се у Југославији бори против фашизма и одлучујуће допринио доласку комуниста на власт у Југославији. Послије Другог свјетског рата био је иницијатор подјеле свијета на интересне сфере и присталица "хладног рата" и борбе против комунизма. Поражен је на изборима 1945, али је послије изборне побједе конзервативаца 1951. поново постао премијер. Дјела: "Лорд Рендолф Черчил", "Моје афричко путовање", "Либерализам и социјални проблем", "Историја свјетског рата", "Марлборо, његов живот и доба", "Корак по корак", "У борбу", "Неумољива борба", "Почетак краја", "Мемоари из Другог свјетског рата".
1972. - Јапански војник Шјоићи Јокои откривен на пацифичком острву Гуам, гдје се 27 година скривао у џунгли, убијеђен да Други свјетски рат још траје.
1973. - Преговарач САД Хенри Кисинџер изјавио да ће Вијетнамски мировни споразум, договорен на преговорима у Паризу, значити и крај борби у Лаосу и Камбоџи, а преговарач Ханоја Ле Дук То описао је тај документ као "велику побједу за вијетнамски народ". Борбе у Вијетнаму окончане су тек крајем априла 1975. ослобађањем Сајгона и америчком војном катастрофом.
1983. - Умро амерички филмски режисер Џорџ Дуи Кјукор, холивудски перфекциониста, посебно успјешан у музичкој комедији. Неки од његових филмова одишу дискретношћу, префињеним хумором и истанчаним познавањем људске природе, особито женске. Филмови: "Мале жене", "Силвија Скарлет", "Ромео и Јулија", "Јуче рођена", "Звијезда је рођена", "Дјевојке", "Мај Фаир Ладy", "Дејвид Коперфилд", "Филаделфијска прича".
1986. - Герилци Армије националног отпора бившег министра одбране Уганде Јоверија Мусевенија ушли у главни град Кампалу и потпуно овладали њиме два дана касније. Пошто су његове снаге скршиле отпор владиних трупа и збациле владу генерала Тита Окела, који је на власт дошао послије војног пуча у којем је у јулу 1985. оборена влада Милтона Оботеа, Окело је побјегао у Судан, а Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.
1996. - Варшавски војни тужилац званично отворио истрагу над премијером Пољске Јузефом Олексијем, због његове наводне шпијунске активности за рачун Москве, што се накнадно показало као лажна оптужба, чији је циљ елиминисање политичког противника пољског предсједника Леха Валенсе.
2001 - За директора Британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.
2003. - Вијеће република СР Југославије /СРЈ/ ратификовало већином гласова Закон о потврђивању уговора о двојном држављанству између СРЈ и БиХ.
2004. - Свемирско возило НАСЕ "опортјунити" безбједно је слетјело на Марс и послије четири часа послало прве снимке те планете на Земљу.
2005. - Генерална скупштина УН одржала је прву комеморативну сједницу у знак сјећања на ослобађање затвореника из нацистичких концентрационих логора.
2006. - Умро један од најзначајнијих њемачких послијератних продуцената и сценариста Франц Зајц. Био је продуцент око 80 филмова, међу којима је и "Лимени добош" из 1979. који је добио Оскара за најбољи страни филм.
2008. - Умро амерички фотограф Берни Бостон најпознатији по легендарној фотографији демонстраната у Вашингтону 1967. против Вијетнамског рата, који стављају цвијеће у цијеви пушака војника.
2011. - У самоубилачком бомбашком нападу на московски аеродом Домодедово погинуле 34 особе, а 168 је рањено.
2012. - Грчки редитељ Tеодорос Ангелопулос погинуо је у Атини док је снимао филм о дужничкој кризи. Његови најпознатији филмови су "Путујући глумци", "Ловци", "Александар Велики", "Вјечност и један дан", "Предјели у магли" и "Одисејев поглед".
