На данашњи дан, 25. мај

25.05.2024. 09:04
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је субота, 25. мај, 146. дан 2024. До краја године има 220 дана.

1803. - Рођен амерички писац и филозоф Ралф Валдо Емерсон, оснивач "Клуба трансценденталиста". Као син пастора прихватио је свештенички позив, али га је напустио и покушао да оснује нову духовну заједницу, у којој би се откривале "скривене хармоније и непознате љепоте". У књигама и предавањима изражавао је пантеистичку љубав према природи, коју је настојао да усклади са традиционалним америчким индивидуализмом и романтичним идејама о социјалној правди, етичкој исправности и одговорности. Дјела: "Природа", "Огледи", "Узорни људи", "Вођ живота", "Друштво и усамљеност", "Поеме".

1810. - У Рио де ла Плати /Аргентина/ почела побуна против шпанског колонијалног режима и власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је она формално проглашена тек у јулу 1816.

1840. - У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду у здању на Калемегдану. Пошта је отпремана у унутрашњост сриједом и суботом.

1856. - Рођен француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом свјетском рату и почасни војвода српске војске. У јуну 1918. преузео је врховну команду над савезничким снагама на Солунском фронту и потом процијенио да српска војска - као најборбенији и најспремнији дио савезничких снага на том ратишту - треба прва да крене у пробој фронта. Процјена се показала савршено тачном, јер је српска војска, послије његове заповијести за пробој Солунског фронта, брзо поразила Бугаре и присилила их на капитулацију, затим и аустријске и њемачке трупе, што је било одлучујуће за слом Централних сила и окончање Првог свјетског рата.

1889. - Рођен руски конструктор авиона и хеликоптера Игор Иванович Сикорски, један од најзначајнијих пионира авијације, који је хеликоптер конструисао још 1908, а 1913. први изградио авион са више мотора. Његове велике летјелице прославиле су га у Првом свјетском рату, посебно авион "Иља Муромец" са четири мотора по 55 коњских снага. Послије емигрирања у САД је наставио да конструише вишемоторне авионе за интерконтиненталне летове, а изради хеликоптера се вратио 1939, усавршавајући их током Другог свјетског рата и послије рата.

1892. - Рођен југословенски аутократа хрватског поријекла Јосип Броз Тито, доживотни предсједник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије, који је неограниченом личном влашћу управљао Југославијом 35 година. У бившој СФРЈ 25. мај је помпезно прослављан - уз централни слет на стадиону ЈНА и предавање слављенику штафетне палице, која је претходно данима ношена широм земље, што је подразумијевало огромне трошкове - мада се тачан датум његовог рођења, заправо, не зна. Као аустроугарски фелдвебел /каплар/ у Првом свјетском рату учествовао је у војном походу на Србију, у саставу 25. пука 42. хрватске домобранске дивизије, јединице која је починила најстрашније ратне злочине над десетинама хиљада српских цивила у Мачви у јесен 1914. Убрзо потом унапријеђен је у чин цугсфирера /водник/ и одликован је сребрном медаљом за храброст, а 1915. је заробљен на Источном фронту. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1920, а 1937. њен генерални секретар, вољом совјетског диктатора Јосифа Стаљина, послије смјењивања и стријељања Јосипа Чижинског /Милана Горкића/. Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви у вријеме најжешћих чистки, у којима су ликвидирани и многи југословенски комунистички прваци. Као вођа КПЈ водио је у Другом свјетском рату устанак против Нијемаца од 1941, а 1943. је успио да изолује ривалски четнички покрет коме су савезници ускратили подршку. По уласку у Србију снаге под његовом командом су 1944. и 1945. ликвидирале без суђења десетине хиљада људи, само у Београду најмање 12.000. Одолио је снажном Стаљиновом притиску 1948, чиме је задивио свијет, али се, при томе, обрачунао с присталицама Москве типично стаљинистичким методама. Био је један од оснивача и истакнутих лидера покрета несврставања. Проглашен је уставом из 1974. за доживотног предсједника и исте године за шефа СКЈ без ограничења мандата. Чврстом руком је сузбијао сепаратизам, али је у Устав из 1974. уградио системске факторе дезинтеграције земље, што је допринијело њеном крвавом разбијању почетком деведесетих година 20. вијека.

1911. - Предсједник Мексика Порфирио Дијас дао оставку послије побједе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.

1922. - Рођен италијански политичар Енрико Берлингуер - генерални секретар Комунистичке партије Италије од 1972. до смрти 1984, један од најистакнутијих поборника "еврокомунизма" (спој демократије и социјализма) и творац стратегија "историјског компромиса" (с гранским странкама, прије свега с демохришћанима) и "демократске алтернативе". У раној младости је постао комуниста и 1944. је ухапшен као секретар комунистичке омладине у родном Сасарију на Сардинији. У Централни комитет партије је ушао 1945, члан Политбироа је постао 1959, а замјеник генералног секретара 1969. Као лидер партије потпуно је сузбио совјетски утицај у највећој комунистичкој партији на Западу.

1923. - Велика Британија признала независност Трансјорданије на челу са емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе, назване Јордан, с Абдулахом као краљем.

1929. - У Народном позоришту у Београду изведена премијера "Госпође министарке" Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну ролу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапријед намијенио улогу.

1944. - Под шифром "Коњички скок" Нијемци у Другом свјетском рату почели ваздушни десант на Дрвар, с намјером да униште Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Град је снажно бомбардован, послије чега су се спустили њемачки падобранци и једрилице, а ка Дрвару су надирале јаке снаге од Книна, Бихаћа, Бањалуке, Јајца и Ливна. Јединице око Врховног штаба, укључујући Шесту личку бригаду која је у Дрвар стигла убрзаним маршем, пружиле су снажан отпор, нанијеле падобранцима знатне губитке и омогућиле извлачење Врховног штаба, а Први пролетерски и Пети корпус бочним ударима пореметили су њемачку операцију.

1962. - Умрла Зора Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учила код Љубе Ивановића, Мила Милуновића и вајара Џорџа Јовановића, потом боравила на усавршавању у Пешти и Паризу. Одликује је снажан темперамент и страстан колорит. Претежно је сликала актове и жене из народа. Њено монументално фигурално сликарство наслања се на традицију средњовјековних српских фресака и боје и облике нашег поднебља.

1963. - Самит афричких држава у Адис Абеби окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.

1969. - У Судану државним ударом без проливања крви власт преузео пуковник Џафар Мохамед ал-Нимеири, који је оборио демократски изабрану цивилну владу и одмах се прогласио генерал-мајором.

1979. - Најтежу несрећу у историји цивилног ваздухопловства САД није преживио нико од 273 путника и чланова посаде авиона ДЦ-10, који се срушио на чикашки аеродром "О'Хара" пошто му је претходно отпао један мотор.

1983. - У пожарима који су захватили три брода на ријеци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи.

1991. - Током дводневног "ваздушног моста" Израелци пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.

1995. - Четири часа прије истека ултиматума, којим је запријећено бомбардовањем обје страна ако не престану борбе око Сарајева, авиони НАТО пакта бомбардовали ширу околину Пала.

1995. - Главни штаб Војске Републике Српске саопштило да су, због напада НАТО авијације на Републику Српску, заробљена 372 припадника УНПРОФОР-а. Таоци су пуштени у јуну 1995. године.

1996. - Свети синод Српске православне цркве оштро осудио Међународни суд у Хагу да у отужницама за ратне злочине манифестује парцијалност и једностраност.

1996. - Русија потписала споразум с вођством чеченских побуњеника о окончању борби у Чеченији од 1. јуна 1996. године, што је руски предсједник Борис Николајевич Јељцин назвао историјским тренутком.

1997. - Армија војним ударом збацила цивилну владу Сијера Леонеа и принудила предсједника Ахмада Теџана Кабаха да напусти ту западноафричку земљу.

1997. - Амерички државни секретар Мадлен Олбрајт и шеф француске дипломатије Ерве де Шарет постигли у Паризу споразум, према којем ће шпански амбасадор у УН Карлос Вестендорп замијенити Карла Билта, високог представника за цивилна питања у БиХ.

2000. - Предсједништво СДА искључило Ејупа Ганића из странке због непоштивања страначких одлука. Ганић је један од оснивача СДА, дугогодишњи члан ратног Предсједништва БиХ и предсједник ФБиХ.

2000. - Одржана оснивачка скупштина Народног покрета "Отпор" у згради Скупштине општине Врачар у Београду.

2001. - У Бечу парафиран Споразум о сукцесији бивше СФРЈ, према којем је БиХ добила 15 одсто дипломатско-конзуларних представништава и 15,5 одсто остале имовине бивше државе.

2004. - Хашки трибунал објавио оптужницу против хрватског генерала Мирка Норца, која га терети за злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања почињених над српским цивилима у Медачком џепу, септембра 1993. године.

2004. - Тужилаштво за ратне злочине у Србији подигло оптужницу против још 11 лица због ратних злочина над заробљеницима на Пољопривредном добру "Овчара" код Вуковара 20. и 21. новембра 1991. године, чиме је укупан број оптужених повећан на 17.

2004. - Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднио оставку на ту функцију због здравствених разлога. На ову функцију 16. јуна генерални скретар УН Кофи Анан именовао данског дипломату Сорена Јесена Петерсена.

2006. - Савјет министара БиХ формирао Комисију за испитивање истине о страдањима Срба, Хрвата, Бошњака, Јевреја и осталих у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.

2010. - Умро српски књижевник Ерих Кош, члан САНУ, преводилац, дипломата. Рођен је у Сарајеву 1913. године, а дипломирао је на Правном Факултету у Београду 1935. Био је припадник НОП-а од 1941. Дјела: "Досије Храбак", "У потрази за Месијом", "Писац говора", "Tај проклети занат списатељски", "Узгредне забелешке".

2014. - Умро Војћех Јарузелски, предсједник Пољске, и челник војне управе у тој земљи 1981-1983. Генерал Јарузелски државним ударом дошао је на власт децембра 1981. како би смирио прилике у земљи суоченој с хаосом који је произвео опозициони синдикат "Солидарност". Јарузелски је 1989. иницирао разговоре који су водили легализацији "Солидарности" и првим дјелимично слободним изборима у земљама совјетског блока.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 13. јун На данашњи дан, 13. јун
На данашњи дан, 12. јун На данашњи дан, 12. јун
На данашњи дан, 10. јун На данашњи дан, 10. јун
Најчитаније
  • Ухапшен због пуцњаве у Палама
    10h 52m
    0
  • Концерт Жељка Самарџића вечерас у спортској дворани на Тргу Србије
    10h 14m
    1
  • Мошти Свете Текле и Светог Варнаве на челу данашње Спасовданске литије у Источном Новом Сарајеву
    10h 43m
    1
  • Марија Карађорђевић, српска краљица која заслужује поштовање равно светици
    9h 32m
    2
  • Србима на Жучи отета земља у бесцијење
    23h 57m
    0