На данашњи дан, 25. новембар

25.11.2021. 07:46
0
ИЗВОР: Срна

Данас је четвртак, 25. новембар, 329. дан 2021. До краја године има 36 дана.

1562. - Рођен Феликс Лопе де Вега Карпио, најзначајнији шпански драмски писац, који је према предању написао више од 1.800 комедија и драма, од којих је сачувано и утврђено да су његове око 500, неколико хиљада стихова, више романа, хроника и историјских записа. Због новина које је увео у драмску технику жестоко су га оспоравали браниоци класичне драме. Драме - у којима је описао све друштвене слојеве Шпаније с краја 16. и почетка 17. вијека - сјајно је компоновао, мајсторски стварајући заплете. Творац је комедије у три чина, проткане трагичним и комичним моментима, с централним темама части и љубави, вјере и морала. Дјела: комедије и драме "Перибањес", "Казна без освете", "Севиљска звијезда", "Мадридски челик", "Цвијеће Дон Хуана", "Награда за добро говорништво", "Преко моста", "Довитљива дјевојка", "Баштованов пас", "Будаласта властелинка", "Фуенте Овехуана", роман "Доротеја", епске, дидактичке, религиозне и митолошке пјесме, бурлеске, оде, посланице, сонети, баладе.

1758. - Британци окупирали Сенегал.

1763. - Умро француски писац Абе Прево, познат по роману "Манон Леско", према којем су Жил Масне и Ђакомо Пучини написали опере.

1783. - Посљедњи британски војници напустили Њујорк, на крају Америчког рата за независност.

1826. - Рођен српски писац Јован Ђорђевић, оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и један од оснивача Народног позоришта у Београду, професор историје на Великој школи у Београду. Кратко је био и министар просвјете. Објавио је "Општу историју" и више превода, нарочито за позориште. Написао је алегорију "Маркова сабља", из које је пјесма "Боже правде", која је постала српска химна. Музику химне компоновао је Даворин Јенко.

1835. - Рођен амерички индустријалац шкотског поријекла Ендрју Карнеги, који је огромно богатство уложио у добротворне сврхе, углавном у оснивање јавних библиотека у САД и другим земљама, под условом да локалне власти уступе земљиште за зграду и обезбиједе њено одржавање. Из пословног живота се повукао 1901, 18 година прије смрти, а 1900. је објавио "Јеванђеље богатства", с тезом да "богат човјек умире срамно". Карнегијева задужбина је 1926. са 100.000 долара помогла изградњу Универзитетске библиотеке у Београду.

1844. - Рођен њемачки инжењер Карл Фридрих Бенц, који је 1885. конструисао један од првих аутомобила. Основао је компанију "Бенц" за израду бензинских мотора и аутомобила, од које је удруживањем настао "Дајмлер-Бенц".

1877. - Избила Тополска буна кад су Лепенички и Јасенички батаљон одбили да положе заклетву и пођу на границу уочи Другог српско-турског рата. Побуњеници су, на челу са водником Милованом Жижићем, кренули у Тополу да би свргли династију Обреновић и довели на власт принца Петра Карађорђевића. Кнез Милан Обреновић је послао војску која је брзо угушила буну, чијих је 70 учесника оптужено за велеиздају, а 23 осуђено на смрт.

1881. - Рођен италијански свештеник Анђело Ђузепе Ронкали, под именом Јован Двадесет Трећи, папа од 1958. до смрти 1963, вођа реформаторске струје у римокатоличкој цркви. Сазвао је 1962. Други екуменски сабор на којем је наговијестио црквене реформе.

1914. - Умро српски композитор словеначког поријекла Даворин Јенко, аутор српске химне "Боже правде", члан Српске краљевске академије, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 "комада с пјевањем". Дјела: оперета "Врачара", увертире "Косово", "Српкиња", "Александар", "Ђидо", "Милан", фантазија "Прво доба Србије", музика за комаде "Благо цара Радована", "Добрила и Миленко", "Душан Силни", "Милош Обреновић", "Сеоба Србаља", "Прибисав и Божана", "За вјеру и слободу", "Младост Доситејева", "Маркова сабља", "Прослављање кнеза Михаила", "Кнез Доброслав", "Избирачица", "Крвни мир", "Мерима", "Дивљи ловац", "Љубавно писмо", "Четири милиона рубаља", "Честитам", "Потера", "Саћурица и шубара", "Вук Бранковић", око 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло пјесме.

1915. - Врховна команда српске војске је у Првом свјетском рату издала заповијест о одступању преко Црне Горе и Албаније, у којем је писало: "Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили". У повлачењу српских војника, праћених избјеглицама, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи. На острво Крф је стигло 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана српска армија која је 1918. ослободила окупирану земљу.

1915. - Рођен чилеански диктатор генерал Аугусто Пиноче Угарте, који је уз помоћ САД 1973. крвавим војним ударом збацио предсједника Салвадора Аљендеа. С власти је сишао послије изборног пораза 1990, али је као доживотни сенатор задржао знатан политички утицај до 1998, кад је ухапшен у Лондону на захтјев Шпаније која је затражила његово изручење ради суђења за злочине током владавине.

1923. - Рођен фински државник Мауно Коивисто, шеф државе од 1982. до 1994, први социјалиста на том положају. Био је премијер од 1968. до 1970. и од 1979. до 1982.

1941. - У Другом свјетском рату погинуло 848 британских морнара кад је њемачка подморница потопила британски ратни брод "Барам".

1959. - Умро француски филмски и позоришни глумац Жерар Филип, чија се глума одликовала великим сензибилитетом. У позоришту је с огромним успјехом играо главне роле у драмама Вилијама Шекспира, Албера Камија, Пјера Корнеја, Хајнриха фон Клајста, Алфреда де Мисеа. Филмови: "Ђаво у тијелу", "Пармски картузијански манастир", "Фанфан Лала", "Љепотице ноћи", "Црвено и црно", "Велики маневри", "Идиот", "Охоли", "Опасне везе", "Господин Рипоа".

1965. - У Конгу војним ударом генерал Жозеф Мобуту свргао предсједника Жозефа Касавубуа.

1968. - Умро амерички писац Аптон Бил Синклер, аутор више романа са социјалним темама, политичких и социјалних списа у којима је описао поразну слику капиталистичког свијета. Дјела: "Џунгла", "Метропола", "Краљ угаљ", "Ђими Хигинс", "Крај свијета", "Између два свијета", "Аждајини зуби", "Широка је капија", "Предсједников агент", "Свијет који треба освојити", "Предсједничка мисија".

1969. - Енглески музичар групе "Битлси" Џон Ленон вратио британској краљици Елизабети Другој титулу члана "Реда британске империје", која му је додијељена 1965, као знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра.

1970. - Јапански писац Јукио Мишима починио јавно ритуално самоубиство, као знак протеста против позападњачења Јапана. Изврсно је описао младу јапанску генерацију послије Другог свјетског рата и њене слабе везе с прошлошћу и националном традицијом. Његови мотиви су знатно шири и бројнији него код осталих јапанских романописаца, при чему се служио психоаналитичком методом у објашњењу психичких стања ликова. Дјела: романи "Исповијест маске", "Шум валова", "Златни павиљон", "Послије банкета", "Морнар који је изневјерио море", драма "Пет модерних `но` игара".

1971. - Данска и Норвешка су као прве чланице НАТО пакта успоставиле дипломатске односе са Сјеверним Вијетнамом.

1973. - У Грчкој збачен војни диктатор пуковник Јоргос Пападопулос и власт је преузела нова војна хунта генерала Фаидона Гизикиса. Нова војна гарнитура је такође била изолована у свијету, па је у јулу 1974. принуђена да преда власт и Константин Караманлис је формирао Владу народног спаса.

1974. - Умро бурмански дипломата У Тант, генерални секретар УН од 1962. до 1971. Конгоанска, берлинска и кубанска криза, рат у Вијетнаму, сукоби на Блиском истоку и рат Индије и Пакистана били су драматични догађаји с којима се суочавао током мандата.

1974. - У Великој Британији је терористичка Ирска републиканска армија стављена ван закона, четири дана послије подметања експлозива у два паба у Бирмингему и погибије 21 особе.

1975. - Латинамеричка држава Суринам постала независна од Холандије.

1977. - Генерална скупштина УН осудила израелску окупацију арапске земље са четири гласа против - Израела, САД, Канаде и Салвадора.

1992. - Парламент Чешке гласао за подјелу Чехословачке на посебне државе - Чешку и Словачку од 1. јануара 1993.

1998. - Канцелар Герхард Шредер предсједавао је првом сједницом владе Њемачке, одржаној у Берлину послије Другог свјетског рата.

2001. - Америчка компанија "Адвансд сел технолоџи" саопштила да је клонирала људски ембрион. Према изјави научника, достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића.

2011. - Умро Василиј Алексејев, руски дизач тегова, свјетски и олимпијски шампион.

2011. - У Мароку одржани парламентарни избори, први по новом Уставу земље изгласаном на референдуму 1. јула.

2013. - Умро је Форестсторн Чико Хамилтон, амерички џез бубњар и композитор, који је током вишегодишње каријере сарађивао са чувеним џез музичарима међу којима су Рон Картер, Ерик Долфи, Чарлс Лојд, Лери Коријел и Габор Сабо.

2016. - Умро Фидел Кастро, кубански предсједник и револуционар. Владао је Кубом од 1959. године. Био је комунистички државник којег су обожавали и мрзили. Наслиједио га је брат Раул Кастро.

2018. - Европски савјет одобрио повлачење Уједињеног краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске из Европске уније и Европске заједнице за атомску енергију.

2020. - Један од најбољих фудбалера свих времена Аргентинац Дијего Армандо Марадона преминуо је у 61. години од посљедица срчаног удара.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 30. новембар На данашњи дан, 30. новембар
На данашњи дан, 29. новембар На данашњи дан, 29. новембар
На данашњи дан, 28. новембар На данашњи дан, 28. новембар
Најчитаније
  • Ухапшено лице из Источне Илиџе
    10h 44m
    0
  • Ухапшен осумњичени за скрнављење спомен-плоче на Врацама
    6h 23m
    0
  • Враћао се са свињокоља, пао на нож и преминуо
    12h 56m
    0
  • Главаш осудио одлуку Владе РС о укидању канцеларије Републичког завода за заштиту културе у Палама
    10h 18m
    0
  • Премијера филма "Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш"
    11h 8m
    0