Данас је субота, 27. јун, 179. дан 2020. До краја године има 187 дана.
1550. - Рођен француски краљ Шарл Девети, током чије су владавине од 1560. до 1574. почели вјерски ратови римокатолика и хугенота. На наговор мајке Катарине де Медичи, која је дјеловала у договору са папом Гргуром, одобрио је 1572. покољ хугенота у Вартоломејској ноћи.
1743. - У рату за аустријско насљеђе британски краљ Џорџ Други поразио Французе код Детингена, као посљедњи монарх Велике Британије који је предводио трупе у бици.
1838. - Рођен индијски писац Банким Чандра Чатерџи, први значајнији аутор који је писао на бенгалском језику. Био је под знатним утицајем шкотског писца Волтера Скота и углавном је писао романтичне романе с домаћим темама и моралистичким тоном. Дјела: романи "Капалкундала", "Мриналини", "Јургалангурија", "Чандрашекхар", "Рађани", "Кришнакантер Чил", "Анандамат", "Деби Чаудхурани", "Ситарам".
1846. - Рођен ирски политички вођа и национални борац за аутономију Чарлс Стјуарт Парнел, који је увео нове методе у борби против Енглеза. Поставши 1875. члан енглеског парламента, отпочео је опструкцију у законодавном тијелу уз истовремену блокаду на терену. Затворен је 1881, али је и из затвора управљао борбом ирских националиста.
1877. - Руске снаге су прешле Дунав у рату против Отоманског царства, у којем су се на страни Русије бориле Србија и Црна Гора. Рат је окончан побједом Русије, али су потом Србија и Црна Гора, на рачун фаворизоване Бугарске, оштећене Санстефанским миром 1878, који је донекле измијењен исте године на Берлинском конгресу. Српски национални интереси ипак су поново повријеђени: Рашка област је дата на управу Отоманском царству, а Аустро-Угарској право да окупира Босну и Херцеговину, чиме је спријечено уједињење српских земаља и излазак Србије на море.
1882. - Мјесто Топола у Шумадији, које је у подножју Опленца основао вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић - Карађорђе, проглашено је варошицом. Карађорђе је 1781. ту подигао кућу с више помоћних зграда, коју је почетком устанка уништио београдски дахија Кучук Алија. На истом мјесту Карађорђе је 1805. подигао нову кућу с помоћним зградама и све оградио палисадом. Тако је Топола постала утврђено насеље уз које су почеле да ничу и друге куће.
1905. - Побуњени руски морнари су на отвореном мору заузели оклопњачу "Потемкин" из састава Црноморске флоте и потом под црвеном заставом упловили у луку у Одеси. Побуна на "Потемкину" први је масовни израз незадовољства у руској царској армији и наговијестила је касније бурне револуционарне догађаје.
1908. - Окончана је "бомбашка афера" уперена против црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Назив је добила по томе што је група студената набавила бомбе намјерaвајући да се, како се тврдило, обрачуна с кнезом. Завјера је откривена и пред суд су изведена 52 противника аутократске кнежеве власти. Четворица су осуђена на смрт, а остали на три до 20 година затвора.
1932. - Послије државног удара у Сијаму, којим је краљ Рама Седми приморан на низ реформи, проглашен је устав. Њиме је окончана апсолутна монархија и у тој држави на југоистоку Азије је успостављена парламентарна монархија.
1941. - Фашистичка влада мађарског диктатора Миклоша Хортија, савезника нацистичке Њемачке Адолфа Хитлера у Другом свјетском рату, објавила је рат СССР-у.
1943. - Амерички авиони су у Другом свјетском рату бомбардовали грчку пијестоницу Атину, која је била под њемачком окупацијом.
1944. - Савезничке снаге у Другом свјетском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ла Маншу.
1946. - Министри спољних послова СССР, САД, Велике Британије и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва у југоисточном дијелу Егејског мора, укључујући највеће - Родос, која су до тада била под италијанском управом.
1950. - У Југославији донесен "Основни закон о управљању радних колектива државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима", којим је уведено радничко самоуправљање. Тај систем је у почетку имао добре резултате, али је касније испољио мноштво слабости - прије свега због игнорисања тржишних механизама и успостављања компликоване процедуре споразумијевања и договарања привредних субјеката.
1950. - Генерални секретар УН Тригве Ли затражио од чланица свјетске организације да помогну Јужној Кореји у сукобу са Сјеверном Корејом, а истог дана предсједник САД Хари Труман наредио је америчком ратном ваздухопловству и морнарици да уђу у Корејски рат на страни Југа.
1954. - Прва нуклеарна електрана у свијету отворена у Обнинску, у близини Москве.
1976. - Палестински терористи у Грчкој отели авион "Ер Франса" са 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетјели у главни град Уганде Ентебе, гдје су их 4. јула 1976. у спектакуларној акцији ликвидирали израелски командоси, ослободивши таоце.
1976. - Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за предсједника Португалије на првим предсједничким изборима послије полувјековне диктатуре Антонија де Оливеире Салазара.
1978. - Са совјетског космодрома "Бајконур" лансиран васионски брод "Сојуз 30", у којем су били пољски мајор Мирослав Хермашевски и совјетски пуковник Петер Климук. Послије осмодневног боравка у васиони, у току којег су се двојица космонаута састала на орбиталној станици "Саљут-6" са посадом "Сојуза 29" Владимиром Коваљоноком и Александром Иванчековом, "Сојуз 30" се вратио на Земљу.
1986. - Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право, јер су помагале побуњеницима против љевичарске владе у Никарагви.
1988. - Поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други је, током посјете Аустрији, имао изузетно срдачан сусрет са предсједником те земље и бившим генералним секретаром УН Куртом Валдхајмом, чија је злочиначка нацистичка прошлост у Другом свјетском рату у Југославији и Грчкој увелико била објелодањена.
1989. - Умро енглески филозоф Џулс Алфред Ејер, чија је књига "Језик, истина и логика" својеврстан манифест логичког позитивизма. Остала дјела: "Заснивање емпиријског знања", "Проблем сазнања", "Појам особе".
1991. - Територијална одбрана Словеније напала је војнике Југословенске народне армије, чиме је почео рат у сјеверној југословенској републици и пале прве жртве насилне сецесије. Два дана раније Скупштина побуњене републике прогласила је независност Словеније, а сутрадан су њени делегати напустили Скупштину СФРЈ.
1993. - Америчке оружане снаге бомбардовале су ирачку пријестоницу Багдад са 23 крстареће ракете. Циљ бомбардовања је било сједиште ирачке обавјештајне службе, али је убијено и рањено и више десетина цивила.
1997. - Предсједник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици.
1998. - У земљотресу у подручју турског града Адана погинуло је најмање 120 људи.
2000. - Врховни савјет одбране за начелника Генералштаба Војске Републике Српске /ВРС/ поставио генерала Новицу Симића. Сагласност за Симићево именовање потписао је дотадашњи начелник Генералштаба ВРС генерал Момир Талић.
2003. - Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић пребачена из Хага у Шведску, на одслужење затворске казне, на коју је осуђена пред Хашким трибуналом.
2004. - У Србији одржан други круг предсједничких избора, у којем је кандидат Демократске странке Борис Тадић побиједио кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића. Први круг одржан је 13. јуна.
2007. - Пензионисани генерал и бивши командант Главног штаба такозване Армије БиХ Расим Делић, оптужен за ратне злочине над Србима, отпутовао у Хаг.
2008. - Комисија за симболе Републике Српске утврдила је да приједлог за нову химну Српске буде композиција "Моја република" аутора Младена Матовића.
2008. - Бил Гејтс отишао, након 30 година, са руководећег мјеста америчког софтверског гиганта "Мајкрософта" - дa би се посветио филантропији.
