Данас је уторак, 28. април, 119. дан 2020. До краја године има 247 дана.
1442. - Рођен енглески краљ Едвард Четврти, вођа династије Јорк у грађанском "Рату двије руже" против присталица династије Ланкастер. Пријесто је осигурао побједама својих снага 1461. у кључним биткама код Мортимер Кроса и Тоутона. Круну му је 1470. преотео претходник на пријестолу Хенри Шести, али је побједом над војском Ланкастера у бици код Туксберија 1471. поново постао краљ и владао је до смрти 1483.
1758. - Рођен амерички државник Џејмс Монро, предсједник САД од 1817. до 1825, који је 1823. прокламовао "Монроову доктрину", са геслом "Америка Американцима". Она је била израз тежњи сјеверноамеричке индустријске буржоазије да загосподари тржиштем и сировинском базом америчког континента и потисне европске силе, посебно намјеру Свете алијансе да насилно угуши побуне колонија у Средњој и Јужној Америци против Шпаније и Португалије.
1789. - Побуњена посада енглеског брода "Баунти" оставила је команданта, окрутног капетана Вилијама Блаја и 18 његових присталица у водама код Тахитија. Блај је послије 48 дана драматичне пловидбе и више од 3.500 миља успио да се домогне острва Тимор близу Јаве.
1804. - У Земуну одржан састанак српских устаника и Турака, уз посредовање Аустрије. С турске стране било је 12 дахија из Београда, а са српске вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић - Карађорђе, војвода Јанко Катић, барјактар Танаско Рајић и прота Матеја Ненадовић, који су предочили да је тешко постићи мир док Турци пале српске куће, сијеку главе виђенијим људима и тероришу народ. И у тренутку док су преговори вођени, Турци су палили српске куће на Чукарици изнад које се вио густ дим видљив из Земуна. Српски преговарачи су се вратили у Остружницу и почели припреме за напад на Београд.
1813. - Умро руски војсковођа Михаил Иларионович Кутузов, један од највећих војних стратега 19. вијека. Упркос противљењу цара Александра Првог и генерала, у вријеме напада француског цара Наполеона Првог на Русију 1812, послије битке код Бородина, пустио је Французе да уђу у Москву, а затим им нанио тежак пораз, тјерајући их до Париза. У рату против Отоманског царства 1811. веома успјешно је командовао руском Молдавском армијом. Због његове велике популарности у руском народу, у СССР су у Другом свјетском рату установљена три ордена "Кутузов".
1878. - Рођен амерички филмски и позоришни глумац Лајонел Блајт, познат као Лајонел Баримор, који се као дијете прославио глумећи Оливера Твиста, а пред крај живота је као тежак инвалид, сједећи у столици, одиграо више изванредних карактерних улога. Филмови: "Гранд хотел", "Острво Ларго", "Дама с камелијама", "Распучин и царица", ТВ серија "Др Килдер".
1918. - Умро српски национални борац Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први свјетски рат. Принцип се пред полицијом и судом држао херојски и као малољетник осуђен је на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова, оболио је од туберкулозе и умро у тамници у граду Терезин у Чешкој, шест мјесеци прије слома Аустро-Угарске.
1919. - На Версајској мировној конференцији у Паризу 32 државе, укључујући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, послије Првог свјетског рата основале су Друштво народа и обавезале се на заједничку акцију против агресије, одрекле се употребе силе и прихватиле обавезу мирног рјешавања спорова.
1924. - Рођен замбијски државник Кенет Каунда, први предсједник Замбије од 1964. до 1991, истакнути лидер покрета несврстаности. Премијер је постао у јануару 1964, десет мјесеци прије него што је та афричка земља стекла независност.
1936. - Умро египатски краљ Фуад Први, који је на пријесто Египта ступио 1922. Претходно је под британским протекторатом 1917. постао египатски султан, а титулу краља узео је кад је Велика Британија дала Египту ограничену независност. На пријестолу га је наслиједио син Фарук Први.
1939. - Њемачки нацистички диктатор Адолф Хитлер је, припремајући се за рат, одбацио њемачко-пољски пакт о ненападању, склопљен у јануару 1934, и њемачко-британски уговор из јуна 1935.
1945. - Фашистичког диктатора Италије Бенита Мусолинија су, заједно с љубавницом, дан пошто су их заробили, убили италијански партизани у мјесту Донга на обали језера Комо.
1952. - Јапан послије пораза у Другом свјетском рату вратио суверенитет и независност ступањем на снагу мировног уговора, потписаног у Сан Франциску 1951.
1969. - Предсједник Француске Шарл де Гол дао оставку послије непуних 11 година на челу Пете републике, коју је створио. Оставка је била морални чин старог генерала, већ тада легенде Француске, чијој је слави и величини посветио сав живот. Он се повукао послије референдума о регионализацији земље и укидању сената, на којем је већина гласала против његових идеја.
1977. - Андреас Бадер и остали похапшени чланови њемачке љевичарске терористичке групе "Бадер-Мајнхоф" осуђени су на доживотну робију послије скоро двогодишњег суђења у Штутгарту.
1980. - Државни секретар САД Сајрус Венс поднио оставку послије неуспјеле мисије командоса да спасу америчке таоце у Ирану.
1986. - Совјетска влада објавила да се два дана прије тога догодила велика нуклеарна несрећа у електрани у Чернобиљу.
1992. - Проглашена Савезна Република Југославија на основу Устава, донесеног претходног дана, и одлука скупштина Србије и Црне Горе о стварању заједничке државе послије отцјепљења побуњених република. Испред здања Савезне скупштине с јарбола је спуштена застава СФРЈ с петокраком и подигнута плаво-бијело-црвена тробојка - застава треће Југославије. Србија и Црна Гора су, признате на Берлинском конгресу 1878. и 1918, послије шестогодишњих борби у два балканска и Првом свјетском рату и великих жртава, биле стожер окупљања југословенских народа у једну државу.
1995. - Од експлозије гаса погинула најмање 103 житеља јужнокорејског мјеста Тегу.
1999. - Влада Савезне Републике Југославије поднијела Међународном суду правде у Хагу тужбу против земаља НАТО пакта због неовлашћене употребе силе, започете агресијом 24. марта 1999.
1999. - Приликом бомбардовања једног ромског насеља у Призрену авијација НАТО-а усмртила најмање четворо цивила из породице Зуљфури, укључујући двогодишњег Максума и двоипогодишњу Касандру, а у нападу на цивилне циљеве близу црногорске варошице Тузи убијена је старица Пашка Јунчај.
2001. - Албански екстремисти убили осам македонских полицајаца код Тетова.
2001. - Са космодрома "Бајконор" у Казахстану у свемир, са двојицом руских космонаута, у руској летјелици "Сојуз", полетио и први туриста - Американац Денис Тито.
2003. - Руски свемирски брод "Сојуз", прва лансирана летјелица са људском посадом након пада америчког шатла "Колумбија", успјешно се спојио са међународном свемирском станицом у Земљиној орбити.
