На данашњи дан, 30. новембар

30.11.2021. 07:28
0
ИЗВОР: Срна

Данас је уторак, 30. новембар, 334. дан 2021. године. До краја године има 31 дан.

1508. - Рођен италијански архитекта Андреа Паладио, који је развио модеран стил, заснован на класичним принципима римског градитељства, један од најзначајнијих представника касне ренесансе. Одликовао се изванредним смислом за монументалност и функционалност грађевине. Градио је цркве, палате, виле, војне објекте, паркове и шире урбанстичке цјелине, највише у Вићенци и Венецији, укључујући чувену вилу "Ротонда" код Вићенце и цркву "Ротендоре" у Венецији. Теоријске ставове објавио је у знаменитом дјелу "Четири књиге о архитектури".

1667. - Рођен енглески писац ирског поријекла Џонатан Свифт, један од најоштроумнијих критичара људских нарави и порока. То је посебно изражено у главном дјелу "Гуливерова путовања", у којем је, у измишљеном свијету Лилипутанаца, дивова и смијешних научника, приказао друштвене прилике у Енглеској. Тегобан лични живот био је извор горчине, песимизма и презира према људском роду и сатире која је прерасла у најгрубљу погрду. Остала дјела: политички списи "Сукнарева писма", сатире "Битка књига", "Прича о бурету".

1694. - Умро италијански љекар и ботаничар Марчело Малпиги, творац микроскопске анатомије. Пронашао је јако конвексна сочива, једноставан микроскоп који увеличава до 180 пута.

1718. - Погинуо шведски краљ Карло Дванаести приликом опсаде Фредриксхала, на почетку шведске инвазије на Норвешку. Током владавине од 1697. посветио се готово искључиво ратовању.

1830. - Турски султан Махмуд Други хатишерифом потврдио аутономију Србије, гарантовао слободу трговине, право зидања цркава и манастира и укидање спахилука. Турци су такође морали да Србима продају имања по "праведној цијени" и напусте Београд, а султан је признао српског кнеза и границе Србије од 1812.

1835. - Рођен амерички писац Семјуел Ленгхорн Клеменс, познат као Марк Твен, један од највећих хумориста свјетске књижевности. У романима "Пустоловине Тома Сојера", "Живот на Мисисипију", "Пустоловине Хаклбери Фина", "Живот на двору краља Артура", којима је стекао свјетску славу, приказао је јединствене животне ситуације и аутентични амерички стил и говор.

1838. - Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Вера Крус.

1853. - Русија у Кримском рату уништила турску флоту испред црноморске луке Синопе.

1872. - Одиграна прва међународна фудбалска утакмица. Репрезентације Енглеске и Шкотске играле су неријешено 0:0 у Глазгову.

1874. - Рођен енглески државник и писац Винстон Ленард Спенсер Черчил, добитник Нобелове награде за књижевност 1953, премијер Велике Британије од 1940. до 1945. и од 1951. до 1955. Члан парламента је постао 1900, а од 1905. до 1921. био је државни подсекретар за колоније, министар трговине, унутрашњих послова, први лорд Адмиралитета, министар за муницију и министар рата и ваздухопловства, министар колонија, а од 1924. до 1929. министар финансија. Био је идеолог и организатор интервенције против Октобарске револуције у Русији. По доласку нациста на власт у Њемачкој 1933. опоменуо је Британију да се што прије наоружа, а послије слома савезника у Норвешкој и пада Француске маја 1940. постао је премијер и вођа Конзервативне странке. У мају 1943. је успоставио везу с Врховним штабом Народноослободилачке војске Југославије и потом признао НОВЈ као једину снагу која се у Југославији бори против фашизма. Послије Другог свјетског рата био је иницијатор подјеле свијета на интересне сфере и "хладног рата" против комунизма. Поражен је на изборима 1945, али је послије побједе конзервативаца 1951. поново постао премијер. Дјела: "Лорд Рендолф Черчил", "Моје афричко путовање", "Либерализам и социјални проблем", "Историја свјетског рата", "Марлборо, његов живот и доба", "Корак по корак", "У борбу", "Неумољива борба", "Почетак краја", "Мемоари из Другог свјетског рата".

1900. - Умро енглески писац ирског поријекла Оскар Вајлд, који је кршио конвенције и давао маха неконформизму и у животу и у литератури. Истицао је да је умјетност аутономна и аморална. У затвору у Редингу, у којем је двије године издржавао казну због хомосексуализма, написао је "Баладу о рединшкој тамници" и дубоко искрен животни обрачун "Де профундис". Послије изласка из затвора 1897, под именом Себастијан Мелмот, живио је у Паризу, гдје је умро. Остала дјела: роман "Слика Доријана Греја", комедије "Важно је звати се Ернест", "Лепеза леди Виндермир", "Идеалан муж", збирка прича "Злочин лорда Артура Сејвила и друге приче", драме "Салома" /на француском језику/, "Вера", "Војвоткиња од Падове".

1939. - Стријељан мађарски револуционар Бела Кун, вођа Мађарске револуције 1919. Претходно је ухапшен у стаљинистичким чисткама и на монтираном процесу у СССР-у осуђен на смрт. Заробљен је у Првом свјетском рату на Источном фронту 1916, а послије Фебруарске револуције у Русији 1917. постао је члан Губернијског комитета Руске социјалдемократске радничке партије у Томску и потом један од руководилаца иностраних одреда Црвене армије. По повратку у Мађарску крајем 1918. основао је Комунистичку партију Мађарске. Кад је у августу 1919. поражена Мађарска Совјетска Република, проглашена у марту 1919, побјегао је у Аустрију, гдје је ухапшен, али је пуштен на интервенцију Москве. По повратку у СССР борио се у грађанском рату против снага генерала Петра Николајевича Врангела, потом је био члан Президијума Коминтерне и руководио је Централним комитетом Комунистичке партије Мађарске.

1939. - Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску започело "зимски рат", окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље.

1955. - Умро српски композитор Јосип Славенски, професор Музичке академије у Београду, који је, тежећи обликовању националног израза, спојио музички фолклор појединих балканских народа с модерном европском музичком техником. Дјела: "Балканофинија" за оркестар, "Симфонија Оријента" за хор и оркестар, "Песме моје мајке" за глас и гудачки квартет, четири гудачка квартета, виолински концерт, хорови, соната за виолину и клавир.

1957. - Умро српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма. Највећи дио живота провео је у Бечу, гдје је и умро. Изузетно је владао сликарским занатом и инспирисао се српском историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову и портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и историјске и фолклорне композиције, међу којима се посебно истичу "Сеоба Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте".

1957. - Умро италијански оперски пјевач Бењамино Ђиљи, један од највећих тенора 20. вијека. Блистао је у операма италијанских и француских композитора и играо у низу филмова.

1975. - Афричка држава Дахомеј промијенила назив у Народна Република Бенин.

1977. - Умро српски писац Милош Црњански, можда највећи "мађионичар ријечи" у нашој књижевности. У Бечу и Паризу је студирао историју умјетности и филозофију, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор и новинар, а од 1928. је био у дипломатској служби у којој га је у Риму затекао Други свјетски рат. Из Рима је касније отишао у Лондон. Вратио се у Београд 1965, послије чега је објавио посљедње дјело - "Ембахаде". У роману "Сеобе", чији је први дио написао 1929, а други 1962, успио је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расијањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе. Роман је велика историјска фреска и поема о лутању и беспућу. Остала дјела: романи "Дневник о Чарнојевићу", "Кап шпанске крви", "Код Хиперборејаца", "Роман о Лондону", пјесме "Лирика Итаке", "Ламент над Београдом", новела "Прича о мушком", драме "Маска", "Конак", "Никола Тесла", путописи "Љубав у Тоскани", "Књига о Немачкој", "Наша небеса", "Наше плаже на Јадрану".

1986. - Умро амерички филмски глумац енглеског поријекла Кери Грант, који се исказао као сјајан комичар у комедијама Хауарда Хокса, али и као тумач карактерних рола у филмовима Алфреда Хичкока. Филмови: "Плава Венера", "Страшна истина", "Само анђели имају крила", "Филаделфијска прича", "Арсеник и старе чипке", "Осумњичен", "Озлоглашена", "Дан и ноћ", "Мајмунска посла", "Држ'те лопова!", "Сјевер - сјеверозапад", "Шарада".

1989. - Терористи убили западноњемачког банкара Алфреда Херхаузена.

1996. - Предсједништво БиХ постигло договор о формирању Савјета министара. Одлучено је да Савјет министара буде састављен од три министра, од којих ће сваки имати по два помоћника - такође министра. Савјетом ће предсједавати два предсједника и један потпредсједник.

1996. - У Београду око 150.000 људи протестовало због поништења изборне побједе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.

1996. - Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата.

2000. - Хрватска постала пуноправан члан Свјетске трговинске организације, са којом је преговарала скоро шест и по година.

2001. - Протестно вијеће Хашког трибунала одобрило генералу Павлу Стругару да се брани са слободе.

2001. - Руска Дума донијела закон који дозвољава другим државама да приступе Руској Федерацији, а да при томе постојање заједичке границе није обавезан услов примања.

2004. - Бивши руски прeмиjeр Jeвгeниj Примaкoв пoсвјeдoчиo прeд Хaшким трибунaлoм да Слoбoдaн Милoшeвић никaдa ниje имao плaн дa ствoри Вeлику Србиjу.

2004. - Давор Банић, један од осморице оптужених за ратни злочин почињен у сплитском затвору "Лора", добровољно се предао хрватским правосудним органима.

2006. - Некадашњи командант Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске генерал Станислав Галић осуђен пред Хашки судом на доживотни затвор због "гранатирања и опсаде Сарајева".

2006. - У налету тајфуна "Дуријан" на Филипинама погинуло или нестало више од 1.000 људи.

 

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 21. јануар На данашњи дан, 21. јануар
На данашњи дан, 20. јануар На данашњи дан, 20. јануар
На данашњи дан, 19. јануар На данашњи дан, 19. јануар
Најчитаније
  • Саобраћајна незгода у Источном Сарајеву
    6h 35m
    0
  • Кажњени због нарушавања јавног реда и мира на Брусу (ФОТО)
    8h 52m
    7
  • Ица Лавица поново отпутовала у Турску
    9h 18m
    0
  • Шеранић: Погоршана ситуација, велики број заражених без симптома
    16h 27m
    1
  • У Палама обијена викендица
    14h 12m
    0