Данас је понедјељак, 30. септембар, 273. дан 2024. До краја године остала су 92 дана.
1399. - Оснивач Ленкастерске династије Хенри Болингборк је као побједник у борби за власт постао енглески краљ Хенри Четврти. Хенри Четврти ступио је на пријесто дан пошто је абдицирао његов брат од стрица Ричард Други, први монарх у историји Енглеске принуђен да напусти пријесто.
1846. - Амерички зубар Вилијам Мортон први употријебио анестезију /етар/ приликом вађења зуба.
1876. - Рођен српски пјесник, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић, реформатор стиха и велики зналац језика, члан Српске краљевске академије и предсједник српског ПЕН клуба. Послије завршених студија права у Паризу радио је у Београду као чиновник, а од 1904. био је у дипломатској служби. Појавио се 1903. збирком "Песме" као потпуно изграђен писац, мисаон и осјећајан, пјесник унутрашњих немира и сукоба, чији песимизам потиче из интелектуалног размишљања о пролазности свијета. Објавио је 1912. збирку "Нове песме" и 1936. "Песме". Педесетак пјесама, колико је укупно написао, одликује се елеганцијом и савршенством форме и спадају у врх српске лирике 20. вијека. Најпознатије су му пјесме "На Газиместану", "Јефимија", "Долап", "Симонида", "Напуштена црква", "Орхидеја", "Искрена песма", а његове позоришне критике су израз велике културе и поузданог суда.
1882. - Рођен њемачки физичар Ханс Вилхелм Гајгер, који се бавио изучавањем радиоактивних супстанци и 1928. изумио направу за регистровање и бројање наелектрисаних честица и гама-зрака, односно мјерење радиоактивности, познату као Гајгеров бројач.
1891. - Француски генерал Жорж Ернест Буланже, министар војске од 1886. до 1887. вођа утицајног политичког покрета који умало није срушио Трећу Републику, извршио самоубиство. Створио је реакционарни и антипарламентарни покрет буланжиста, окупивши све непријатеље Републике, коју је тежио да уништи и обнови монархију у Француској. Кад су га републиканци оптужили за покушај преврата, побјегао је у Белгију, гдје је себи одузео живот.
1912. - Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат од октобра 1912. до маја 1913, у којем су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен је ослобађањем балканских народа од турске власти.
1918. - Бугарска армија капитулирала у Првом свјетском рату. Капитулација је објављена пошто је на границе Бугарске избила српска војска, која је послије пробоја Солунског фронта пресјекла бугарске трупе на два дијела и потпуно их сломила.
1938. - Британски премијер Невил Чемберлен изјавио да је спасен мир, дан по потписивању споразума у Минхену, којим су западни савезници дозволили Адолфу Хитлеру комадање Чехословачке. Овај Хитлеров потез отворио је пут ка избијању Другог свјетског рата.
1941. - Почела прва њемачка офанзива према Москви. Нијемци су, упркос великим губицима Црвене армије, заустављени, али су средином новембра 1941. кренули у другу офанзиву и опет нису успјели, што је почетком децембра омогућило противнапад и одбацивање Нијемаца 200 километара од Москве. Тиме је покопан њемачки план "Барбароса" о `муњевитом рату` против СССР.
1941. - Завршен крвави марш у којем су Нијемци у Другом свјетском рату више од 5.000 Шапчана - кажњавајући их што су помагали партизанима током борби у Мачви - дотјерали на савски мост, гдје су неке убили и бацили у ријеку, друге гонили да трче, па их малаксале убијали. Преживјеле су вратили у Шабац, дио стријељали, а остале затворили у новоформирани логор.
1947. - У Београду основана организација партизанских ратних ветерана у Другом свјетском рату - Савез удружења бораца Народноослободилачко рата.
1949. - Окончан берлински ваздушни мост, успостављен послије совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током којег су амерички и британски авиони обавили 277.264 лета до Западног Берлина.
1955. - У аутомобилској несрећи у 24. години погинуо амерички глумац Џејмс Дин, симбол узнемирене и побуњене младости послије Другог свјетског рата, чији је трагичан крај допринио да прерасте у својеврстан мит. Филмови: "Источно од раја", "Бунтовник без разлога", "Див".
1962. - Бијели расисти изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи зато што је на основу одлуке федералног суда црнац Џејмс Мередит уписан на Универзитет Мисисипија, до тада резервисан ексклузивно за бијелце.
1965. - Отмицом и убиством шест генерала у Индонезији отпочео неуспјешни државни удар, окончан масакром чланова и присталица Комунистичке партије Индонезије.
1966. - Бивши британски протекторат у Африци Бечуаналенд стекао независност под називом Република Боцвана. Први предсједник постао је Сереце Кама.
1966. - Њемачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у којем су одслужили казну од 20 година робије.
1970. - Ричард Никсон допутовао у Београд, што је била прва посјета Југославији једног предсједника САД.
1980. - У симболичном подсјећању на библијска времена Израел увео валуту шекел која је замијенила фунту.
1985. - Умро амерички сеизмолог Чарлс Рихтер, чијим је именом названа скала за мјерење јачине земљотерса.
1985. - Умрла Симон Сињоре, француска филмска глумица.
1988. - Пензионисано пет високих совјетских функционера, укључујући предсједника Президијума Врховног совјета Андреја Андрејевича Громика.
1989. - Умро Оскар Давичо, књижевник. Давичо је још као дјечак писао пјесме, а 1928. године објавио је свој први поетски текст "Трагови". Двије године касније појавила се његова антологија пјесама, која је наговијестила ток једне модерне поетске мисли. Написао је неке од најпотреснијих и најљепших пјесама о Србији, љубави, тамновању, ратовању... Паралелно с поезијом, писао је романе: "Песма", "Шутње", "Глади", "Тајне"... Објавио је велики број есеја, критика, студија и полемика. Добитник је многих књижевних и државних признања и награда. За живота су објављена Давичова сабрана дјела у 20 томова.
1990. - СССР и Израел се споразумјели да успоставе конзуларне односе. Москва је прекинула дипломатске односе због шестодневног израелско-арапског рата 1967. Истог дана су успостављени и пуни дипломатски односи СССР и Јужне Кореје.
1993. - У серији јаких земљотреса у југозападној Индији погинуло најмање 22.000 људи.
1999. - Један од највећих њемачких књижевника 20. вијека Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност. У августу 2006. Грас је објелоданио да је као 17-годишњак био припадник злогласне нацистичке "Вафен-СС" јединице. Ово откриће писца "Лименог добоша" шокирало је јавност и изазвало жестоке критике писаца, историчара и политичара у Европи.
2007. - Умро Милан Јелић, привредник, политичар и државник, предсједник Републике Српске.
2008. - Амерички Конгрес одбио да усвоји пакет од 700 милијарди долара за спас Вол стрита.
2008. - Најмање 144 особе погинуле, а око 150 повријеђено у великом стампеду у хинду храму у западној индијској држави Раџастан.
2009. - Више од 100 људи погинуло, а неколико стотина повријеђено када је серија цунамија захватила обалу пацифичких острва Америчке и Западне Самое, уништавајући цијела села.
