Данас је субота, 31. мај, 151. дан 2025. До краја године има 214 дана.

1594. - Умро италијански сликар Тинторето, умјетник страсног темперамента, један од највећих мајстора 16. вијека. С лакоћом је сликао композиције огромних димензија, снажним замахом и употребом драматичних свјетлосних ефеката, при чему је очувао осјећање и за најмање појединости тактилних и чулних вриједности. Снажно је утицао на европске сликаре, посебно на импресионисте. Радио је у родној Венецији, у којој су остала главна дјела "Рај" у Дуждевој палати, "Тајна вечера" у цркви Сан Ђорђо Мађоре, "Распеће" у Скуоли ди Сан Роко, али је доста расијано и по европским музејима, попут слика "Сузана и старци" у Бечу и "Аутопортрет" у Паризу.

1793. - Почео јакобински терор у Француској револуцији.

1809. - Погинуо српски национални јунак Стеван Синђелић, ресавски војвода, испаливши из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе са бројчано надмоћним Турцима у Првом српском устанку. Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење. Синђелић се у мају 1809. са 3.000 Ресаваца придружио устаницима који су намјеравали да ослободе Ниш. На Чегру је био у најистуренијем од шест српских шанчева и на њега је напад усмјерио командант нишке тврђаве Куршид-паша, али су устаници одбили више турских јуриша. Кад је увидио да проријеђени браниоци, упркос невиђеном херојству, не могу да одоле турској сили, запалио је складиште муниције. Послије битке паша је, да би застрашио Србе, наредио да се од глава погинулих устаника озида кула, која је добила назив Ћеле-кула. Првобитно су на њој биле 952 лобање, а сада је остало неколико десетина. Синђелић је учествовао у свим борбама у Поморављу од почетка устанка 1804. и истакао се у бојевима на Иванковцу 1805, кад је за показану храброст добио чин војводе, и на Делиграду 1806. под командом Петра Добрњца.

1809. - Умро аустријски композитор Јозеф Хајдн, представник "бечких класичара", три деценије капелмајстор на двору мађарских грофова Естерхази. Приликом два боравка у Енглеској стекао је свјетску славу и компоновао најзрелија дјела. Инспирисао се аустријским, мађарским, њемачким, француским, руским фолклором. Написао је више од сто симфонија, компоновао је гудачке квартете, клавирске сонате, црквену музику, а према његовом "Царском квартету" настала је химна Аустрије. Дјела: симфоније "Јутро", "Подне", "Вече", "Опроштајна", "Марија Терезија", "Оксфордска", "Медвјед", "Кокошка", "Краљица", "Војна", "Часовник", гудачки квартети "Сунчеви квартети", "Руски квартети", ораторијуми "Стварање свијета", "Годишња доба", опера "Апотекар".

1819. - Рођен амерички писац Волт Волтер Витмен, пјесник слободе и демократије. Био је штампарски радник, дрводјеља и учитељ. Основу његових пјесама, написаних у неконвенционалној форми слободног стиха, чини љубав према човјеку. Снажно је утицао на модерну лирику, посебно најважнијом збирком пјесама "Влати траве".

1859. - Почео да ради велики сат - назван "Биг бен" - на кули британског парламента у Лондону.

1896. - Одиграна прва фудбалска утакмица у Београду, у Доњем граду крај Куле Небојша.

1902. - Миром у Веренигингу, јужно од Јоханесбурга, којим је завршен британско-бурски рат, Бури су присиљени да признају врховну власт Велике Британије. У рату започетом 1899. погинуло је 5.774 Британаца, око 16.000 их је умрло од болести, а бурске жртве су процијењене на око 4.000. Истог дана 1910. уједињене су британске колоније Натал, Трансвал и Рт Добре Наде и проглашена је Јужноафричка Унија са статусом британског доминиона.

1924. - Кина признала СССР.

1930. - Рођен амерички филмски глумац, режисер и продуцент Клинт Иствуд, који је каријеру почео улогама у италијанским "шпагети-вестернима" Серђа Леонеа, послије чега је сарађивао с низом значајних америчких синеаста, посебно с Доном Зигелом. Филмови: "За шаку долара", "За неколико долара више", "Добар, ружан, зао", "Шериф у Њујорку", "Прљави Хари", "Бјекство из Алкатраза", "Ноћ језе", "Неочекивани спасилац", "Казна на планини Ејгер", "Одметник Џеси Волс", "Брончо Бил", "Црвена лисица", "Изненадни судар".

1931. - У Бахреину пронађена нафта, и то је била прва арапска земља у којој су утврђена таква налазишта.

1961. - Јужна Африка прогласила се репубиком с предсједником Чарлсом Робертсом Свартом и напустила Британски комонвелт.

1962. - У Израелу објешен њемачки ратни злочинац Адолф Ајхман, током Другог свјетског рата главни егзекутор замисли Адолфа Хитлера о "коначном рјешењу" јеврејског питања. У судском процесу је утврђено да је крив за смрт шест милиона људи.

1970. - У земљотресу у Перуу погинуло више од 70.000 људи, 20.000 је нестало и 200.000 повријеђено, а градови Јунгај, Хуарес и Чимботе потпуно су разорени.

1991. - У Лисабону потписан мировни споразум о Анголи, којим је послије непуних 16 година окончан грађански рат у тој афричкој земљи.

1992. - Одржани први вишестраначки избори за Вијеће грађана Скупштине Савезне Републике Југославије.

1992. - Влада Српске Републике БиХ одредила екипу која је са УНПРОФОР-ом требало да утврди у каквом се положају налази 4.000 Срба које су муслимани држали заточене у тунелу код Брадине.

1993. - У извјештају генералном секретару УН Бутросу Галију специјални извјештач УН о стању људских права на просторима бивше Југославије Тадеуш Мазовјетски оштро осудио Хрвате за злочине над муслиманима, почињене у долини Неретве и централној Босни.

1994. - У Босни и Херцеговини за првог предсједника Муслиманско-хрватске федерације изабран Хрват Крешимир Зубак.

1995. - Муслимански војници у Горажду напали пункт и осматрачницу Украјинског батољона УНПРОФОР-а.

1995. - У нападу муслиманске артиљерије из правца Тешња на градско језгро Добоја рањено седам српских цивила.

1999. - Двадесетак пројектила испаљених из авиона НАТО пакта на стамбене зграде у центру Новог Пазара усмртило најмање 23 цивила, укључујући двогодишњег Марка Симића, а у Сурдулици - у којој су директним погоцима агресорске авијације разорени Специјална болница за плућне болести и Дом стараца - убијено је најмање 20 цивила, а у селима Нерадовац код Врања и Рипањ код Београда живот су изгубиле старице Лепосава Ристић и Славица Стојиљковић. Цивилни циљеви гађани су и у осталим мјестима широм Србије, укључујући високонапонска постројења "Електропривреде" Србије у Нишу, Новом Саду и Београду, постројења у Термоелектрани "Никола Тесла" у Обреновцу и далековод између Обреновца и Београда, послије чега је више милиона људи опет остало без струје.

2001. - Припадници здружених снага безбједности /ЗСБ/ Србије и Југославије ушли у Подсектор Центра сектора "Б" копнене зоне безбједности /КЗБ/.

2001. - Скупштина Србије није прихватила документ "Уставни оквир за привремену самоуправу на Косову", "јер се њиме прејудицира коначно рјешење на штету државних интереса СРЈ, Србије, Срба и осталог неалбанског становништва у покрајини".

2006. - Хашки трибунал саопштио да бивши југословенски предсједник Слободан Милошевић није умро од тровања.

2009. - Учесници 4. Међународне конференције о Јасеновцу усвојили Декларацију којом се од Савјета министара БиХ и влада Републике Српске и Србије захтијева да покрену тужбу против Хрватске за геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у систему јасеновачких логора смрти од 1941. до 1945. године.