Данас је петак, 4. новембар, 308. дан 2022. До краја године има 57 дана.
1307. - Швајцарска Конфедерација прогласила независност од Аустрије.
1650. - Рођен енглески краљ Вилијам Трећи - Орански, који је током владавине од 1689. до 1702. учврстио режим под доминацијом буржоаско-земљопосједничког парламента. Под његовом влашћу Енглеска је поново заузела Ирску.
1847. - Умро њемачки композитор и диригент Феликс Менделсон, оснивач конзерваторијума у Лајпцигу, истакнути представник романтизма. Као пијаниста дебитовао је у деветој години, у 15. је написао прву симфонију, а у 16. мајсторско дјело - сценску музику за "Сан љетње ноћи". С успјехом се огледао у свим музичким областима, осим у опери и његова дјела се одликују класичарским третманом облика и хармоније. Дјела: симфоније "Шкотска", "Италијанска", увертира "Хебриди" или "Фингалова пећина", клавирска композиција "Пјесме без ријечи", ораторијуми "Паулус", "Елијас", "Концерт за виолину и оркестар у Е-молу", соло пјесме, камерна музика.
1890. - У Лондону отворена прва линија подземне електричне жељезнице у свијету.
1908. - Умро српски историчар, писац, фолклориста, педагог и преводилац Милан Милићевић, члан Српске краљевске академије. Дјела: историјска - "Кнежевина Србија", "Кнез Милош у причама", "Карађорђе у говору и твору", "Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба", приповијетке: "Зимње вечери", "Летње вечери", "Међудневица".
1918. - У Првом свјетском рату погинуо енглески писац Вилфред Овен, чија је поезија најснажнија осуда ратних звјерстава. Знатно је утицао на модерне енглеске пјеснике, посебно на Вистена Хјуа Одна и Стивна Спендера.
1918. - Силе Антанте се у Првом свјетском рату сагласиле са условима капитулације Њемачке, заснованим на "14 тачака" предсједника САД Вудра Вилсона.
1921. - Јапанског премијера Такашија Хару убио десничарски фанатик.
1922. - У Долини краљева код Луксора у Египту енглески археолог Хауард Картер открио гроб фараона Тутанкамона.
1931. - Друштво народа оптужило Јапан због агресије на Манџурију. Кад га је осудила свјетска јавност, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933.
1939. - На тражење предсједника Френклина Рузвелта Конгрес је донио закон о продаји ратног материјала на основу принципа "плати, па носи", што је био први корак САД на путу уласка у Други свјетски рат. У марту 1941. тај закон је замијењен новим - о зајму и најму - с још већим повластицама земљама које су се бориле против фашизма.
1942. - Британска Осма армија генерала Бернарда Ло Монтгомерија у египатској пустињи код градића Ел Аламејн у Другом свјетском рату потукла њемачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела, готово га уништивши послије 12 дана огорчених борби. Четири дана потом је услиједило искрцавање савезника у сјеверној Африци послије којег су у мају 1943. потпуно сломљене снаге сила Осовине у Африци.
1946. - Основан УНЕСКО /Организација УН за образовање, науку и културу/ ради рјешавања проблема образовања у земљама погођеним Другим свјетским ратом. Касније су задаци Унеска проширени, посебно у заштити културног и историјског блага и размјени научних радника и публикација.
1952. - Републиканац Двајт Ајзенхауер побиједио на изборима за предсједника САД, али се потом није нарочито истакао током два четворогодишња мандата. Бивши генерал је много говорио о миру, али је знатно више енергије уложио у трку у наоружању у вријеме хладноратовског надметања Запада и Истока.
1956. - Умро српски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља
/егејска култура/ и предње Азије, а не из нордијских земаља. Објавио је више од сто научних радова. Дјела: "Преисторијска Винча, 1-2", "Архитектура и скулптура у Далмацији", "Жича и Лазарица", "Јонска колонија Винча".
1956. - Совјетска армија угушила побуну у Мађарској, а умјесто Имре Нађа, који је склониште потражио у амбасади Југославије, премијер је постао Јанош Кадар.
1966. - Највеће поплаве у историји Италије погодиле трећину њене територије, а у Фиренци је знатно оштећено културно благо, укључујући многе фреске на зидовима палата и цркава.
1976. - Велика Британија предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978.
1979. - Исламски студенти у Техерану окупирали амбасаду САД, чија су 52 службеника потом 444 дана држали као таоце, тражећи изручење збаченог шаха Резе Пахлавија.
1980. - За предсједника САД изабран републиканац Роналд Реган, који је на положају остао два мандата, пошто је добио и изборе 1984.
1983. - У Либану погинуло више од 40 израелских војника од детонације камиона пуног експлозива, коју је изазвао исламски терориста-самоубица.
1984. - Први слободни избори у Никарагви завршени побједом Сандинистицког фронта, који је освојио 68 одсто гласова.
1995. - Убијен израелски премијер Јицак Рабин у тренутку кад је напуштао мировни митинг у Тел Авиву. Био је шеф владе од 1974. до 1977. и од јуна 1992. до тог дана - када га је револверским хицима усмртио јеврејски студент Јигал Амир. Од 1940. се као члан илегалног јеврејског покрета Палмах борио против британске колонијалне управе у Палестини и француских квислиншких трупа 1941. у Сирији. Од формирања Израела 1948, кад је у рату против Арапа командовао бригадом, био је у армији. Генерал и начелник генералштаба постао је 1964. и имао је истакнуту улогу у наношењу тешког пораза Арапима у рату 1967, али је послије поновног преузимања власти 1992. постао архитекта мировног процеса на Блиском истоку и измирења с Арапима. То је изазвало гњев израелских националиста, а посебно препуштање Палестинцима територија заузетих у рату 1967.
2008. - За предсједника САД изабран Барак Обама, кандидат Демократске партије, први Афроамериканац на тој функцији.
2019. - САД званично обавијестиле УН да започињу процес повлачења из Париског споразума о климатским промјенама.
