Данас је недјеља, 5. јануар, пети дан 2020. године. До краја године има 361 дан.
1589. - Умрла француска краљица италијанског поријекла Катарина де Медичи, кћерка господара Фиренце Лоренца Другог Медичија, која је послије смрти мужа Анрија Другог /Хенри/ од 1560. владала Француском као регенткиња синова Франсое Другог, Шарла Деветог и Анрија Трећег. Током њене владавине бјеснио је вјерско-грађански рат римокатолика и хугенота, чијем је разбуктавању знатно допринијела. Уз подршку папе Гргура Тринаестог организовала је 1572. покољ хугенота, познат као Вартоломејска ноћ.
1592. - Рођен индијски цар Шах Џехан из династије Могула, познат и као принц Харам, који је највећи дио владавине од 1628. до 1658, кад га је збацио син Аурангзеб, посветио изградњи маузолеја Таџ Махал у својој пријестоници Агри на сјеверу Индије. Велељепно здање од бијелог мермера, које је 20.000 радника зидало од 1631. до 1653, посветио је успомени на царицу Мумтаз Махал и он је послије смрти 1666. такође сахрањен ту. Премјестио је 1648. пријестоницу из Агре у Делхи, гдје је изградио нови град Шахџеханабад.
1762. - Умрла руска царица Јелисавета Петровна Романов, кћерка Петра Великог, чију владавину од 1741. нису обиљежиле реформе и територијална освајања, карактеристични за њеног оца и Катарину Велику, која је постала царица неколико мјесеци послије њене смрти.
1834. - У Крагујевцу изашле "Новине сербске", први српски информативни лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник Димитрије Давидовић, један од најученијих Срба тог времена, убрзо је смијењен због противљења аутократији кнеза Милоша Обреновића.
1855. - Рођен амерички проналазач Кинг Кемп Џилет, који је изумио ножић за бријање, код нас познат као "жилет", према француској верзији његовог презимена.
1858. - Умро аустријски војсковођа мађарског поријекла фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки, војни реформатор и национални херој који је више од пола вијека у биткама предводио аустријске трупе. Учествовао је у бојевима против француског цара Наполеона Првог у Италији и на Рајни и у гушењу италијанских устанака против Аустрије 1830, 1831, 1848. и 1849. Послије побједа над Италијанима 1848. код Кустоце и 1849. код Наваре именован је за гувернера Ломбардијско-венецијанске области.
1869. - Аргентинске, бразилске и уругвајске снаге заузеле главни град Парагваја Асунсион у рату такозване "трочлане алијансе".
1876. - Рођен њемачки државник Конрад Аденауер, канцелар Западне Њемачке од 1949. до 1963, који је 1947. основао Хришћанско-демократску странку. До доласка нациста на власт 1933. био је адвокат и градоначелник Келна. Политички се реактивирао послије капитулације Трећег рајха у Другом свјетском рату, тијесно сарађујући с америчком војном управом, односно владом САД. Веома активно је учествовао у стварању НАТО-а и других облика сарадње западних држава.
1881. - Рођен српски православни теолог и бесједник Никола Велимировић, познат по монашком имену Николај, епископ жички и охридски од 1919. до 1944, према многима најумнији српски монах послије Светог Саве. По завршетку студија теологије у Швајцарској докторирао је теологију на универзитету у Берну, послије чега је дипломирао филозофију на енглеском универзитету Оксфорд и докторирао у Женеви. По повратку у Србију постао је предавач на Богословском факултету у Београду, 1909. се замонашио, а потом је завршио Духовну академију у Петрограду. Први свјетски рат провео је на Западу као изасланик српске владе, објашњавајући западној јавности и владама суштину праведне ослободилачке српске борбе против аустроугарске царевине. Између два свјетска рата основао је Православну народну хришћанску заједницу, познату као Богомољачки покрет, да би заштитио народ од агресивне секташке пропаганде. Покренуо је обнову манастира, посебно у Овчарско-кабларској клисури, названој Српска Света Гора. Знатно је допринио спречавању југословенске владе да прихвати Конкордат с Ватиканом. Нијемци му нису опростили улогу у обарању Тројног пакта крајем марта 1941, па су га у Другом свјетском рату, чим су окупирали Југославију, конфинирали у манастир Љубостиња, потом у манастир Војловица. С патријархом Гаврилом /Дожић/ 1944. је заточен у логор Дахау и они су били једина два црквена великодостојника у Европи послата током рата у концентрациони логор. Као непомирљиви противник комунизма, послије ослобођења Југославије није се вратио у отаџбину, сматрајући да ће народу више помоћи у емиграцији. "Када кућа гори, пожар се гаси споља", често је говорио. Умро је 1956. у руском манастиру Светог Тихона у Саут Канану у Пенсилванији /САД/, а сахрањен је на српском народном гробљу поред манастира Светог Саве у Либертвилу. Мошти су му пренесене у завичај 1991. Дјела: "Религија Његошева", "Беседе под гором", "Изнад греха и смрти", "Душа Србије", "Србија у светлости и мраку", "Духовни препород Европе", "Агонија цркве", "Речи о Свечовеку", "Молитве на језеру", "Омилије", "Охридски пролог", "Теодул", "Српски народ као Теодул", "Средњи систем", "Индијска писма", "Мудра игуманија љубостињска", "Стослов о љубави", "Христе, дођи у Азију", "Индијски Савле", "Касијана", "Земља недођија", "Жетве Господње", "Диван", "Једини Човекољубац" /недовршено/.
1895. - Њемачки физичар Вилхелм Конрад Рентген саопштио да је пронашао икс-зраке, касније по њему назване "Рентгенови зраци".
1916. - Пред Медовским заливом у Албанији у Првом свјетском рату послије експлозије потонуо италијански брод "Бриндизи" с југословенским исељеницима из Канаде и САД који су похитали да помогну Србији и Црној Гори у рату с Централним силама. Добровољци су махом били Срби /Црногорци, Херцеговци и Личани/ и извјестан број Словенаца. Од експлозије је погинуло или се утопило 390 добровољаца, а 102 су спасена.
1916. - Аустроугарски генералштаб у Првом свјетском рату наредио офанзиву на Црну Гору. Упркос одлучном отпору 60.000 слабо опремљених бораца, аустроугарске трупе су послије једне седмице заузеле Цетиње и до 1918. држале Црну Гору под окупацијом.
1919. - У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом "Савез Спартака", на челу са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом.
1919. - Адолф Хитлер основао Национал-социјалистичку радничку партију Њемачке, која је приграбила власт 1933. кад је Хитлер послије избора постао канцелар. Страховлада нацистичке партије у Њемачкој и већем дијелу Европе трајала је до 1945, кад је Њемачка у Другом свјетском рату поражена и безусловно капитулирала.
1925. - Гувернер америчке државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена на таквом положају у историји САД.
1928. - Рођен пакистански државник Зулфикар Али Буто, предсједник Пакистана од 1971. до 1973, када је постао премијер. У јулу 1977. војним пучем га је уклонио генерал Мохамед Зија ул Хак. Буто је ухапшен, а суд диктаторског режима Зије у марту 1978. осудио га је на смрт под неувјерљивим оптужбама да је наредио убиства политичких противника. Објешен је у априлу 1979.
1938. - Рођен шпански краљ Хуан Карлос Први, који је послије смрти диктатора Франсиска Франка 1975. одлучујуће допринио успостављању демократског поретка у Шпанији, иако га је Франко припремао да настави десничарску диктатуру.
1942. - На основу споразума с нацистичком Њемачком Први корпус бугарске фашистичке војске у Другом свјетском рату започео окупацију југоистока Србије. Око 25.000 бугарских војника замијенило је Нијемце у том дијелу Србије, а из Нишке Бање је терором над српским цивилима руководио штаб Корпуса.
1949. - У Москви почело савјетовање влада СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније, на којем је донесена одлука о стварању Савјета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља чланица. Исте године СЕВ-у је приступила Албанија, а 1950. Источна Њемачка.
1961. - Војна влада Перуа ухапсила стотине људи под оптужбом да су комунисти.
1964. - Папа Павле Шести и васељенски патријарх Атинагора Први састали се у Јерусалиму, што је од 15. вијека био први сусрет једног римокатоличког поглавара с неким од православних патријарха.
1968. - Александер Дубчек постао први секретар Централног комитета Комунистичке партије Чехословачке, умјесто Антоњина Новотног, и убрзо је отпочео процес либерализације познат као "Прашко прољеће" или "социјализам с људским ликом". Експеримент је прекинут војном окупацијом Чехословачке у које су трупе Варшавског пакта ушле у августу 1968.
1969. - СССР лансирао "Венеру 5", васионски брод без људске посаде у правцу Венере, а пет дана потом и "Венеру 6", који су до те планете стигли 16, односно 17. маја.
1971. - Социјалистичка влада Чилеа успоставила дипломатске односе с Кином.
1976. - Диктаторски маоистички режим Црвених Кмера донио нови устав Камбоџе, којим је назив земље промијењен у Демократска Кампућија.
1991. - Умро српски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и умјетности, најпревођенији српски пјесник у другој половини 20. вијека. Називан је језичким чудотворцем и посљедњим великим оригиналним пјесником. Дјела: збирке пјесама "Кора", "Непочин-поље", "Споредно небо", "Усправна земља", "Вучја со", "Живо месо", "Кућа насред друма", "Рез", антологија народних умотворина "Од злата јабука", антологија поетског хумора "Урнебесник".
1991. - Извршни комитет СЕВ оцијенио да је та организација, основана 1949, "исцрпила своје могућности". Неколико седмица касније лидери земаља чланица су и формално потврдили гашење СЕВ.
1991. - Куба и СССР потписали споразум којим је окончана повлашћена међусобна трговина и укинуте вјештачки ниске цијене.
1996. - Убијен палестински терориста Јахја Ајаш, звани "инжењер", осумњичен као организатор таласа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло десетине јеврејских цивила. Погинуо је пошто је у његовим рукама у Гази експлодирао минирани мобилни телефон.
1997. - Русија повукла посљедње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против исламских терориста у тој републици.
2001. - УН саопштиле да су "пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Косову".
2004. - У Америци ступио на снагу закон да сви странци, који желе да уђу у САД, морају дати отиске прстију и бити фотографисани.
2006. - Побуњеници у Ираку убили 130 лица.
2006. - У акцији ЕУФОР-а код Рогатице убијена Рада Абазовић /47/, а тешко рањени њен син Драгољуб /11/ и супруг Драгомир Абазовић /48/.
2012. - Умро Александар Сизоненко /53/, највиши кошаркаш у историји. Некадашњи репрезентативац СССР-а био је висок око два и по метра. Он је запамћен у Гинисовој књизи рекорда због своје висине још од 1991. године.
2014. - Умро Еузебио да Силва Фереира /Црни пантер/, португалски фудбалер, један од најбољих свих времена.
2018. - Умро Џон Јанг, амерички поморски официр, астронаут и астронаутички инжењер, девети човјек који је ходао по површини Мјесеца.
