Данас је недјеља, 6. септембар, 250. дан 2020. До краја године има 116 дана.
1522. - Шпански морепловац Хуан Себастијан дел Кано први опловио око Земље, вративши се у Шпанију бродом "Викторија" са само 18 морнара, чиме је окончао експедицију започету 1519. са пет бродова и 270 морнара, коју је у служби Шпаније повео португалски морепловац Фернандо Магелан. Дел Кано је преузео команду кад су 1521. Магелана убили филипински урођеници.
1566. - Приликом опсаде Сигета, у трећем походу на Беч, умро турски султан Сулејман Други, током чије је 46-годишње владавине Отоманско царство било на врхунцу моћи. Освојио је 1521. Београд, 1522. грчко острво Родос, 1526. је потукао Мађаре код Мохача и потом покорио Угарску. Такође је заузео руско полуострво Крим, Молдавију, Тунис, Алжир и Бесарабију. Стизао је и под Беч, али га није освојио. Наслиједио га је Селим Други, устоличен у Београду 28. октобра 1566.
1683. - Умро француски државник Жан Батист Колбер, министар финансија краља Луја Четрнаестог, један од родоначелника привредног протекционизма. Увео је заштитне царине, дао велике повластице индустрији, повећао извоз, ојачао колонијалну експанзију и експлоатацију. Усавршио је и повећао трговачку и ратну морнарицу и модернизовао ратне луке.
1688. - Аустријанци послије једномјесечне опсаде преотели Београд од Турака. Јањичари су претходно тотално опљачкали град и укрцали плијен на 500 лађа којима су побјегли Дунавом. Послије пљачке Турци су спалили дијелове Београда, којем је велику штету нанијело и аустријско бомбардовање.
1729. - Рођен њемачки писац и филозоф јеврејског поријекла Моше бен Менахем, познат као Мозес Менделсон, оснивач јеврејског просвјетитељског покрета у Њемачкој. Борио се за вјерску трпељивост и слободу опредјељења, а у филозофији је био рационалиста. Дјела: "Јерусалим или о религијској моћи и о јеврејству", "Филозофски разговори; О осјећањима, о улози етичкога у естетици", "Федом".
1757. - Рођен француски генерал и државник Мари Жозеф Пол Ив Рош Жилбер де Мотје, познат као маркиз од Лафајета, који се од 1777. до 1781. уз америчке колонисте борио за ослобођење Сјеверне Америке од Британаца. У француској револуцији се залагао за начело уставне монархије. Као командант Националне гарде у јулу 1791. наредио је да се на Марсовом пољу пуца у Парижане који су протестовали што је краљ Луј Шеснаести остао на пријестолу, а кад се револуција окренула против краља, напустио је команду над Централном армијом и 1792. промијенио страну. Није био активан током владавине Наполеона Првог Бонапарте, а у Јулској монархији, успостављеној 1830. године, опет је командовао Националном гардом.
1766. - Рођен енглески хемичар и физичар Џон Далтон, један од оснивача атомске теорије материје. Објаснио је Прустов закон сталних пропорција, поставио закон умножених пропорција и први одређивао релативне атомске масе хемијских елемената. Испитивао је особине гасова, поставио закон парцијалних притисака и бавио се метеорологијом. Патио је од сљепила за боје, па је проучавао и ту аномалију, која је по њему названа далтонизам. Схватања је изложио у тротомном дјелу "Нови систем филозофије хемије".
1860. - Рођена америчка пацифисткиња и друштвени реформатор Џејн Адамс, добитник Нобелове награде за мир 1931. Бавила се практичним рјешавањем социјалних проблема и била предсједник Међународне женске лиге за мир и слободу.
1876. - Рођен шкотски физиолог Џон Џејмс Рикард Маклауд, који је с канадским физиологом Фредериком Грантом Бантингом 1923. подијелио Нобелову награду за медицину за откриће инзулина.
1901. - На предсједника САД Вилијама Мекинлија у Бафалу пуцао анархиста Леон Чолгос. Рањени предсједник - изабран на тај положај 1896. - умро је послије осам дана, а 14. септембра 1901. шеф државе је постао Теодор Розевелт.
1914. - На захтјев савезника да послије побједе на Церу у Првом свјетском рату над агресорским аустроугарским трупама предузме офанзиву преко границе - српска војска је почела операције у Срему и источној Босни, познате као Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра 1914, кад је начелник Штаба Врховне команде војвода Радомир Путник наредио повлачење. Битком на Дрини је умањена офанзивна моћ аустроугарске војске.
1914. - Француске трупе уз помоћ британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на ријеци Марни у Француској у Првом свјетском рату, у којој је за четири дана њемачка војска претрпјела тежак пораз.
1940. - Румунски краљ Карол Други Хоенцолерн у Другом свјетском рату под притиском Сила осовине абдицирао у корист сина Михајла.
1944. - Авијација западних савезника у Другом свјетском рату тешко бомбардовала Лесковац, што њемачку војну силу није ослабило - као ни у случају бомбардовања Београда, Подгорице, Смедерева, Никшића, Ћуприје, укупно 25 градова у Србији и Црној Гори пред крај рата - јер су углавном разарани цивилни циљеви. Током бомбардовања Лесковца погинуло је више од 1.600 српских цивила, а центар града је потпуно разрушен.
1944. - У тренутку кад је Црвена армија избила на њене границе Бугарска у Другом свјетском рату објавила рат нацистичкој Њемачкој. Као савезник Њемачке Бугарска је у рату окупирала дијелове Грчке и Југославије.
1966. - Јужноафричког премијера Хендрика Френша Фервуда у току парламентарне дебате у Кејптауну убио скупштински курир Димтрик Цафондас. Током Фервудове владавине од 1958. донесен је највећи дио закона којима је регулисан систем апартхејда у Јужној Африци.
1968. - Афричка краљевина Свазиленд стекла независност од Велике Британије, која је њоме владала од 1881.
1970. - Палестински терористи отели четири авиона која су летјела у Њујорк из Европе. Сутрадан су у Каиру запалили "боинг 747" америчке компаније "Пан америкен", а два "боинга 707" дигли су у ваздух 12. септембра 1970. у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Калед је ухапшена.
1975. - У земљотресу у источној Турској погинуло најмање 2.350 људи.
1989. - Приликом пада кубанског путничког авиона у једно предграђе Хаване, непосредно послије полијетања, погинуло 170 људи.
1991. - СССР признао независност Литваније, Летоније и Естоније.
1991. - Лењинграду враћено име Санкт Петербург.
1994. - Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се, у име ирске владе, састао са вођом сјеверноирске партије Шин Фејн (политичко крило терористичке Ирске републиканске армије) Џеријем Адамсом, с којим је разговарао о политичком рјешењу дугогодишње кризе и сукоба римокатолика и протестаната у Сјеверној Ирској.
1998. - Умро јапански филмски режисер Акира Куросава, који је прославио јапанску кинематографију, једини режисер који је добио двије награде "Оскар" за најбољи инострани филм. Успјешно је спојио јапанску традицију и културу с европским сензибилитетом, а критичари су га назвали "тено /цар/ јапанске кинематографије". Филмови: "Рашомон", "Седам самураја", "Крвави пријесто", "Идиот", "Живјети", "На дну", "Додескаден", "Дерсу Узала", "Кагемуша", "Ран", "Мададајо".
2000. - У Њујорку од 6. до 8. септембра одржано Миленијумско засједање Генералне скупштине УН на којем је усвојена декларација о достигнућима свјетске организације и њеним циљевима у будућности. Скупу је присуствовала и делегација БиХ.
2001. - Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић, послије осам мјесеци боравка у притвору Хашког трибунала, допутовала у Београд специјалним авионом из Хага, након што је Влада Србије дала гаранције за њен боравак у том граду до почетка суђења.
2007. - Преминуо велики италијански оперски пјевач Лучано Павароти, чија је каријера трајала 46 година. Дебитовао је 1961. године у Пучинијевим "Боемима", а омиљене опере биле су "Лучија де Ламермур", "Турандот", "Бал под маскама", "Риголето", "Мадам Батерфлај" и "Магбет".
2011. - Претресно вијеће Хашког трибунала прогласило је бившег начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића кривим за помагања и подржавања злочина у БиХ и Хрватској од 1993. до 1995. и одредило казну од 27 година затвора. Жалбено вијеће Хашког суда фебруара 2013. ослободило је Перишића оптужби за ратне злочине.
2019. - Бивши предсједник Зимбабвеа Роберт Мугабе умро је након дуге и тешке болесте у 95. години.
