Данас је сриједа, 7. април, 97. дан 2021. До краја године има 268 дана.
1348. - У Прагу основан универзитет, први у централној Европи.
1498. - Умро француски краљ Шарл Осми, који је владао од 1483, а под притиском племства 1494. је започео ратове за освајање Италије, окончане шест деценија послије његове смрти. Успио је да привремено освоји Напуљску Краљевину, а походи на Италију су имали крупне културне посљедице, јер су покренули ширење хуманистичке културе у Француској.
1614. - Умро шпански сликар и вајар грчког поријекла Доминикус Теотокопулос, познат као Ел Греко, чије је оригинално сликарство прожето православном традицијом и италијанском ренесансом. С родног Крита, преко Венеције - гдје је учио сликарство код Јакопа Тинторета - и Рима, доспио је у шпански град Толедо, у којем је живио 37 година и остао до смрти. Непризнавањем тродимензионалног простора и класичне перспективе и техником сликања издужених људских фигура, разликовао се од свих сликара свог времена, али је тек почетком 20. вијека схваћено да је један од највећих мајстора у историји сликарства. Највише је сликао портрете и обрађивао религиозне теме, јер су наруџбине Цркве биле његов главни извор прихода, али није прихватао сликарство као инструмент вјерске пропаганде, због чега је имао веома рђаву репутацију у римокатоличким круговима у Шпанији и често се сукобљавао с вјерским властима. И сам краљ Фелипе Други му је пребацивао да је "површан" у обради вјерских тема. Дјела: "Погреб грофа Оргаза", "Духови", "Благовијести", "Молитва на Маслиновој гори", "Лаокон", "Толедо", "Ортенсио Феликс де Парависино".
1770. - Рођен енглески писац Вилијам Вордсворт, чија је поезија означила прелаз из класицизма у романтизам. Најзначајнији је стваралац прве генерације енглеских романтичара и идеолог нових кретања у поезији, мада их сам није означио као романтизам. Централна тема његове лирике била је опис осјећања мистичне повезаности с природом. Боравио је 1791. и 1792. у револуционарној Француској, поставши ватрени републиканац. Дјела: збирка пјесама "Лирске баладе", стихована аутобиографија "Прелудијум".
1772. - Рођен француски економиста Шарл Фурије, социјалиста-утописта који је сматрао да је капитализам "асоцијалан", јер су у њему појединци у сталном рату једни с другима. Економско-друштвени развој разврстао је у три периода: прединдустријски, "распарчану, непријатну индустрију" у капитализму и друштвену, привлачну индустрију. Сматрао је да се друштво може преобразити у хармонију помоћу експерименталних заједница фаланги у којима људска индивидуалност достиже врхунац, што доприноси општој хармонији. Дјела: "Нови индустријски и друштвени свијет", "Теорија четири покрета", "Сабрана дјела" /шест књига, постхумно/.
1915. - Рођена америчка пјевачица Елинора Фејгн, позната као Били Холидеј, названа "краљицом џеза и блуза". Према музичким критичарима, још се ни један џез-пјевач није приближио њеним интерпретацијама.
1929. - Радио-Београд први пут преносио спортску утакмицу у Југославији. Репортер Раде Стоиловић је преносио друго полувријеме сусрета београдских фудбалских екипа БСК - Југославија.
1939. - Рођен амерички филмски режисер, сценариста и продуцент Френсис Форд Копола, један од најзначајнијих филмских стваралаца у САД у другој половини 20. вијека, добитник пет "Оскара" и двије "Златне палме" фестивала у Кану. Филмови: режија - "Деменција", "Сада си велики дјечко", "Долина среће", "Племе кише", "Кум", "Прислушкивање" /"Златна палма"/, "Кум 2" /"Оскар"/, "Велики Гетсби", "Апокалипса сада" /"Златна палма"/, "Кум 3", "Капетан Ео", "Пеги Су се удала", "Њујоршке приче", "Гори ли Париз?", "Патон - жудња за славом" /"Оскар"/, "Прислушкивање"/"Оскар"/, продукција - "Амерички графити".
1939. - Фашистичка Италија почела инвазију Албаније.
1943. - Умро српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чија је лирика - изузетне версификације, језика и пластичности слика - ударила печат српској поезији у првој половини 20. вијека. Дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био амбасадор краљевина Србије и Југославије у великим европским градовима. Дуго послије ослобођења земље комунистичке власти су настојале да га игноришу као ствараоца због његовог политичког опредјељења, лијепећи му посмртно, с времена на вријеме, етикету "великосрпског националисте". Током Другог свјетског рата међу првима је указивао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и стравични геноцид над Србима. Његове кости су тек недавно пренесене у родно Требиње, a умрo je у Гери у САД, у емиграцији. Већ првом збирком - "Песме", објављеном 1901. у Мостару, представио се као надахнут лиричар и пјесник обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти. Писао је и прозу /"Јутра са Леотара"/, путописе /"Градови и химере", "Писмо из Женеве", "Писмо с Алпа", "Писмо из Шпаније"/, есеје /"Благо цара Радована", "Моји сапутници", "Стаза поред пута"/, студије /"Гроф Сава Владиславић"/, историјске списе /"Вјерујем у Бога и у српство"/.
1945. - Амерички авиони у Другом свјетском рату потопили највећи јапански ратни брод - "Јамато".
1947. - Умро амерички аутомобилски магнат Хенри Форд, који је највише допринио наглом развоју аутомобилизма. Прве "бензинске кочије" је конструисао 1896, а од 1899. је производио аутомобиле. Први је увео серијску производњу, а 1908. је створио "модел Т", први "народни аутомобил".
1953. - Шведски дипломата Даг Хамаршелд изабран за генералног секретара УН.
1955. - Умрла америчка филмска глумица Теда Бара, први "вамп" у историји кинематографије, тип фаталне жене која изазива масовне еротске фантазије. Филмови: "Клеопатра", "Кармен", "Салома", "Жена тигар", "Дама с камелијама", "Пјесма сирене".
1963. - Донесн устав којим је назив Федеративна Народна Република Југославија промијењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а Јосип Броз проглашен доживотним шефом државе. Његови творци су истицали да је то први документ новог типа у историји уставности, јер садржи елементе "једне праве повеље новог друштва", али су послије само 11 година донијели нови устав, чији су конфедерални елементи омогућили разбијање Југославије 1991.
1966. - Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због техничке грешке.
1980. - САД прекинуле дипломатске односе са Ираном.
1990. - Ферибот "Скандинавска звијезда" захваћен пламеном током крстарења у Сјеверном мору између Норвешке и Данске и у несрећи је погинуло 158 људи.
1992. - Скупштина у Бањалуци на основу плебисцита српског народа у бившој Босни и Херцеговини у новембру 1991. прогласила независност Републике Српске, а Биљана Плавшић и Никола Кољевић су саопштили да су поднијели оставке у Предсједништву БиХ.
1992. - Основана, на Палама, Српска новинска агенција - СРНА.
1992. - САД признале бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и БиХ.
1992. - Војска Хрватске починила ратни злочин у српским селима код Купреса - само у Маловану је заклано 28 цивила.
1994. - Током крвавих оргија војске, полиције и банди, у главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана.
1997. - Владини војници у Лумумбашију, другом по величини граду у Заиру, положили оружје и прикључили се побуњеницима, који су незадрживо напредовали према главном граду Киншаси.
2003. - Осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића - Звјездан Јовановић признао да је пуцао на премијера због убјеђења, а на ради новца. Он је у исказу навео да је убиство од њега тражио Милорад Луковић.
2004. - Шкотски лорд Бономи именован за судију у процесу против Слободана Милошевића, умјесто Ричарда Меја.
2004. - Специјално тужилаштво обуставило кривични поступак против генерала Аце Томића, који је био оптужен за кривично дјело удруживања ради непријатељске дјелатности у процесу који је вођен због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.
2004. - Суд у Москви осудио руског истраживача Игора Сутјагина, оптуженог за шпијунажу у корист САД, на затворску казну од 15 година.
2004. - Руанда обиљежила десету годишњицу од геноцида у којем је страдало око 800. 000 људи.
2006. - Суд БиХ осудио Неђу Самарџића на 12 година затвора за ратни злочин против човјечности у Фочи 1992. и 1993. године, што је прва пресуда за ратне злочине од формирања Одјељење за ратне злочине Суда БиХ.
2009. - Умрла је Ирена Грицкат-Радуловић, српски филолог, лексикограф, историчар језика, члан САНУ. Била је научни савјетник Института за српски језик и начелник Археографског одјељења Народне библиотеке Србије.
