Данас је четвртак, 7. септембар, 250. дан 2023. године. До краја године има 115 дана.
1533. - Рођена енглеска краљица Елизабета Прва, кћерка краља Хенрија Седмог и његове друге супруге Ане Болен, која је током 45 година владавине консолидовала унутрашње прилике и одлучујуће допринијела да Енглеска изађе на сва свјетска мора и постане прва колонијална сила свијета. Енглеска флота је 1558, кад је краљица ступила на пријесто, потукла шпанску "Непобједиву армаду" и начела моћ Шпаније, главног супарника у оснивању колонија. Ослањајући се на племство и трговачко-банкарску буржоазију, провела је многе мјере које су означиле прекретницу у историји Енглеске. Током њене владавине, 1566. је основана Лондонска берза, а 1600. Источноиндијска компанија. Осигурала је 1587. превласт англиканске цркве погубљењем заробљене шкотске краљице Марије Стјуарт, предводника римокатоличке струје.
1701. - У Хагу потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, назван Друга велика алијанса.
1764. - За краља Пољске крунисан руски штићеник Стањислав Други Поњатовски Август, посљедњи пољски монарх. Током његове владавине Русија, Пруска и Аустрија извршиле три диобе Пољске, која је као независна држава обновљена 1918. године.
1788. - Турци заробили вођу српских добровољаца Кочу Анђелковића, познатог као "Коча капетан", спровели у Текију и набили на колац. У аустријско-турском рату на челу добровољачког одреда ослободио је Пожаревац, Паланку, Баточину, Багрдан и Крагујевац, а народ је то војевање назвао Кочина крајина. Аустријски цар Јосиф Други му је за заслуге дао чин капетана.
1812. - У Бородинској бици - у којој је руску војску од 117.000 људи предводио фелдмаршал Михаил Иларионович Кутузов, а француску од 133.000 војника цар Наполеон Први Бонапарта - Французи су имали 50.000 мртвих, укључујући 23 генерала, а Руси 44.000. Бој је окончан без побједника, али је то за Наполеона значило крај нада да може да освоји Русију иако је потом ушао у Москву, јер је убрзо морао да отпочне мучно повлачење. По завршетку битке Наполеон је изјавио: "Код Бородина Французи су се показали достојни да извојују побједу, а Руси да буду непобједиви".
1813. - Назив "Ујка Сем" за САД први пут употријебљен у уводнику њујоршког листа "Трој пост".
1822. - Бразил прогласио независност од Португалије, коју је бивша метропола признала тек 1828.
1848. - Ради смиривања побуњених сељака у словенским дијеловима царевине, Аустрија донијела закон о растерећењу земљишта (патент о укидању земљишних терета). Сељачки покрет се због подвојености грађанства и сељаштва није развио у широку сељачку буну, али је битно утицао на развој догађаја у револуционарној 1848.
1860. - Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својим црвенокошуљашима заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца.
1890. - Управа вароши Београда протјерала народног просвјетитеља и утопијског социјалисту Васу Пелагића под оптужбом да је књигом "Дужност владе и власти", која је одмах заплијењена, нанио увреду његовом краљевксом величанству /Александру Обреновићу/. Под притиском јавног мњења Скупштина је 1891. одобрила повратак Пелагића у Србију.
1901. - Пекиншким протоколом окончан Боксерски устанак - побуна кинеских сељака и градске сиротиње против страних империјалиста и домаћих тлачитеља. Устанак, који је избио 1900. године, угушиле су Јапан и САД.
1909. - Рођен амерички филмски режисер јерменског поријекла Елија Казаџоглус, познат као Елија Казан, истакнути представник реалистичког, друштвено ангажованог филма. Обрађивао је социјалне теме и радничко организовање и критички третирао антисемитизам и расне предрасуде. Награђен је на фестивалу у Венецији и више пута "Оскаром". Филмови: "Једно дрво расте у Бруклину", "Пинки", "Бумеранг", "Џентлменски споразум", "Паника на улицама", "На обали", "Трамвај звани жеља", "Вива Запата", "Источно од раја", "Беби Дол", "Лице у гомили", "Дивља ријека".
1913. - Рођен амерички физичар Џејмс Алфред ван Ален, који је открио два појаса зрачења који опкољавају Земљу. Појасеве у облику прстена, назване касније Ван Еленови радијациони појасеви, открио је помоћу Гајгер-Милерових бројача, постављених 1958. на вјештачке сателите "Експлорер 1" и "Експлорер 2".
1940. - Авиони нацистичке Њемачке почели да бомбардују Лондон у Другом свјетском рату и само тог дана је погинуло више од 300 људи.
1949. - Умро мексички сликар Хосе Клементе Ороско, чија је умјетност најнепосредније социјална синтеза архаичних реминисценција и модерног обликовања. Сматран је највећим сликаром мурала у 20. вијеку и декорисао је многе зграде у Мексику и САД. Инспирисао се индијским и мексичким мотивима.
1962. - Тајван прекинуо дипломатске односе са Лаосом, неколико часова пошто је та земља југоисточне Азије успоставила дипломатске односе с Кином и Сјеверним Вијетнамом.
1964. - У мјесту Сип на југословенској обали и у Гура Ваји на румунској обали Дунава предсједници Југославије и Румуније Јосип Броз /Тито/ и Георги Георгију Деж присуствовали су постављању камена темељца на градилишту Хидроелектране "Ђердап".
1986. - Бискуп Дезмонд Туту устоличен за надбискупа Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца.
1991. - У Хагу почела Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, предсједник савезне владе и шесторица предсједника југословенских република. Предсједавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном рјешењу југословенске кризе, био је лорд Питер Карингтон.
1993. - Шест бивших совјетских република - Русија, Бјелорусија, Казахстан, Узбекистан, Јерменија и Таџикистан - потписало је споразум о задржавању рубље као заједничке валуте.
1994. - Контакт група на састанку у Берлину одлучила да Савјету безбједности УН предложи ублажавање санкција Југославији, као награду за завођење ембарга Републици Српској, чији су грађани на референдуму 27. и 28. августа 1994. одбацили мировни план Контакт групе за бившу БиХ.
1995. - Предсједник Русије Борис Николајевич Јељцин потписао декрет о једностраном ублажавању санкција Југославији, чиме је створена законска основа за извоз робе и услуга хуманитарног карактера.
1995. - Југословенска влада упутила захтјев Савјету безбједности УН за прекид бомбардовања Срба у БиХ.
1997. - Умро конгоански диктатор Жозеф Дезире Мобуту, познат као Мобуту Сесе Секо, предсједник Заира од 1965. до збацивања с власти у мају 1997. Збачен је у побуни коју је предводио Лоран Кабила и потом је побјегао у Мароко, гдје је умро. Власт у Заиру /тада Конго/ приграбио је у новембру 1965. послије петогодишњег грађанског рата у тој бившој белгијској колонији, и владао је аутократски, нагомилавши при томе баснословно лично богатство.
2001. - У нигеријском граду Џос избили хришћанско-муслимански сукоби, запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуну недјељу дана насиља убијено најмање 500 људи, на стотине повријеђено.
2004. - Умро Бејер Науд, јужноафрички свештеник, један од ријетких бијелаца који је био симбол отпора током година апартхејда.
2005. - На изборима у Египту побиједио је предсједник Хосни Мубарак коме ће то бити пети мандат на мјесту шефа државе. На тим изборима по први пут учествовало је више кандидата
2011. - У авионској несрећи код Јарославља у Русији погинуле су 43 особе, међу којима и хокејаши "Локомотиве" који су путовали на утакмицу у Минск. У авиону је било 45 људи - осам чланова посаде и 37 чланова хокејашког тима, а несрећу су преживјели играч Алеxандер Галимов и један члан посаде.
