На данашњи дан, 8. септембар

08.09.2024. 09:05
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је недјеља, 8. септембар, 252. дан 2024. године. До краја године има 114 дана.

1157. - Рођен енглески краљ Ричард Први Плантагенет - Лавље срце, херој средњовјековних легенди, један од вођа у Трећем крсташком рату. Владао од 1189. до смрти 1199.

1331. - Српског велможу Душана Стефана Немањића, сина краља Стефана Дечанског, архиепископ Данило Други крунисао на државном сабору у граду Сврчин /у јужном дијелу Косова/ у 23. години живота за краља Србије. Ниједан српски краљ прије њега није тако млад дошао на пријесто. За првог српског цара крунисан је 1346. у српској пријестоници Скопљу.

1380. - Велики московски кнез Димитрије Иванович Донски у бици код Куликова потукао татарску војску, што је била прва побједа Руса над Татарима који су у 13. вијеку загосподарили Русијом.

1474. - Рођен италијански писац Лодовико Ариосто, чији је витешки еп "Бијесни Орландо", с мотивом љубавног лудила јунака Орланда из доба Карла Великог, најблиставији поетски израз духа, моралних и умјетничких тенденција италијанске ренесансе. Остала дјела: комедије "Негромант", "Касарија", лирске пјесме, сатире.

1645. - Умро шпански писац Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, сатиричар који је због заједљивог језика и отровног пера час био повлашћен на двору, час прогањан и затваран. Дјела: "Живот лупежа", "Сан лобања", "Плутонов свињац", "Дом полудјелих од љубави", "Књига о свим стварима и још о многим другим", збирке поезије "Шпански Парнас", "Три посљедње кастиљанске музе".

1664. - Енглези су, предвођени пуковником Ричардом Николсом, без испаљеног метка заузели холандско насеље Нови Амстердам, названо потом Њујорк у част Џејмса, војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса Другог.

1731. - Бачки епископ Висарион Павловић у Новом Саду отворио латинско-словенску школу, која је имала одлике ниже реалне гимназије. Школа је формирала прве нараштаје српске грађанске интелигенције у Војводини.

1760. - Британске трупе под командом Џефрија Амхерста поразиле Французе код Монтреала, у кључној бици седмогодишњег рата за Канаду, послије које је та сјеверноамеричка земља постала британски доминион.

1799. - Рођен српски писац, преводилац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, аутор "Грађанског законика кнежевине Србије", први предсједник Матице српске. Био је противник Вука Стефановића Караџића и, за разлику од њега, бранио је етимолошки правописни принцип и негирао фонетски. Сматрао је да књижевни језик ваља обогатити славјаносербским ријечима. Уређивао је "Сербски летопис" и "Голубицу", покренуо часопис "Огледало сербско" и писао поезију у стилу псеудокласицизма. Преводио је Хомера, Квинта Хорација Флака, Публија Вергилија Марона, Марка Валерија Мартијала, Јохана Волфганга Гетеа, Готхолда Ефраима Лесинга, Фридриха Шилера, Јохана Готфрида Хердера.

1830. - Рођен француски писац и филолог Фредерик Мистрал, добитник Нобелове награде за књижевност 1904. године. Највише је писао лирске пјесме, епове и драме. Посебно је заслужан што је очуван од заборава провансалски језик и обновљено пјесништво на провансалском, а послије двије деценије рада саставио је француско-провансалски рјечник. Дјела: епопеје "Мирејо", "Календо".

1831. - Руске трупе под командом генерала Ивана Фјодоровича Паскевича Ериванског заузеле Варшаву послије битке у којој су потукле пољске устанике којима је командовао генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици је погинуло више од 9.000 Пољака.

1841. - Рођен чешки композитор Антоњин Дворжак, један од твораца чешке националне школе. Користио се и фолклором других словенских и сјеверноамеричких народа. Његова дјела пуна су мелодике и оркестарских боја и прожета су словенском осјећајношћу. Био је сљедбеник романтичарског новокласицизма Јоханеса Брамса. Дјела: опере "Русалка", "Јакобин", "Ђаво и Каћа", девет симфонија, укључујући чувену "Симфонију из Новог свијета", оркестарска композиција "Словенске игре", "Концерт за виолончело и оркестар бр. 2 у х-молу", "Концерт за виолину и оркестар у а-молу", концерти за клавир и оркестар, камерна музика.

1856. - У Паризу уговором о миру завршен Кримски рат, у којем је против Русије од 1853. ратовало Отоманско царство, а од 1854. и Велика Британија, Француска и Сардинска краљевина /Пијемонт/. Русија је изгубила дио Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања флоте у Црном мору.

1900. - Ураган у тексашком граду Галвестон усмртио најмање 8.000 људи.

1925. - Рођен енглески филмски глумац Питер Селерс, комичар познат по мајсторском прерушавања у различите ликове. Филмови: "Лолита", "Др Стренџлав", "Пуцањ у тами", "Шта је ново, мачкице", "Затвореник Зенде", "Добро дошли, господине Ченс", серија филмова о Пинку Пантеру.

1926. - Друштво народа једногласно примило Њемачку у чланство.

1941. - Трупе нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату потпуно окружиле Лењинград, одсјекавши га од остатка СССР, чиме је отпочела опсада која је окончана тек у јануару 1944. побједом Црвене армије. Током опсаде умрло је, махом од глади, око 620.000 становника града.

1943. - Објављена безусловна капитулација фашистичке Италије у Другом свјетском рату, чиме су савезници добили одскочну даску за операције у средњој Европи.

1944. - Прва њемачка ракета "Фау 2", испаљена из Хага, у Другом свјетском рату пала је на Лондон.

1944. - Совјетске трупе у Другом свјетском рату прешле границу фашистичке Бугарске.

1949. - Умро њемачки композитор и диригент Рихард Штраус, директор Бечке опере. Почео је да ствара у маниру касног романтизма и доспио до експресионизма, али је увијек испољавао високо мајсторство оркестрације. Симфонијску поему испунио је новим садржајем и један је од најбољих оперских композитора 20. вијека који су стварали на трагу музичке драме Рихарда Вагнера. Компоновао је и оперете, балете, соло пјесме, камерну музику. Дјела: симфонијске поеме "Дон Жуан", "Тил Ојленшпигел", "Симфонија Алпа", "Синфонија доместика", "Живот јунака", опере "Салома", "Електра", "Кавалир с ружом", "Египатска Хелена", "Арабела", "Данајина љубав".

1951. - Јапан у Сан Франциску потписао мировни уговор са 49 земаља.

1954. - У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, на иницијативу Вашингтона, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР. Његово стварање је објашњено као "заштита Азије од комунистичке опасности".

1967. - Ступањем на снагу новог устава афричка држава Уганда постала република.

1981. - Приказана прва епизода британске серије "Мућке", редитеља Џона Саливена, коју је Би-Би-Си прогласио најбољом серијом свих времена.

1991. - Лењинграду враћено првобитно име Санкт Петербург.

1991. - Југословенска република Македонија одлучила да се отцијепи од СФР Југославије.

1992. - Регуларне јединице хрватске војске спалиле на подручју требињске општине 600 кућа и 26 српских села, порушиле православне цркве и оскрнавиле многа гробља.

1994. - Свих 132 путника и члана посаде америчког авиона "боинг 737", који је летио из Чикага, погинуло је приликом пада летјелице близу аеродрома у Питсбургу.

1995. - Министри иностраних послова Југославије, Хрватске и муслиманске владе у Сарајеву постигли у Женеви усмени договор о подјели бивше Босне и Херцеговине на два ентитета - Републику Српску и Муслиманско-Хрватску Федерацију и о основним уставним принципима.

1995. - У ваздушним нападима на српско село Зимља код Мостара, у којима је учествовало 20 авиона НАТО-савеза, погинуло 11, а рањено 17 цивила.

1997. - Најмање 150 људи погинуло у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот "Ла Фиерте Гонавиенне" /Понос Гонаве/ који је пловио ка острву Гонава.

1998. - У атару дечанског села Глођани припадници МУП-а Србије открили 12 лешева у каналу и око канала за наводњавање, који повезују Бистрицу и Радоњићко језеро.

1999. - Кабинет израелског премијера Ехуда Барака одобрио је прву предају дијела Западне обале палестинској самоуправи, према споразуму који је Барак потписао са палестинским лидером Јасером Арафатом.

1999. - У Атини у земљотресу погинуло више од 40 људи.

2000. - Најмање 60 људи погинуло, а око 390 повријеђено у великој експлозији у предграђу Урумчија, главног града западне кинеске провинције Синђианг, када је на главном путу изненадно експлодирало возило у којем је био експлозив.

2001. - Делегати свјетске конференције против расизма у завршном извјештају признали право Палестинаца на независну државу, а ропство описали као злочин против човјечности.

2002. - На свјетском првенству у кошарци у Индијанополису /САД/ Југославија други пут постала првак свијета.

2003. - Умрла немачка редитељка и фотограг Лени Рифенштал /101/ чија је каријера достигла врхунац у вријеме нацистичке владавине, захваљујући пропагандним нацистичким филмовима које је режирала. Најпознатије њено остварење је "Tријумф воље" са познатим сценама хиљада нациста који славе Хитлера.

2008. - У клизишту, које је након јаке кише изазвало пад резервоара са отпадом и затрпало куће на сјеверу Кине, погинула су 254 лица.

2012. - Умро Вилијам Бил Могриџ, британски дизајнер, изумитељ лаптопа, директор Националног музеја дизајна у Њујорку.

2017. - Умро Пјер Берже, француски модни дизајнер, оснивач компаније "Ив Сен Лоран", филантроп, предсједник Француског удружења дизајнера и оснивач Француског модног института, официр Легије части.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 14. новембар На данашњи дан, 14. новембар
На данашњи дан, 13. новембар На данашњи дан, 13. новембар
На данашњи дан, 12. новембар На данашњи дан, 12. новембар
Најчитаније
  • На цести Пале-Јахорина обустављен саобраћај за све категорије возила
    4h 42m
    2
  • Емина Хот Шљука, дугогодишњи библиотекар Филозофског факултета, испраћена у пензију (ФОТО)
    23h 44m
    1
  • На данашњи дан погинуо српски јунак Бошко Перић Пеша
    5h 32m
    1
  • Сутра киша и снијег
    22h 22m
    0
  • Како је трубач из Лесковца преварио цијелу турску војску: Због њега је Србија добила Кумановску битку
    5h 33m
    1