Први свjетски рат почео је на данашњи дан 1914. године - Аустроугарска објава рата Србији стигла је на начин на који никада раније једна земља није објавила рат другој – поштом, тако да су је сви могли прочитати, а због чега у првом тренутку, многи ипак нису у њу повjеровали.

Никола Пашић, предсjедник српске владе и министар иностраних послова, примио ју је у нишком хотелу „Европа”. Поштар који му је уручио ратну објаву касније је посвjедочио прве Пашићеве речи: „Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, Бог ће нам помоћи.”

Велики рат, како је називан до почетка Другог светског рата, један је од најзначајнијих ратова које је Србија водила и који заједно са Балканским ратовима био борба за ослобођење и уједињење, трајао је до 11. новембра 1918. године, подсjећа историчар др Александар Животић.

- Србија је у тај рат ушла, јер је била нападнута. Био је то рат у коме је Србија поднела огромне жртве, које ни данас нису прецизно утврђене, али је свакако, засигурно, страдала трећина војно способног становништва - рекао је Животић за Танјуг и подсетио да је Србија тада практично поразила три велике империје.

Србија је из Великог рата изашла као побjедница и створила југословенску државу, подсjетио је Животић.

У Првом свjетском рату, учествовала је већина великих свjетских сила, груписаних у два сукобљена савеза - Савезника окупљених око Антанте и Централних сила. Под оружјем је било више од 70 милиона људи, а од тога око 60 милиона је било мобилисано у Европи. Погинуло је више од 10 милиона људи, а око 20 милиона је рањено, подсjетио је Животић на званичне бројке.

У децембру 2019. године објављено је капитално издање „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у Првом светском рату архивске граде Војног архива”.

Тај, како су га назвали, издавачки подухват вијека, успио је да сачува од заборава 322.778 имена и презимена славних предака, славом овјенчаних српских војника и њихових команданата, који су у биткама говорили не „напред” него „за мном”.

Животић који је био рецензент тог пројекта, рекао је да је ријеч о именима војних жртава пописаним на основу војног архива.

- Иако се ни данас не знају прецизне бројке, Србија је и даље земља са највећим губицима. И даље се не знају све цивилне жртве, ни губици који су последице рата, а ни број жртава велике епидемије на крају рата - додао је он.

Поводом стогодишњице завршетка Првог свјетског рата, често се износи податак са Мировне конференције у Версају 1919. године, да је Краљевина Србија имала 1.250.000 жртава, а да то представља 28 одсто становништва које је имала прије рата. Француска је имала 10,5 одсто, а Немачка 9,8 одсто приближно као Аустроугарска, САД 0,2 одсто.