Српски физичар, проналазач и визионар Никола Тесла, један од највећих научника у историји човјечанства, рођен је данашњи дан 1856. године у селу Смиљан у Лици, као четврто дијете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици.

Тесла је својим открићима поставио темеље савремене електротехнике и технолошког развоја.

Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, открио феномен електромагнетне резонанце и патентирао стотине изума без којих је данашња цивилизација незамислива.

Био је пионир радио-технике, бежичне телеграфије и радара, а његов полифазни систем наизмјеничних струја први пут је практично примијењен у хидроцентрали на Нијагариним водопадима, означивши почетак нове ере у производњи и преносу електричне енергије.

Током живота патентирао је око 700 проналазака из области електротехнике, телекомуникација, машинства и акустике, од којих су многи нашли широку примјену широм свијета.

Након студија у Грацу и рада у Будимпешти и Паризу, Тесла је 1884. године отпутовао у Сједињене Америчке Државе, гдје је остварио своје најзначајније научне подухвате. Иако је постао амерички држављанин, до краја живота је одржавао снажне везе са својим народом и никада није крио своје српско поријекло.

Приликом посјете Београду у јуну 1892. године одликован је Орденом Светог Саве другог степена. Том приликом обишао је Народни музеј и Велику школу, гдје је разговарао са професорима и студентима, као и са српским физичаром Ђорђем Станојевићем о изградњи прве електричне централе у Београду.

Никола Тесла преминуо је 7. јануара 1943. године у Њујорку. Његова заоставштина је, према његовој жељи, посредством рођака Саве Косановића 1951. године пренесена у Београд, гдје се данас чува у Музеју Николе Тесле.

Музеј посједује више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната. Архивска грађа из Теслине заоставштине уписана је 2003. године у регистар Унеска "Памћење свијета".

Име Николе Тесле данас носе бројне институције, школе, научни центри и споменици, као и Међународни аеродром у Београду.

У Србији се 10. јул обиљежава као Дан науке, док је град Филаделфија у америчкој држави Пенсилванији његов рођендан прогласио званичним празником.