Турци су 10. маја 1594. године, на Врачару у Београду, спалили мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа Светог Саве.

Спаљивању моштију претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.

Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цијену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се потом враћају вјери предака, наредио да се мошти пренесу у Београд и спалио их.

У народу је тада настала пјесма: "На Врачару Синан виче: / гори, гори, свештениче; / то си од нас заслужио / што си рају просветио".