Руски књижевни класик Фјодор Михаилович Достојевски /1821-1881/, према многим критичарима један од највећих писаца свих времена, преминуо је на данашњи дан 1881. године.

Достојевски је хапшен као учесник утопијско-социјалистичког кружока Михаила Васиљевича Петрашевског Буташевича и осуђен на смрт 1849. године, али је казна замијењена прогонством у Сибир, гдје је провео 10 година.

Његова рана дјела инспирисана су социјалним трагедијама малих људи.

Основне одлике његове литературе - понирање у подсвијест, трагање за коријенима људске трагике, феномен религије и веза човјека и Бога представљају главну преокупацију модерног романа, а на свјетску литературу утицао је више него иједан други писац.

Дубоко је, као нико ни прије ни послије њега, понирао у људску психу и расвјетљавао тајну људске природе.

Написао је романе: "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Младић", "Коцкар", "Идиот", "Двојник", "Неточка Незванова" /недовршен/, "Записи из мртвог дома" и "Село Степанчиково и његови житељи".

Од приповједака је, између осталог, написао: "Бијеле ноћи" и "Ујкин сан", а бавио се и публицистиком /"Пишчев дневник" и "Политички записи"/.

Достојевски је један од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, посебно у модернизму, био је свјетски писац у рангу Вилијема Шекспира и Мигела де Сервантеса.

Реализам Достојевског представља својеврсни прелаз ка модернизму јер његово стварање управо у епохи модернизма постаје нека врста узора начина писања.

Утемељивач је психолошког романа, а, према многима, и претеча егзистенцијализма.

Велики дио живота био је у лошој Финансијској ситуацији, а морао је да издржава и породицу преминулог брата.

Достојевски је често био депресиван, коцкао се и стално враћао дугове.

Једно од најпознатијих дјела Достојевског "Злочин и казна" написано је у рекордно кратком року и брзо објављено како би писац успио да врати коцкарске дугове, а пошто их је отплатио поново је остао без новца.

Тај роман је Достојевском донио славу, али га није спасио биједе.

Издавач га је уцјењивао и нудио 3.000 рубаља за право да издаје његова дјела, али уз обавезу да напише још један роман.

Немајући избора, Достојевски је пристао. У исто вријеме је написао и књигу "Коцкар" због уговора са својим издавачем.

За вријеме српско-турског рата /1876-1877/ више пута је писао о Србији и Црној Гори и добровољцима.

Преминуо је 9. фебруара 1881. године у Санкт Петербургу од посљедица крварења узрокованог епилептичним нападом. Послије два дана, његово тијело је испратила на гробље безбројна маса народа, монаштва и свештенства.

Сахрањен је на гробљу Тихвин, при Манастиру Александра Невског. Процјењује се да је 40.000 људи присуствовало сахрани овог књижевног великана.