Највећи руски и један од највећих свјетских књижевних класика Александар Сергејевич Пушкин /1799-1837/ преминуо је на данашњи дан 1837. године.
Пушкин је био зачетник реализма у руској прози, један од највећих лиричара, те писац неких од најзначајнијих дјела руске књижевности, међу којима су "Евгеније Оњегин", "Борис Годунов", "Пикова дама" и "Капетанова кћи".
У свијету до данас трају расправе о томе којем руском књижевнику припада врх свјетске књижевности - Лаву Николајевичу Толстоју или Фјодору Михајловичу Достојевском, али у самој Русији нема дилеме.
Свака анкета о највећој књижевној фигури има једног побједника - Пушкина, па онда слиједе сви остали.
Пушкин је међу првима у Русији почео да пише народним језиком и дистанцирао се од романтичарске књижевности, популарне у Западној Европи. Направио је стил који је мијешао сатиру, романтику и драму.
Рођен је у образованој, аристократској породици. Прадједа по мајци био му је црни Етиопљанин - Ибрахим Петрович Ханибал, ког је у Цариграду купио српски гроф Сава Владиславић Рагузински.
Гроф Сава је Пушкиновог прадједа "поклонио" руском цару по повратку у Русију, а он га је потом присвојио за своје кумче Петра Великог.
У раном дјетињству о Пушкину су се старале дадиље и учитељи француског језика.
Пушкин је брзо упливао у либералне политичке воде и због револуционарних пјесама послат је у егзил у јужну Русију, гдје је остао 1820-1823. године.
Након што је откривено његово писмо у коме исказује позитиван став према атеизму, Пушкин је по други пут протјеран, овај пут у сјеверну Русију, на сеоско имање своје мајке - Михајловско.
Децембра 1825. године у Санкт Петербургу су одржани протести и код многих учесника пронађене су Пушкинове пјесме, што му је поново угрозило живот.
Пушкин 1829. године упознаје фаталну Наталију Гончареву, којом се и оженио 1831.
Двије године касније, проглашен је за камерјункера /дворски чин који се обично додјељује младим аристократама/. Он се, међутим, увриједио зато што је вјеровао да му је чин додијељен да би његова супруга могла да одлази на дворске балове.
Пушкин је убрзо запао у лошу финансијску ситуацију, великим дијелом због расхода супруге. Успио је да добије позајмицу, захваљујући којој издаје свој журнал 1836. године.
Коначно, 1837. године Пушкин изазива на двобој Жоржа Д`Антеса због сумње да се удварао његовој супрузи.
Двобој је одржан 8. фебруара 1837. године. Дуели су били честа појава у Русији и прихватљив начин међу руском аристократијом, иако годинама незаконит, да неко брани част. Прво би пуцао један учесник, затим други, уколико је у стању.
Први метак је опалио Д`Антес. Хитац је погодио Пушкина у стомак. Писац се ухватио за рану и пао у снијег, затим се рукама придигао на кољена, уперио пиштољ у противника и покушао да опали, али је пиштољ био мокар.
Пушкин је тражио да замијени пиштољ, што му је дозвољено. Опалио је, али је метак само окрзнуо Д`Антеса.
Доктор је покушао да санира рану. Ипак, Александар Сергејевич Пушкин преминуо је два дана касније, 10. фебруара 1837. године, односно 29. јануара по старом календару.
Пошто је био либерал, у страху од нереда на улицама, руска влада је наредила да Пушкин буде сахрањен без церемоније, у тајности, и превезен у колима натовареним сијеном.
Најпознатија Пушкинова дјела су романи у стиховима "Евгеније Оњегин", "Гроф Нулин", "Кућица у Коломни", драме "Борис Годунов", "Русалка", прозна дјела "Пикова дама", "Капетанова кћи", "Египатске ноћи", "Приповијетке покојног Ивана Петровича Белкина", мале трагедије у стиховима "Гозба за вријеме куге", те "Витез-тврдица".
Затим "Камени гост", "Моцарт и Салијери", поеме "Цигани", "Полтава", "Бронзани коњаник", "Гаврилијада", "Руслан и Људмила", "Кавкаски заробљеник", бајке у стиховима "Бајка о цару Салтану", "Бајка о рибару и рибици", те "Бајка о попу и слузи његовом Балди".
