На данашњи дан Високи Дечани уврштени у свјетску културну баштину

02.07.2026. 15:10
0
ИЗВОР: srna.rs

Манастир Високи Дечани, који датира из 14. вијека, уврштен је 2. јула 2004. године на листу свјетске баштине Унеска.

Светињу је почео да гради краљ Стефан Дечански, а завршио његов син цар Душан.

Овај манастир је једна од најстаријих, најочуванијих и највећих задужбина Немањића, уз манастир Грачаницу, Пећку патријашрију и Богородицу Љевишку.

Краљ Стефан Дечански је у хрисовуљи јасно навео да је мјесто за дизање храма Божијег у Дечанима изабрао Свети Сава, али га је смрт престигла.

Градња је трајала између 1326/1327. и 1334/1335. године, а фреске су завршене око 1348. године. Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем - Спасовдану /фреска празника се приказује и у куполи под називом Христ Сведржитељ, свевладар/.

Главни неимар био је мајстор Вито Которанин, а забиљежено је још неколико имена мајстора. Манастирска црква представља петобродну грађевину и припада рашком стилу.

У самом плану Дечана стара искуства рашког градитељства развијена су и доведена до сасвим новог израза, уз примјену најсложенијих рјешења савремене романоготичке архитектуре српског Поморја.

Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Коментари 0
Повезане вијести
Њемачки филм који „открива“ оно што сви знају: Да су Високи Дечани - српски Њемачки филм који „открива“ оно што сви знају: Да су Високи Дечани - српски
Шта је потресло принца који је пожелио Дечане на мјесту гдје је крштен Исус Шта је потресло принца који је пожелио Дечане на мјесту гдје је крштен Исус
Паклени удар екстремиста на темеље Србије и Срба спрема се баш за – Васкрс Паклени удар екстремиста на темеље Србије и Срба спрема се баш за – Васкрс
Најчитаније
  • Маријани Мочевић из Источне Илиџе отказ због објаве о вјерској и националној припадности?
    17h 59m
    3
  • Оптужница због оштећења инвентара и производа у хипермаркету на Палама
    20h 32m
    0
  • Роман “Деобе” Добрице Ћосића објављен прије 65 године
    2h 14m
    7
  • Судбину Великог рата тог дана одлучило 62.000 Срба
    2h 19m
    0
  • Дионица од Лапишнице до Рогатице - Пут српских жртава Старог Брода на Дрини
    20h 39m
    4