Манастир Високи Дечани, који датира из 14. вијека, уврштен је 2. јула 2004. године на листу свјетске баштине Унеска.

Светињу је почео да гради краљ Стефан Дечански, а завршио његов син цар Душан.

Овај манастир је једна од најстаријих, најочуванијих и највећих задужбина Немањића, уз манастир Грачаницу, Пећку патријашрију и Богородицу Љевишку.

Краљ Стефан Дечански је у хрисовуљи јасно навео да је мјесто за дизање храма Божијег у Дечанима изабрао Свети Сава, али га је смрт престигла.

Градња је трајала између 1326/1327. и 1334/1335. године, а фреске су завршене око 1348. године. Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем — Спасовдану /фреска празника се приказује и у куполи под називом Христ Сведржитељ, свевладар/.

Главни неимар био је мајстор Вито Которанин, а забиљежено је још неколико имена мајстора. Манастирска црква представља петобродну грађевину и припада рашком стилу.

У самом плану Дечана стара искуства рашког градитељства развијена су и доведена до сасвим новог израза, уз примјену најсложенијих рјешења савремене романоготичке архитектуре српског Поморја.

Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.