Све су чешћи покушаји мијењања идентитета, односно присвајања српске историјске и културне баштине на Косову и Метохији. То је један од разлога зашто је манастир Високи Дечани објавио филм Клауса Либеа „Крст и црвена звезда“ из шездесетих година прошлог вијека. Ријеч је о вриједном документу који показује да су Дечани од оснивања српски манастир.

Филм приказује неке од најзначајнијих светиња Српске православне цркве, Жичу, Студеницу, Пећку Патријаршију, Сопоћане, Високе Дечане и Ковиљ, у специфичном историјском контексту социјалистичке Југославије. На интеренту је био доступан посљедњих десет година, на језику на коме је снимљен.

Дечанско братство објавило је сегмент филма, урађеног у продукцији њемачког јавног сервиса WDR , у трајању од 18 минута, који се фокусира на Пећку Патријаршију и Високе Дечане.

Филм је синхронизован са њемачког на српски, а доступан је и са титловима на албанском, енглеском, италијанском и њемачком језику.

Осврт на српску средњовјековну умјетност

Аутор се посебно осврнуо на стару српску умjетност као равноправну највећим достигнућима западне средњовjековне умjетности, уз посебан осврт на династију Немањића, Светог краља Стефана Дечанског и цара Душана као ктиторе манастира.

Очигледно је сниман у више наврата, аутор у њему каже да је у тренутку снимања тадашњи игуман Макарије на челу манастира већ седам година. По томе се закључује да је ријеч о 1964. години. Такође, филм садржи и јединствен снимак устоличења патријарха Германа у Пећкој патријаршији 1960. године, па може да се претпостави да је сниман и четири године раније.

Устоличењу су присуствовали и преставници комунистичке државне власти, Албанци у народним ношњама и високи муслимански вјерски великодостојници.

Осликава и живот на Косову и Метоији. Сегмент који су превели и на своју платформу поставили Високи Дечани започиње на улицама Пећи које врве од живота, различитих народа и култура.

Живот монаштва у вријеме комунизма

Ипак, највише пажње аутор посвећује самом животу и свакодневици монаштва у манастиру у вријеме комунизма, борби за опстанак у времену кад „није било Бога“.

Аутор потенцира коегзистенцију цркве са комунистичким режимом, вјероватно алудирајући на разлику од режима у тадашњем СССР-у, Кини и другим комунистичким земаљама.

„Толерантни комунизам“ је приказан и кроз чињеницу да монаси живе изузетно скормно, не само због свог животног опредјељења, већ и чињенице да су Дечани у то вријеме били изузетно сиромашни.

Аутор помиње 30 хектара манастирске земље, али не помиње да су безмало 800 хектара комунисти одузели 1946. године. Трагови тог тешког времена су и кадрови које обичан гледалац не препознаје, а ми знамо да су изгорјеле зграде остаци манастирских конака који су коришћени као партијска школа, а изгорјели су након што су их комунисти напустили 1949. године.

Титова слика у Дечанима

Филм открива још једну занимљиву чињеницу, монаси су на зиду библиотеке уз иконе Стефана Дечанског и патријарха Германа држали и Титову слику.

Била је вјероватно карта за опстанак у том времену, сигурно ту није окачена слободном вољом монаха. Ту вољу, такође открива овај видео-документ, све вријеме је надгледао полицајац, у самој порти манастира.

Посебну вриједност имају снимци тадашњег игумана Макарија и младог монаха Јустина, који ће касније управљати манастиром све до 1992. године.

Неимар манастира - Албанац

Дечани су успјели да опстану и под османском и под комунистичком влашћу, а данас се суочавају са фалсификовањем историје.

О томе колика је пропаганда свједочи и посљедњи инцидент у Пећкој патријаршији, али и цијела кампања промјене идентитета наших црквава и манастира као илирских, односно албанских, које су Срби узурпирали. Дешава се да и у Дечанима дјеца која дођу у посјету са школом питају да ли је фра Вито Чучо, которски мајстор који је градио манастир, који је несумљиво словенског поријекла, од оца Трифуна - Вито Кучи.

Књига гостију као историјски документ

Сегмент филма Клауса Либеа „Крст и црвена звезда“ објављен на Јутјуб каналу манастира Дечани завршава се приказом старе дечанске књиге гостију која је отворена 1924. године потписима краља Александра и краљице Марије. Садржи и записе српских епископа и муслиманских поглавара.

Фалсификовање историје очигледно системски не може да се заустави, нити за то има воље. Ово је један од покушаја. А биће их још и биће прилагођени времену у коме живимо, медијима које прате нове генерације.

За сљедећу годину братија спрема више пројеката који ће историју манастира приближити јавности. Наиме, Високи Дечани 2027. године обиљежиће седам вијекова од када је краљ Стефан Урош III Дечански започео изградњу манастира 1327. године.