Мјесечна потрошња за цигарете, алкохол и кафу креће се око 125 милиона КМ и упркос прилично скученим буџетима многих грађана, није у паду, док је издатак за прехрану за само 4 године прилично смањен.
У просјеку, на 4 марке које потрошимо за храну и безалкохолна пића, једну дамо на кафу, цигарете, пиво, вино, разна жестока пића. А ако се у обзир узму статистика из прошле године, трочлано домаћинство у БиХ је мјесечно, у просјеку, на кафу трошило 8 КМ, на алкохол 15 КМ, а на цигарете 95 КМ.
Кад је ријеч о просјечним мјесечним издацима, подаци Агенције за статистику БиХ показују да су они по домаћинству 2011. износили 1.569 КМ, а у 2015. години 1.408 КМ. Пад животног стандарда посебно се одразио управо на трошак прехране, који је у поменутом периоду смањен за чак 21,7 посто, а највише је пала потрошња меса, млијека, воћа.
Тако је трочлано домаћинство на храну и безалкохолна пића 2015. у просјеку мјесечно трошило 405 КМ, што значи да се дневна потрошња кретала око 13,5 КМ.
С обзиром на број домаћинстава, није тешко израчунати да грађани БиХ мјесечно на храну потроше више од 400 милиона КМ.
До сличних резултата дошао је и портал Српскаинфо у свом недавном истраживању, које је показало да једној четворочланој породици, која располаже са двије просечне плате у привреди, кад измири све издатке, мјесечно за храну остане око 500 КМ, односно, 15 КМ дневно.
Упркос томе, потрошња цигарета, алкохола и кафе не јењава.
Најновији подаци показују да је у БиХ лани увезено кафе у вриједности 103,6 милиона КМ, док смо за 11 мјесеци 2019. на алкохолна пића потрошили 174,3 милиона, а на цигарете за 10 мјесеци прошле године чак 996,22 милиона КМ, подаци су Управе за индиректно опорезивање.
Економисти објашњавају да је чињеница да грађани све мање издвајају за храну, а један од разлога је, свакако, то што њихова примања не могу да прате пораст трошкова живота.
– Да би успјели да сервисирају све остале издатке, гдје је, између осталог, трошак и за цигарете и алкохол, многи људи купују све јефтиније намирнице, и у мањим количинама. Такав смо народ да нам је, изгледа, једноставније “уштинути” на млијеку и воћу, него на дувану, кафи или пиву. С друге стране, ријеч је о пороцима којих се, и поред најбоље воље, понекад тешко одрећи, због чега не чуди што потрошња поменутих роба није у паду. Чињеница је да људи, с обзиром на примања, не могу себи да приуште све; само је питање ко ће чему да да приоритет – каже економиста Зоран Павловић.
Ранија истраживања су показала да у БиХ финансијске тешкоће у плаћању станарине, режија, рата за стамбени или потрошачки кредит има више од 20 посто грађана. Одлазак на годишњи одмор у трајању од једне седмице себи не може да приушти више од 70 посто њих, а месни оброк сваки други дан сваки четврти становник БиХ.
Не жалимо за ракију
Грађани БиХ су током 2011. године у просјеку мјесечно куповали алкохола у вриједности 15,8 милиона КМ, а током 2015. године 16,6 милиона КМ. Кад је ријеч о цигаретама, у 2011. Години смо на њих потрошили укупно 1,2 милијарде КМ, а на примјер, 2016. више од 1,1 милијарду КМ. У 2015. години у односу на 2011. годину, потрошња кафе је пала са 109 милиона на 101 милион КМ, или за непуних 8 посто.
