„Рат на Косову и Метохији ме је ухватио на редовном служењу војног рока. Од тада терен, шуме, пушкарање са терористима, бомбардовање… Малтене као дете сам доживео да ми другари гину и на рукама умиру. Онда сам и ја рањен у шиптарској заседи између Вучитрна и Митровице, а због гелера у глави и кичми који не смеју да се изваде постао сам ратни војни инвалид. Са своје 22 године морао сам у инвалидску пензију. Данас се често запитам где сам ја био ако моја деца немају да се обуку, нормално да поједу – бар један ормар да имају. Нисмо потребни никоме више, започео је огорчено причу Милан Ћирић, одликовани српски херој.

Фото: srbizasrbe.org

„Немамо чега да се одрекнемо, просто увек немамо!”

Милан је био у тенковској јединици, а у годинама након рата је са супругом Марином добио троје дjеце – Бориса (20), Ивану (17) и Јовану (14). Данас, четврт вијека од кобне 1999. године, живе у селу Пуховац код Александровца. У старом, руинираном и небезбjедном објекту који би се тешко кућом могао назвати. Ова нахерена приземљуша, без крова, са накривљеним зидовима и огољеним циглама неравномjерно распоређеним тек да не зјапе рупе, без стакала на импровизованим неједнаким прозорским отворима, натjера човjека да се стресе и да се запита – гдjе су држава и друштво заказали кад је ово уопште могуће. Кад ово не видимо!

- Нажалост, ја сам се надао бољем, али здравствено стање је из године у годину све горе. Хтео бих да радим, ал’ не могу. Гелери у кичми не смеју да се дирају да не бих остао непокретан, а из главе их не ваде да не постанем слеп. Ту су и несносни болови, терапије и психички проблеми, стварно сам свашта прошао – чак ми се и мајка обесила понајвише што за време рата дуго није знала шта је са мном. И даље се надам њеном гласу, али… После ми је и оца тумор однео. Са 400 евра инвалиднине једноставно немамо ни за шта. Хоћу деци да купим добре патике од 1.000 или 1.500 динара да не иду у поцепаним, али не вреди. Некад и за хлеб морам да замолим пријатеље, бар за њих да буде. Ми се фактички чак и не одричемо ничега јер немамо чега, просто увек немамо - наставио је овај поносит, али и великом муком притиснут човjек.

Фото: srbizasrbe.org

„Мој тата је херој!”

Да све буде још теже, мајка Марина је оперисала тумор штитне жлијезде и материце, а имала је и честе епилептичне нападе. Дешава јој се и данас због стреса да заврши на инфузији. Борис је као дијете имао шум на срцу, а сада га муче мигрене. Ивана има велике проблеме са говором, па школу похађа по ИОП-у. Најмлађа Јована је рођена само са једним бубрегом и мора добро да води рачуна о свом здрављу. Бројне честитке и цртежи, којима покушава да обрадује остале чланове породице, углавном су једини украси на њиховим малтене црним од буђи зидовима.

- Кад имамо паре, за рођендане добијемо сок и торту. Кад немамо, само се загрлимо и честитамо. Не буде ми криво због тога или што другари имају телефоне, а ја немам. Не стидим се, свесна сам у каквој смо ситуацији и то је то. Овим честиткама се трудим да им улепшам дане и поручим да мислим на њих. Мој тата је свакако испао херој што је тако млад отишао да ратује тамо и хвала Богу јер га је сачувао - рекла је ова дивна и још једна прерано одрасла дјевојчица.

Младић пред којим је стајао цијели свијет…

Увијек нас туга обузме кад видимо да било ко живи овако тешко, а камоли породице српских јунака. Они који су бранили наш народ и ризиковали животе не смију бити заборављени, а овај честити човјек радио је то кад је било најтеже. Младић, пред којим је требао да стоји цијели свијет са свим могућностима, своје здравље и лагодну будућност положио је на бранику отаџбине. И не само да је био рањен, већ се у завојима вратио на положај након свега 10 дана и остао је ту до самог краја – до болног повлачења српске војске са Косова и Метохије!

Фото: srbizasrbe.org

- Уф, никада то нећу заборавити. Али вратићемо се једног дана, даће Бог - закључио је разговор домаћин.

Срби памте своје јунаке!

Хуманитарна организација "Срби за Србе" помогла је већ многим таквим породицама широм Србије, Републике Српске, Црне Горе и осталих подручја, па овог пута покрећемо акцију помоћи за Милана Ћирића и његову породицу. 

Фото: srbizasrbe.org

Помозите нам својим донацијама да им обезбиједимо нови дом. Покажимо да Срби памте своје јунаке, поручили су из ове организације.

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-0000000279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун

 РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal

ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal

САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. ZELLE: szsamerika@gmail.com
4. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

НЕМАЧКА
1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)

ШВЕДСКА
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Рачун: 5226 1060 858

НОРВЕШКА
1. VIPPS број: 104 414
2. Pay Pal
3. Рачун: 1503 83 80483

АУСТРАЛИЈА
1. BSB: 032-278
2. Account No: 878615, Westpac bank
3. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

Patreon платформа 

Прикупљање преко Фејсбука

Прикупљање преко Инстаграма
Биткоин и Етереум