„Rat na Kosovu i Metohiji me je uhvatio na redovnom služenju vojnog roka. Od tada teren, šume, puškaranje sa teroristima, bombardovanje… Maltene kao dete sam doživeo da mi drugari ginu i na rukama umiru. Onda sam i ja ranjen u šiptarskoj zasedi između Vučitrna i Mitrovice, a zbog gelera u glavi i kičmi koji ne smeju da se izvade postao sam ratni vojni invalid. Sa svoje 22 godine morao sam u invalidsku penziju. Danas se često zapitam gde sam ja bio ako moja deca nemaju da se obuku, normalno da pojedu – bar jedan ormar da imaju. Nismo potrebni nikome više, započeo je ogorčeno priču Milan Ćirić, odlikovani srpski heroj.

Foto: srbizasrbe.org

„Nemamo čega da se odreknemo, prosto uvek nemamo!”

Milan je bio u tenkovskoj jedinici, a u godinama nakon rata je sa suprugom Marinom dobio troje djece – Borisa (20), Ivanu (17) i Jovanu (14). Danas, četvrt vijeka od kobne 1999. godine, žive u selu Puhovac kod Aleksandrovca. U starom, ruiniranom i nebezbjednom objektu koji bi se teško kućom mogao nazvati. Ova naherena prizemljuša, bez krova, sa nakrivljenim zidovima i ogoljenim ciglama neravnomjerno raspoređenim tek da ne zjape rupe, bez stakala na improvizovanim nejednakim prozorskim otvorima, natjera čovjeka da se strese i da se zapita – gdje su država i društvo zakazali kad je ovo uopšte moguće. Kad ovo ne vidimo!

- Nažalost, ja sam se nadao boljem, ali zdravstveno stanje je iz godine u godinu sve gore. Hteo bih da radim, al’ ne mogu. Geleri u kičmi ne smeju da se diraju da ne bih ostao nepokretan, a iz glave ih ne vade da ne postanem slep. Tu su i nesnosni bolovi, terapije i psihički problemi, stvarno sam svašta prošao – čak mi se i majka obesila ponajviše što za vreme rata dugo nije znala šta je sa mnom. I dalje se nadam njenom glasu, ali… Posle mi je i oca tumor odneo. Sa 400 evra invalidnine jednostavno nemamo ni za šta. Hoću deci da kupim dobre patike od 1.000 ili 1.500 dinara da ne idu u pocepanim, ali ne vredi. Nekad i za hleb moram da zamolim prijatelje, bar za njih da bude. Mi se faktički čak i ne odričemo ničega jer nemamo čega, prosto uvek nemamo - nastavio je ovaj ponosit, ali i velikom mukom pritisnut čovjek.

Foto: srbizasrbe.org

„Moj tata je heroj!”

Da sve bude još teže, majka Marina je operisala tumor štitne žlijezde i materice, a imala je i česte epileptične napade. Dešava joj se i danas zbog stresa da završi na infuziji. Boris je kao dijete imao šum na srcu, a sada ga muče migrene. Ivana ima velike probleme sa govorom, pa školu pohađa po IOP-u. Najmlađa Jovana je rođena samo sa jednim bubregom i mora dobro da vodi računa o svom zdravlju. Brojne čestitke i crteži, kojima pokušava da obraduje ostale članove porodice, uglavnom su jedini ukrasi na njihovim maltene crnim od buđi zidovima.

- Kad imamo pare, za rođendane dobijemo sok i tortu. Kad nemamo, samo se zagrlimo i čestitamo. Ne bude mi krivo zbog toga ili što drugari imaju telefone, a ja nemam. Ne stidim se, svesna sam u kakvoj smo situaciji i to je to. Ovim čestitkama se trudim da im ulepšam dane i poručim da mislim na njih. Moj tata je svakako ispao heroj što je tako mlad otišao da ratuje tamo i hvala Bogu jer ga je sačuvao - rekla je ova divna i još jedna prerano odrasla djevojčica.

Mladić pred kojim je stajao cijeli svijet…

Uvijek nas tuga obuzme kad vidimo da bilo ko živi ovako teško, a kamoli porodice srpskih junaka. Oni koji su branili naš narod i rizikovali živote ne smiju biti zaboravljeni, a ovaj čestiti čovjek radio je to kad je bilo najteže. Mladić, pred kojim je trebao da stoji cijeli svijet sa svim mogućnostima, svoje zdravlje i lagodnu budućnost položio je na braniku otadžbine. I ne samo da je bio ranjen, već se u zavojima vratio na položaj nakon svega 10 dana i ostao je tu do samog kraja – do bolnog povlačenja srpske vojske sa Kosova i Metohije!

Foto: srbizasrbe.org

- Uf, nikada to neću zaboraviti. Ali vratićemo se jednog dana, daće Bog - zaključio je razgovor domaćin.

Srbi pamte svoje junake!

Humanitarna organizacija "Srbi za Srbe" pomogla je već mnogim takvim porodicama širom Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i ostalih područja, pa ovog puta pokrećemo akciju pomoći za Milana Ćirića i njegovu porodicu. 

Foto: srbizasrbe.org

Pomozite nam svojim donacijama da im obezbijedimo novi dom. Pokažimo da Srbi pamte svoje junake, poručili su iz ove organizacije.

SRBIJA
1. SMS na 7763 (200 dinara)
2. Račun: 160-0000000279491-71
3. Pay Pal
4. Devizni račun

 REPUBLIKA SRPSKA
1. Poziv na broj 17763 iz fiksne i mobilne telefonije (3 KM)
2. Račun: 56201281300241-58 (NLB razvojna banka)
3. Pay Pal

CRNA GORA
1. Račun: 510-91548-03 (Crnogorska komercijalna banka)
2. Pay Pal

SAD
1. Donatorska platforma (kreditne kartice, tekući račun)
2. Pay Pal
3. ZELLE: szsamerika@gmail.com
4. Lični ili biznis ček na: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice

KANADA
1. Pay Pal
2. Putem čeka na: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. E-transfer na: donate@serbsforserbs.ca
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice

NEMAČKA
1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice

ŠVAJCARSKA
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice

AUSTRIJA
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Poziv na broj 0901 300 201 iz fiksne i mobilne telefonije (3 evra)

ŠVEDSKA
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Račun: 5226 1060 858

NORVEŠKA
1. VIPPS broj: 104 414
2. Pay Pal
3. Račun: 1503 83 80483

AUSTRALIJA
1. BSB: 032-278
2. Account No: 878615, Westpac bank
3. Pay Pal
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice

Patreon platforma 

Prikupljanje preko Fejsbuka

Prikupljanje preko Instagrama
Bitkoin i Etereum