Мјесец рђа, а научници су тим закључком вјероватно били једнако збуњени као и ви кад сте прочитали ову реченицу, пише "ЦНН". Наиме, рђа на Мјесецу не би смјела бити могућа јер ондје нема кисеоника, што је једна од двије темељне ствари које је узрокују. Друга је вода.
Али доказа за то има. Индијска лунарна сонда Chandrayaan-1 кружила је око Мјесеца 2008. године и прикупила податке који су до данас придонијели многим открићима, укључујући и постојање молекула воде на његовој површини. Сонда је била опремљена и инструментом који је произвела НАСА како би анализирала минерални састав Мјесеца.
Научници НАСА-е и хавајског Института за геофизику и планетологију недавно су анализирали још неке податке и нашли се у чуду кад су пронашли трагове хематита, облика жељезовог оксида, односно рђе. На Мјесецу има много стијена богатих жељезом, али рђа се ствара једино кад је жељезо изложено кисеонику и води.
- Прво нисам могла вјеровати, јер, с обзиром на услове на Мјесецу рђе ондје не би требало бити - казала је Абигаил Фреман, научница НАСА.
Не само да на Мјесецу нема кисеоника него је преплављен водоником, који ондје струји са Сунца ношен соларним вјетром. Рђа настаје кад кисеоник уклони електроне из жељеза, а водоник ради управо супротно, додаје му електроне. Зато се на подручјима богатим водоником рђа тешко ствара.
Кривац је Земља
- То је врло збуњујуће - рекао је Шуаи Ли са Универзитета "Hawaii", главни аутор студије објављене у часопису "Science Advances". "Мјесец је ужасно окружење за стварање хематита".
Након вишемјесечних истраживања, Ли и научници НАСА-е мисле да су ријешили загонетку. Кривац за рђу на мјесецу је - Земља.
Први већи траг им је била чињеница да је већина рђе концентрисана на страни Мјесеца окренутој према Земљи, што је указивало на то да је појава на неки начин повезана с нашом планетом.
Земљу окружује магнетно поље, а соларни вјетар га растеже и ствара дуг магнетни реп у смјеру вјетра. Мјесец улази у тај реп три дана прије него што је пун и треба му шест дана да изађе на другу страну.
Ли сматра да кисеоник са Земље тим магнетним репом стиже до Мјесеца и ондје у додиру с воденим молекулама ствара хрђу.
Магнетни реп истовремено, током пуног Мјесеца, блокира сав соларни вјетар, што значи да је Мјесец привремено заштићен од удара водоника са Сунца. Тиме је такође отворен временски прозор за стварање рђе.
Међутим, та теорија има неколико 'рупа'. На примјер, мањи дио рђе пронађен је и на тамној страни Мјесеца, гдје кисеоник са Земље тешко може допријети, а остала је нејасна и интеракција молекула воде и стијена на Мјесецу.
