Почетком априла 1942. године, двије њемачке дивизије и једна усташка и домобранска, извршили су концентричан напад на слободну територије среза Рогатичког и Вишеградског.

Наши борци у немогућности да одоле десетострукој надмоћи, повлачили су се ка Дрини. Бијесни непријатељи су клали и старо и младо без милости. Наше чете задржавајући непријатеља и пружајући одступницу преплашеном народу који је бјежао гинуле су једна за другом. Народ је сјекао јеле и цијелу ноћ журно правио сплавове, али је Дрина тргла већину од њих. У зору 7. априла усташе и њемци су се приближили Дрини. Једна петина народа била је пребачена преко у Србију. Хука борбе, хука Дрине, коњи њиште, дјеца и жене плачу. Настао је пакао. Хиљаде лешева људских и животињских пливало је Дрином. Усташе су избиле на обалу. Један дио наших бораца мијешао се са њима на нож у борби. Народ је скакао у воду. Три стотине двадесет дјевојака стајале су још на обали. Чекала их је срамота, силовање и смрт. И десио се примјер каквог историја не памти.

Племените девојке србске са стијене су скакале у ријеку бирајући смрт у валовима радије него срамоту. Њемци са десне обале су обуставили паљбу и отишли запрепашћени призором. Усташе су наставиле клање. На обали су ухватили још 400 људи и поклали их одмах. Од 7 хиљада људи прешло је тог 7. априла у Србију, 3 хиљаде и три стотине из среза рогатичког и вишеградског.

На слици преплашен народ на сплавовима и чамцима прелази Дрину. Могу се видјети и припадници ЈВуО-а који су херојски бранили народ и оставили кости са њима.

Чисто да се зна која је била једина права србска војска.