Из БиХ је у зоне сукоба Сирије и Ирака у периоду од 2012. до 2016. године отишло између 250 и 300 држављана БиХ, а тамо их је, према оперативним подацима, још 82, наводи се у Плану репатријације и Програму реинтеграције, рехабилитације и ресоцијализације држављана БиХ повратника из зона сукоба Сирије и Ирака.
Овај план и програм усвојио је Савјет министара, а у њему је наведено да се на територији под контролом /већином/ курдских Сиријских демократских снага /СДФ/ у затворима и камповима налази 52 држављанина БиХ и да те особе чине потенцијални трећи талас повратника.
Међу њима су 22 мушкараца и 30 жена и њихових 66 малољетне дјеце узраста од двије до 17 година /укупно 118/.
Према непровјереним оперативним сазнањима у камповима у Сирији налази се одређен број држављана БиХ који су у зоне сукоба отишли из земаља изван БиХ, а имајући у виду да посједују њено држављанство не искључује се могућност да исти изразе намјеру повратка у БиХ на непознату локацију, наведено је у документу Савјета министара.
Подтим за безбједносне аспекте репатријације и кривично процесуирање је на основу података надлежних институција направио мапирање локалних заједница у које ће се ове особе вратити.
Ријеч је о Тузли, Сребренику, Градачцу, Грачаници, Живиницама, Кладњу, Сарајеву, Хаџићима, Илиџи, Зеници, Маглају, Тешњу, Какњу, Брези, Великој Кладуши, Босанској Крупи, Цазину, Бужиму, Доњем Вакуф и Бугојну.
Ту су и двије општине из Републике Српске - Добој и Приједор, као и Брчко у дистрикту.
Од укупно 82 пунољетна држављанина БиХ који су и даље на подручју Сирије и Ирака, 42 су мушкарца и 40 жена.
Од тог броја у сиријској регији Идлиб налази се 28 држављана БиХ и то 10 жена и 18 мушкараца, те 11 малољетне дјеце, а за два држављанина БиХ се не располаже поузданим подацима гдје се тренутно налазе.
У избјегличким камповима Ал Хол и Рој и притворским јединицима на сјевероистоку Сирије налази се 52 држављанина БиХ, од тога 22 мушкарца и 30 жена са њихових 66 малољетне дјеце /укупно 118/. Један малољетник без мајке се налази у затвору.
У наведеним камповима се налази и 24 дјеце чији је један од родитеља држављанин БиХ. Ријеч је о дјеци чији су очеви из БиХ погинули у Сирији, а дјеца се налазе с мајкама, страним држављанкама у поменутим камповима.
Према расположивим сазнањима надлежних институција, сматра се да су се до сада у БиХ вратиле 62 пунољетне особе и 22 дјеце, у друге земље се вратило осморо дјеце чији су родитељи држављани БиХ или су поријеклом из БиХ.
Први повратак из зона сукоба Сирије и Ирака забиљежен је крајем 2012. године, а већином се радило о особама које су кратко боравиле у Сирији. Један број тих особа се вратио само да би повели супруге и породице назад у Сирију.
У том првом таласу, до 2019. године у БиХ се вратило и остало тридесетак мушкараца и неколико жена и дјеце. Већина мушкараца је ухапшена и оптужена за неко од кривичних дјела повезаних с тероризмом или за придруживање страним паравојним и параполицијским формацијама. Они који су били осуђени ријетко су добили казну затвора дужу од три године, наведено је у документу.
Индивидуални повратак углавном је окончан током 2016. и 2017. године, када се и одлазак држављана БиХ у Сирију потпуно обуставио, а важна етапа у процесу повратка била је прва организована репатријација групе држављана БиХ из зона сукоба Сирије и Ирака у децембру 2019. године.
Након потврде о идентификацији укупно шест жена, 12 дјеце и седам мушкараца /који су се налазили на потјерници и изручени су Тужилаштву БиХ/ и осигурања неопходних услова за њихов транспорт, покренуте су активности на успостављању тимова за прихват, идентификацију, социјално и здравствено збрињавање.
Од укупног броја повратника који су боравили на сиријском/ирачком ратишту, један број њих није процесуиран због недостатка доказа о њиховој припадности терористичким организацијама, као и због њиховог повратка у БиХ прије ступања на снагу допуне Кривичног закона којим се санкционише учешће на страним војним ратиштима.
Жене које су се вратиле из зона сукоба Сирије и Ирака нису процесуиране због непостојања доказа да су учествовале у борбеним дјеловањима, али су учествовале у судским процесима пред надлежним органима у улози свједока.
Због учешћа и повезаности с одласцима на сиријско/ирачко ратиште, у БиХ након проведеног кривичног поступка процесуирано је и правоснажно осуђено 28 држављана БиХ. Распон изречених затворских казни је од једне до шест година.
За остале повратнике вођени су поступци, али није било правоснажних пресуда, док је за неке од њих кривични поступак и даље у току, наведено је, између осталог, у Плану репатријације и Програму реинтеграције, рехабилитације и ресоцијализације држављана БиХ повратника из зона сукоба Сирије и Ирака.
У овом плану и програму набројане су активности институција свих нивоа власти како реаговати према повратницима са страних ратишта и њиховим породицама. Наведене су социјалне, психолошке, економске мјере, додатно образовање за дјецу, до казни затвора.
