Јединствена је и необична спортска каријера петнаестогодишње Надије Голубовић из Сребренице, која тренира и наступа као фудбалски голман у БиХ, а као кошаркашица у Србији.

Примјерна је и као ученица и као спортиста и омиљена међу вршњацима.

Надија је прије осам година похађала љетну школу фудбала и почела да тренира као фудбалски голман са дјечацима у сребреничком Фудбалском клубу "Губер", јер овај клуб нема женску екипу.

Због тога се касније учланила у СФК "2000" Сарајево, за који је наступала и прије појаве вируса корона, а добила је позив и бранила за фудбалску репрезентацију БиХ у категорији У-13.

Ових дана постала је члан женске фудбалске репрезентације узраста 16 година.

Раније је три пута учествовала на камповима фудбалских репрезентативки БиХ за коју је наступала у различитим старосним категоријама.

Надија каже да воли спорт и да јој тренинзи представљају задовољство. Она истиче да је задовољна досадашњим напредовањем у фудбалском спорту и да очекује да оствари своје снове у фудбалу, али и да заврши школу.

Фудбал у БиХ, кошарка у Србији

Bудући да је спортски грађена и надарена за све спортове, упоредо са фудбалом Надија је почела да тренира у школи кошарке у Сребреници. Међутим, сребреничке кошаркашке екипе не учествују у лигашким такмичењима и она је одлучила и прешла у сусједну Србију, гдје је тренирала и наступала за женску кадетску кошаркашку екипу из Љубовије.

Родитељи Ариф и Аземина редовно су је одвозили на тренинге и отпраћали на утакмице те дочекивали и враћали кући што је представљало обавезу и трошак.

Недавно је завршила кошаркашку сезону у Љубовији, ускоро завршава основну школу у Сребреници, а средњу школу намјерава уписати у Сарајеву, гдје ће наставити да тренира фудбал и брани за СФК "2000" у коме има услове за спортски развој, напредовање и остварење фудбалске каријере.

Одлучила је да остави кошарку и посвети се само фудбалу.

Похађаће школу и тренирати у Сарајеву и имаће више времена за учење, јер је до сада много времена трошила путујући између Сребренице, Љубовије и Сарајева те Зенице, гдје је боравила на припремама репрезентације БиХ.

Надија каже да је и раније имала понуду да оде у Сарајево, али да то није учинила, јер је жељела да основну школу заврши у Сребреници.

Дошло вријеме за растанак и полазак на пут успона

Ипак, дошло је вријеме за важне одлуке, изазове те растанак са друштвом и породицом и озбиљније бављење спортом у којем жели да постигне врхунске резултате за које, према оцјенама многих стручњака, посједује све психо-физичке предиспозиције и таленат.

- Недостајаће ми породица, пријатељи, другари и Сребреница и њени спортски терени, али желим да напредујем, да се такмичим, наступам и постижем врхунске резултате, а у Сарајеву имам боље услове да то остварим што ми је веома важно - зрело и искрено говори ова стасита дјевојчица уз дјечији осмијех на лицу.

Жеља јој је да успије у спорту, али не жели запоставити образовање и жели да заврши школу, иако још није одлучила коју средњу школу да упише.

Као одлична ученица сигурно неће имати тешкоћа да упише школу за жељено занимање.

Надија ускоро креће на један изазован и неизвјестан пут за који вјерује да ће је одвести далеко до успјеха, јер има жељу, вољу и предиспозиције да савлада све препреке и изазове на том путу и да напорно учећи и вјежбајући оствари жељене циљеве и постигне завидне спортске резултате.