Нафта наставља да храни инфлацију

02.08.2023. 08:59
0
ИЗВОР: glassrpske.com

Цијена бензина, једног од шест најтргованијих нафтних деривата на глобалном тржишту "фјучерса", порасла је за више од 20 одсто од почетка ове године, са 2,5 долара по једном галону на скоро три, што представља раст од 11 центи (20 пфенига) по једном литру.

Већина дистрибутера у Српској је због тога прије неколико дана подигла цијене горива на бензинским пумпама, а из Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске су за “Глас” истакли како и у наредном периоду треба да очекујемо нове корекције, те да ће цијена евродизела готово сигурно порасти изнад 2,6 марака по једном литру.

Према ријечима предсједавајућег ове групације Ђорђа Савића, рафинеријске цијене дизела и бензина знатно су скочиле и тај раст је, како је појаснио, готово константан још од 1. јуна ове године.

- Шта ће бити даље, тешко је рећи. Поређења ради, литар дизела у Црној Гори је 2,81 марку, Словенији 2,99, а Хрватској 2,76. Хтјели или не, и наши дистрибутери ће морати своје цијене прилагођавати овим, јер не смију дозволити да угрозе своје пословање. Због тога треба очекивати да у наредним данима дође до нових корекција навише због све већих улазних трошкова, односно рафинеријских цијена. До којег износа, заиста је тешко лицитирати - истакао је Савић за “Глас Српске” анализирајући тренутно стање на нашем, али и глобалном тржишту нафтних деривата које је након периода стабилизације поново узбуркано због разних геополитичких игара.

Стручњаци и аналитичари сматрају да је све ово разлог за нову забринутост и аларм, јер бензин, заједно са дизелом, али и храном има главну улогу када је у питању храњење актуелне инфлације.

Економски аналитичар Милош Грујић каже да ће се ове нове цјеновне турбуленције и потреси на нафтном тржишту сигурно прелити и на остала тржишта, како у свијету, тако и код нас.

- Као што је и до сада био случај, када се повећа цијена енергената, и цијене хране иду нагоре. То је велики проблем јер храна чини више од 40 одсто просјечне потрошачке корпе. Значи, да се мало сликовито изразим, када се саберу два и два, јасно је да ће све ово значајно и ланчано утицати на нови раст цијена, не само горива, али и на саму борбу централних банака против инфлације. Увијек се нешто може десити да ствари крену у позитивном смјеру, али тренутна кретања на тржиштима указују да борба са инфлацијом постаје све тежа - истакао је за “Глас Српске” Грујић.

Потражња за бензином економски је, иначе, индикатор који аналитичари користе да би стекли увид у стање привреде. Тренутно подаци говоре да је потражња за бензином прилично здрава, што би могло бити разлог за оптимизам у погледу глобалне економије да није чињенице да понуда не испуњава очекивања. Ово подстиче тржишну забринутост и доводи до тога да инфлација одбија да се повуче упркос напорима централних банака у Европи да је укроте низом рестриктивних повећања каматних стопа.

Ови потези све више узимају данак. Пословна активност у еврозони забиљежила је оштрији пад него што је очекивано у јулу, при чему је доминантни услужни сектор биљежио пад потражње, док је прерађивачки сектор забиљежио смањење најбржом стопом од почетка пандемије. Квартално истраживање ЕЦБ-а о банкарским кредитима је показало да је нето потражња фирми за кредитима снажно пала у другом кварталу 2023. године, те је смањена на најнижи ниво од почетка истраживања.

Нова клацкалица на тржишту нафте све је забринула, јер би ова борба централних банака са инфлацијом могла довести до тога да лијек против раста цијена буде опаснији и од саме болести.

У Америци су залихе бензина ниже од петогодишњег просјека, како због јаза између потражње и стопе производње, тако и због непланираних застоја у појединим рафинеријама. И у Европи је производња бензина поремећена протестима у Француској, али и због затварања “Шелове” рафинерије “Пернис” у Холандији. Ситуацију додатно компликује уведени европски ембарго на руска горива и сировине потребне за производњу бензина.

С друге стране, дошло је до раста потрошње и потражње за бензином, али и сировом нафтом. Ово ће, према оцјенама стручњака, вјероватно и даље задржати инфлацију неукроћеном упркос напорима централних банака - који поскупљују живот.

И цијене сирове нафте, додуше у мањем проценту, током овог мјесеца су расле те је тако барел поскупио за око 11 долара, односно 15 одсто, због одлуке земаља чланица ОПЕК-а да смање производне квоте.

Ова одлука долази када анализе показују да би до краја ове, али и током наредне године, могло доћи до рекордне потражње.

Званични подаци међународних институција показују да се потражња за нафтом вратила на нивое прије пандемије. Због тога понуда има проблема да одржи корак, постављајући терен за још веће цијене црног злата, а Кина и Индија кључни су покретачи растуће потражње.

Оно што додатно забрињава, али сигурно и отежава борбу против инфлације је и податак да су и "фјучерси" на пшеницу у посљедњих неколико дана скочили за скоро девет одсто и на путу су да достигну највиши ниво у посљедње три седмице, док тензије у Европи расту након изненадне одлуке Русије да се повуче из кључног споразума којим се дозвољава извоз житарица из Украјине. Раст је забиљежен и код фјучерса на кукуруз, који су виши за два одсто, јер су се трговци уплашили евентуално нове кризе у снабдијевању основном храном.

Пад стандарда

Због велике инфлације, која одбија да оде, све већи број Нијемаца има све мање новца за оброке који се састоје од меса, рибе и живине. Показују ово најновији подаци Евростата. Нови бројеви, које су објавили поједини њемачки медији, показали су да скоро десет милиона људи у најмногољуднијој земљи Европске уније често нема адекватне оброке. Стога је у Бундестагу већ покренута иницијатива да власти привремено суспендују порезе на промет основних прехрамбених артикала и ограниче марже у трговинама, уз поруку да су “супермаркети постали упоришта за пљачку”.

Скупи новац

Централне банке пријавиле су, због раста камата, оштрији пад потражње за кредитима од стране предузећа него што је очекивано, на најнижи ниво у посљедњих 20 година. Показало је ово квартално истраживање Европске централне банке у којем стоји да се европски привредници све мање задужују, а стручњаци указују да би то што не узимају позајмице за инвестиције и развој могло бити погубно за економију Европе у наредном периоду.

Пише: Вељко Зељковић

Коментари 0
Повезане вијести
Заковане цијене тешко падају Заковане цијене тешко падају
Ни папрене цијене нису препрека брчкању у Грчкој Ни папрене цијене нису препрека брчкању у Грчкој
Како живи просјечна млада породица у Српској Како живи просјечна млада породица у Српској
Најчитаније
  • Пријети ли каменолом у Кијеву да блокира пут ка Херцеговини?
    15h 15m
    0
  • Осуђен на 12 година за убиство у Сокоцу
    19h 40m
    2
  • Отворен „Акордеон арт плус" у Источном Сарајеву
    12h 36m
    1
  • Полиција о драми у сарајевској школи: Два ученика избодена, трећи основац ухапшен
    15h 18m
    0
  • Анастасија Ђорђић ученик генерације Средњошколског центра „Источна Илиџа“
    16h 27m
    0