Највеће страдање дјеце у протеклом рату евидентирано је на подручју десет сарајевских општина 455, од чега смртно 107, подаци су из монографије "Дјеца жртве рата 1991-1995" Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Затим слиједи Оџак 142 дјетета, Добој 94 дјетета, Коњиц 61 дијете и тако даље.

У монографији је урађена статистичка обрада 1.418 страдале дјеце, класификоване према општини, врсти страдања и убитачних средстава.

Од 1.418 страдале дјеце, 485 или 34 одсто је смртно страдало, 428 или 30 одсто је рањено, а 452 или 32 одсто дјеце било је у логорима, затворима и кућним притворима.

Сексуално злостављано или силовано је 13 дјеце или око један одсто, а психотрауме и страдање породица забиљежено је за 40 дјеце или три одсто.

Дјеца су убијана на најстрашније начине, што потврђују и ексхумирана дјечија тијела из масовних гробница Ледићи у Трнову, Јајце у Цареву пољу, на Трескавици, масовна гробница Сански Мост, као и дјеца убијена на Петровачкој цести.

Према врсти страдања, на првом мјесту су погибије и рањавања дјеце од гранате 128 погинулих и 192 рањених или 35 одсто, затим слиједе дјеца страдала од минско-експлозивних средстава 65 погинулих и 109 рањених или 19 одсто, потом страдања од ватреног оружја 102 погинулих и 65 рањених или 18 одсто, као и остале врсте страдања 118 погинулих и 39 рањених или 17 одсто.

Убиства из ватреног оружја вршена су и из непосредне близине, па чак и из снајпера - 16 убијених и 16 рањених или три одсто.

Један број дјеце је страдао из непосредне близине, од хладног оружја и додира извршиоца злочина - седам убијених и једно рањено.

Аутори у публикацији наводе да у току масовних злочина најчешће нису бирана средства нити метод напада. Важно је било да се зараћеној страни нанесе штета, бол, прогон и патња. У томе се нису бирале жртве. Напади су извођени на дјецу у селима, насељима и становима.

- Овакви примјери у односима човјека према човјеку, а посебно према дјете-
ту, показују да наука мало зна о човјеку и да је мало тога објашњено када је његова природа у питању. Постоје само површна сазнања о насљедном утицају, затим утицају средине, васпитања, свјесне активности на човјека и његов развој и понашање - наведено је у монографији.

Аутори наводе да је циљ ове студије да покаже сав бесмисао рата који највеће посљедице оставља на најрањивијим категоријама становништва - дјеци.