Александар Шкрабов Владимирович, познатији као Саша Шкрабов или Саша Рус рођен је 1954. у Литванији. Као добровољац стиже у Републику Српску 1993. године из Керча са Крима, гдје је службовао као заставник специјалне јединице руске морнарице. Као добровољац ратовао је у Анголи и Грузији.

Саша је 1994. постао значајна личност ратног Сарајева, понајвише сарајевског насеља - Грбавица.

Саша је успио да успостави добре односе са руским мировним снагама у саставу УН што је био добар обострани интерес српским и руским странама.

"Наш одред је једини од Руса успио да се навикне на локалну средину, а Саша је на основу овлашћења комаданта одреда, пружио велику помоћ руским мировњацима, који нису имали посебну подршку како у земљи тако и у саставу УН. Истина за званичну руску политику и за многе мировњаке, ми смо били "плаћеници". 

Али ипак Саша је успио да успостави прихватљиве односе са мировњацима. Чак и један непријатан случај, када је један од наших момака, ријешио да махне бомбом у мензи мировњака, све је изглађено наравно без икаквих накнада".

Саша је често ишао у потрагу за непритељским диверзантима, са пет-шест Руса ("Ђакон", "Крендел", "Жириновски", "Читински" и новајлија Андреј Л. из Перма). Данима су ходали по шумама и планинама без да се сретну са непријатељем. Неколико мањих окршаја било је у реону Бјелашнице и Игмана током чишћења терена. Такође проналазило се доста лешева непријатељских диверзаната.

Саша је са својим руским добровољцима учестовао у операцији "Звијезда 93" током борби за Горажде, тачније, на заузимању фабрике муниције "Побједа". Тада су успјели без губитака да одбаце муслиманске борце из фабрике, ослободе је, одбију контранапад и након престанка борби и по наређењу за повлачење - минирају. Таква разрушена фабрика је још дуго времена била у немогућности да снадбијева непријатеља.

Руски Добровољачки одред је дјеловао успјешно и у пуном саставу све до погибије Шкрабова на Мошевичком брду у борбама на Нишићкој висоравни.

Тада је група руских добровољаца (са једним Италијаном - Срећком, и неколико српских бораца из Алексићеве бригаде) пробијајући се кроз шуму на педесет метара од непријатењских положаја, ухваћена у пуцњави која је трајала два сата.

"Ручне бомбе су кориштене на обје стране, "Ђакон" је чак успио да испали неколико хитаца из ручног бацача. Одједном, када је Саша покушао да погледа у двоглед, метак га је погодио право у грло, између стубова крагне његовог панцира. Тада су рањена још два српска четника".

Шкрабов је погинуо у чину мајора Војске Републике Српске 4. јула 1994. године.

Због малобројности, група добровољаца се повукла, износећи погинулог Шкрабова и рањене борце.

Његовој сахрани присуствала је маса људи, стотине Срба и цијели руски одред. Иза њега је су остали жена и син.

 "За руског човјека рат треба да буде његово природно станиште"

                                        Александар Саша Шкрабов