Прођоше још једни избори, завршена је и сага са пребројавањем гласова и рачуница је јасна: највећи губитници су, и овог пута, они који живе од свог рада. Да су радничка права и радничке муке политичарима посљедња рупа на свирали видјело се још у предизборној кампањи.

Усред економске кризе, када осиромашено становништво чека тешка зима, ниједна од значајнијих политичких партија није се обраћала радничкој класи било каквом смисленом поруком.

Иако у БиХ од плате живи око 900.000 грађана, тај огромни „базен“ гласова очигледно није био интересантан ни власти ни опозицији, па чак ни странкама, које су номинално или декларативно социјалистичке или социјалдемократске.

Обећања

И овим странкама су на врху агенде, као и ранијих година, била питања националне угрожености, те „одбране“ Републике Српске, или БиХ, већ према томе да ли је сједиште партије у Бањалуци или Сарајеву.

Било је, додуше, популистичких обећања, попут „спречавања одласка младих“ и повећања просјечне плате на 2.400 KМ, само што нико од кандидата није бирачима објаснио како мисли извести ту „чаролију“.

Kомуниколог Борислав Вукојевић каже да су ријетке поруке, упућене радницима у предизборној кампањи, биле уопштене и популистичке, а неке чак и контроверзне.
Рецимо, странке су поручивале да ће, наводно, они који гласају за њих експресно и пречицом добити посао. У предизборном споту Уједињене Српске о томе се отворено говорило. Стевандић је поручивао нешто у стилу, ми хоћемо да запослимо све, на било који начин – каже Вукојевић.

Kолико су им радници, у ствари, небитни, показало је и то што Влада РС, чак ни уочи избора, није повећала минималац, иако је то по закону могла учинити.

Минималац

Данко Ружичић, потпредсједник Савеза синдиката РС за привреду, подсјећа да је захтјев за повећање минималца Синдикат упутио још почетком јула, што свједочи да им није била намјера да искористе предизборну кампању како би „изгурали своје“. Али, пошто послодавци ни овог пута нису пристали на преговоре, Влада РС је могла донијети одлуку о повећању минималца.

– Нисмо ми тражили повећање минималца да бисмо било кога уцјењивали, него зато што радник, напросто, не може да преживи, чак ни да се прехрани, с платом од 650 KМ, јер је, према синдикалној потрошачкој корпи, само за храну породици потребно 1.022 KМ мјесечно – каже Ружичић.

Додаје да ни сада није касно да власт у Српској, предвођена СНСД-ом, покаже одговорност.

– Ево, избори су прошли, на власти су они који су владали и прије 2. октобра, па нек сада повећају минималац, нека то буде прва одлука новог сазива Владе РС. Тиме могу поручити да су одговорна власт, која брине за раднике, али да нису хтјели повећавати минималац пред изборе, да би тиме „купили“ гласове – каже Ружичић.

Изложени уцјенама

Аналитичари, међутим, упозоравају да је такав исход тешко очекивати. Напротив, након избора нове старе власти више неће имати никаквих обзира ни кочница.

– Радници, поготово запослени у приватном сектору, у јако су тешком положају и нема изгледа да ће им бити боље. За ту ”благодет” могу се захвалити и својим послодавцима, који су махом чланови партија на власти, или су на неки други начин заштићени од система – каже политиколог Дарко Kузмановић.

Додаје да ће и убудуће радници бити изложени уцјенама и да ће, као и на минулим изборима, гласати како послодавци кажу, што је један од разлога због којих политичари не морају да се боре за њихово повјерење.

– Уосталом, политика, па и предизборне кампање, код нас се своде искључиво на ријалити, кич и међусобна вријеђања, док су класна, социјална и друга битна питања у запећку – сматра Kузмановић.

Подсјећа да се и на Западу политички фокус са класних питања „помјерио“ на друге теме, попут имигрантске политике, енергетске и демографске кризе, али да САД или земље ЕУ себи могу дозволити такав „луксуз“, јер радници у тим државама нису егзистенцијално угрожени као у БиХ.

Kласне теме

Да су у БиХ многи радници и раднице егзистенцијално угрожени сагласна је и Мерима Ејубовић, научна сарадница у Фондацији „Фридрих Еберт“ у БиХ.

– Kласне теме су на маргини политичког дјеловања у БиХ, што је несхватљиво у друштву које се суочава с огромним социо-економским проблемима, енергетском кризом, недостатком радне снаге и инфлацијом која обезврјеђује плате – каже Мерима Ејубовић.

Додаје да синдикати не успијевају да значајно утичу на агенду ни политичких странака, ни институција.

– Декларативно, све странке подржавају приједлоге синдиката, али конкретна примјена изостаје – каже Ејубовићева.

Завађени синдикати

Бесима Борић, чланица Предсједништва СДП БиХ, која се годинама бавила сарадњом ове партије са синдикатима, каже да су синдикати у БиХ завађени међу собом и подложни утицају послодаваца и власника.

– Радници, у страху за своју егзистенцију, не вјерују ником и тешко препознају ријетке појединце или политике које би били спремни да се боре за њих – каже Бесима Борић.

Додаје да фокус предизборних кампања у БиХ, нажалост, никад није ни био на класним темама, јер то није „профитабилно“, као приче у угрожености и потенцирање националних тема, с којима се побјеђује на изборима.

– Гласачи и гласачице у БиХ још увијек не повезују чињенице да њихов стандард, раст цијена, одлазак људи и минималне плате, зависе директно од политика које они бирају на изборима. Зато грађани не позивају политичке странке на одговорност, што то политичари обилато користе. То је јасно видљиво из резултата избора – каже Борићева.

Она тврди да је њена странка, СДП БиХ, „у свом програму посвећена радним и социјалним темама“, али да то није јавно видљиво.

– На жалост, те теме не доминирају ни у обраћањима кандидата и кандидаткиња СДП БИХ, а изостају и у јавном дискурсу – каже Бесима Борић.

Наметнуте теме

И СНСД је номинално социјалдемократска странка, али је изборну побједу на свим фронтовима извојевала причом о одбрани Републике Српске и српског народа.

Сњежана Новаковић Бурсаћ, чланица Предсједништва СНСД, каже да је њена партија не одриче социјалдемократије и бриге за права радника, али да је, као национално одговорна странка, „принуђена да се бави другим темама“.

– Наметнуте су нам теме попут уплитања у уставни поредак и заштите надлежности Републике Српске, Уосталом, ако желите да заштитите радничка права, морате имати надлежности за то – каже Сњежана Новаковић Бурсаћ.

Пише: Милкица Милојевић