Послије шест дугих година борбе за своје три кћеркице, самохрани отац Ђорђе Јоксимовић из Крагујевца, ове празнике дочекује пуног срца, срећан и са огромним разлогом за славље, јер је ово година у којој је коначно извојевао побједу након што су му дјеца коначно враћена.

Ђорђе ће 2021. годину памтити по још једном путовању дугом 140 километара.

Наиме, овај самохрани отац ишао је пјешака од Крагујевца до Београда, како би апеловао на надлежне органе да му врате кћерке. Био је то 5. пут за шест година, а како је тада испричао за Телеграф, сваки метар тог пута јако је добро упознао.

Октобра ове године десио се један од најљепших тренутака у његовом животу. Отишао је по своје кћерке које су боравиле у Тополи, у хранитељској породици. И одвео их својој кући.

– Без дјеце, слављења Нове године и празника није било. Искрено. Било је јако тешко. Сада сам срећан. Прослављали смо недавно рођендан, а сада и Нову годину. На окупу је најљепше – прича Ђорђе.

Дјевојчице Марија (11), Лара (10) и Беба (8) унијеле су у њихов дом празнични дух. Празни зидови сада су украшени новогодишњим свјетиљкама, а ни прозори нису остали без украса.

Чак и када дјеца нису код куће, свјетла трепере, као да својом појавом поручују да у дому Јоксимовића владају срећа и права празнична атмосфера.

– Оне су саме китиле јелку и своју собу. Сређују све по својој жељи, а мени је пуно срце – каже отац ових предивних дјевојчица.

Током празника му је, прича нам, сваке године увијек, без изузетка, било најтеже.

– Тада је најтеже, слободни сте, имате највише времена, гледате како се други веселе са својом дјецом, а ви не. Све је то много, много тешко… Треба то све издржати – прича Ђорђе покушавајући да сакрије сузе.

И послије толико времена, о свему кроз шта је прошао, прича са пуно емоција.

– Треба се борити за дјецу и чувати их на окупу, и онда су срећне све нове године и сви празници – истиче он.

Новогодишње жеље

Три сестрице лијепо су се уклопиле у нову средину.

– Имају своје друштво, сви се лијепо друже. Добиле су од пријатеља пуно лијепих поклона, срећне су, не знам шта више рећи… Немају великих прохтјева ни великих новогодишњих жеља, мислим да им је лијепо. Срећне су и њима је срце пуно – каже Јоксимовић.

На питање да ли он има неку новогодишњу жељу, одговара:

– Само да имам стабилан посао, и наравно, да су ми дјеца жива и здрава.

Најтежи тренуци

Присјећајући се свих ових година безусловне борбе, Јоксимовић истиче да му је, заправо, пред сам крај било најтеже.

– Све је било тешко, али најтеже је било када сам добио пресуду, и ишао у Центар за социјални рад да преузмем дјецу, а они су рекли “чекај”. То је кратко трајало, можда један дан. Али тежак дан – истиче Ђорђе.

Саговорник истиче да данас има велику подршку од својих послодаваца, који су му као пријатељи.

– Уз мене су били и људи које чак ни не познајем и свима се захваљујем. Они ми помажу да живимо нормално и да дјеца буду срећна – каже самохрани отац.

Ђорђе додаје да су остали у добрим односима са хранитељском породицом из Тополе и наставиће да се посјећују – пише Телеграф.