Након више од три недјеље борбе са ватреном стихијом смирује се ситуација са пожарима у Требињу, пише РТРС.

Ватрогасци су даноноћно бранили куће од пожара а у помоћ је стизала и од хеликоптера МУП-а Српске.

Колико су неприступачни терени отежавали ситуацију,са чим се све пилоти суочавају при гашењу пожара гостујући у Јутарњем програму РТРС-а говорио је пилот Управе за ваздухопловство МУП-а Српске, Зоран Милић.

Истиче да је пилотима и ватрогасцима посљедња два дана помогла киша, те да би у наредним данима требало да буде мирније.

- Јуче је у Требињу пала киша – два литра по метру квадратном – и успјела је да угаси пожаре. Данас и сутра се очекује нова киша, па се надамо да ће у наредном периоду бити мирније - каже Милић.

Када су у питању пожари на југу Српске, Милић се присјећа да су пилоти први позив примили у недјељу 7. јула у касним поподневним часовима.

- Одмах смо се спаковали, отишли у Требиње, извршили извиђање и одредили задатке. Најкритичније је било на сјеверној страни Леотара, гдје је ватрена линија била дугачка два километра. У тих 18 дана, најтежа ситуација била је на самој ивици града Требиња, гдје се ватра спустила са јужне стране Леотара и дошла до самих кућа. Густ дим је прекрио читаво Требиње и готово да се није могло дисати - истиче Милић.

Подсјетио је да је највећи изазов пожара у околини Требиња био у томе што се ватра никада раније није спустила тако близу самог града, што је било веома опасно.

- Баш тог четвртог дана нашег боравка, када се ватра примакла првим кућама, на једном мјесту налазила се долина пуна горивог материјала. Био је јак дим и пламен висине око 30 метара. На тој висини хеликоптером није могуће прићи, па у таквим случајевима бацамо воду индиректно и натапамо тло како бисмо зауставили даље ширење пожара - каже Милић.

Када су у питању технике интервенција, пилот истиче да је гашење пожара могуће вршити директно или индиректно.

- Имамо различите врсте горивог материјала – ако је то трава, радимо такозвани "водени тепих", а ако је густа шума, користимо технику "водене бомбе". То је разлика у количини воде која пада на једном мјесту. Такође, зависно од интензитета пламена, гасимо са висине од 15 или 20 метара. Ако је пламен превисок, не гасимо директно, већ индиректно - истиче Милић.

Свако гашење пожара из ваздуха носи своје изазове, а Милић истиче да прије свака интервенција захтјева низ припрема.

- У самој припреми задатка, прво долазимо на извиђање, осмотримо терен, надморску висину и спољну температуру. Пронађемо најповољније природне водозахвате. Ако их нема, а потребна минимална дубина је 1,5 м, онда користимо базене са водом које инсталирамо у близини пожаришта, како бисмо максимално скратили пут од базена до пожара и били што учинковитији - рекао је Милић.

Додаје да радни дан пилота хеликоптера у таквим ситуацијама траје од зоре до ноћи.

- С тим што је најпогодније за гашење кад су температуре ниже – ујутро или предвече. Средином дана долази до пораста температуре и смањују се перформансе хеликоптера - рекао је Милић.

За пилоте који се боре са ватреном стихијом, сваки лет остане у сјећању.

- Слике људи и пожара – сваки лет остане у глави. А што се тиче самог пожара у Требињу, у сјећању ће ми остати сцена када смо навече ходали градом, а пролазници су нам рекли: "Браво и хвала вам на томе што радите" - присјетио се Милић.

Хеликоптери Управе за ваздухопловство МУП-а Српске су током 18 дана на пожаришта у близини Требиња избацили  је 650.000 литара воде.