Иако је цијена једног литра горива на домаћим бензинским пумпама мања за 35 до 40 пфенига у односу на ону из априла ове године, то није довело до појефтињења робе и услуга у Републици Српској, напротив, у појединим случајевима дошло је до поскупљења.
Овдашњи трговци, превозници, па и произвођачи пекарских производа, више уопште не реагују на снижења цијена горива, које у конкретном случају износи око 15 одсто, иако им је то раније био добар изговор да подижу цијене, када би расла вриједност барела нафте и цијена горива на домаћим пумпама, па и у случајевима симболичног повећања.
Слично је било и у случајевима када су навише биле кориговане и цијене електричне енергије. Тада су нас ти исти увјеравали да због раста цијена струје или горива морају то укалкулисати у цијену своје робе и услуга, јер ове двије ставке, како су истицали, у доброј мјери утичу на коначне мјесечне трошкове које имају.
КАЛКУЛАЦИЈЕ
Касније су нас убјеђивали, а правдајући своје калкулације, да не могу снижавати цијене због раста плата, које такође чине битну ставку у коначним трошковима и формирању цијена. Ако се погледају званични подаци, плате су уистину расле у посматраном периоду, али највише у ИТ сектору и финансијама.
У прехрамбеној индустрију то, примјера ради, износи тек око три одсто или четрдесетак марака у периоду од пет мјесеци. Ако претпоставимо да неко предузеће има рецимо 50 запослених, мјесечни трошкови послодаваца порасли су за око 3.000 марака - рачунајући и трошкове социјалног и здравственог осигурања.
Да ли ова свота новца може уистину толико оптеретити пословање неког предузећа да буде приморано да рецимо коригује навише цијену робе и услуга или да то буде оправдање зашто не снижавају своје цијене?!
За један резервоар горива данас се издваја око 20 марака мање у односу на април. То би према економској логици - узрочно-посљедично требало да води ка ланчаном појефтињењу и смањењу инфлације. Нажалост, то се не дешава. Према ријечима економисте Игора Гаврана ријеч “појефтињење” готово да више не постоји, односно представља мисаону именицу, што, како је истакао све више оптерећује и онако све празније кућне буџете.
Као још поразнију чињеницу наводи то што је у овом истом периоду у појединим случајевима дошло до нових поскупљења, која се не могу апсолутно ничим оправдати, поготово не неким већим улазним трошковима, нарочито не енергената.
- Све то представља њихову додатну зараду. Мотив је јасан, поготово уколико их у томе нико не спречава. Једини начин да таква негативна пракса буде заустављена је реакција потрошача на такво понашање појединих похлепних трговаца и послодаваца. Сматрам да би потрошачи, с обзиром на то да постоји одређена конкуренција на нашем тржишту, требало да бојкотују те и такве ловце у мутном и купују код оних, условно речено поштених - истакао је Гавран за “Глас Српске”, додајући да те и такве праксе нажалост тренутно нема код овдашњих људи.
ЕКСТРАПРОФИТ
Гавран сматра да је велики проблем то што су обични људи огуглали на сва поскупљења и навикли се на свакодневно пљачкање од стране појединих трговаца, пекара, произвођача робе, па и пружалаца разних услуга, а што је онда створило лоше навике.
Друга опција је, како каже, да се надлежне институције озбиљније ухвате у коштац с овим проблемом и негативном праксом, која постаје све учесталија.
- Мора бити утврђено које су то калкулације које користе трговци и послодавци, односно колико заиста поједини трошкови, па и они у вези са горивом, струјом или платама, утичу на крајњу цијену. Тада би биле лакше вршене и контроле, које би сигурно откриле ко све остварује екстрапрофит и колики. Такве би требало казнити - каже овај економиста.
На питање да прокоментарише то што поједини послодавци то правдају наводним повећањем плата, Гавран истиче да ни ова образложења не пију воде, што, како истиче, можемо видјети на сваком кораку па и приликом одласка у неки трговачки центар или пекару, гдје запослени раде за минималну плату.
- Њихове плате представљају минималне трошкове у пословању. Да су та повећања плата радника заиста била значајна, не би им поједини послодавци давали хуманитарну помоћ - навео је Гавран.
ПСИХОЛОГИЈА
Сличан став о овом проблему има и економиста Зоран Павловић, упозоравајући на то да се ниједна надлежна институција не бави анализом кретања цијена, али ни начином на који оне буду формиране, односно калкулацијама које трговци и пружаоци услуга примјењују.
- Недавно је пала цијена брашна, а сада и горива и нико не реагује. Да ли су пекарски производи јефтинији? Нису. Оправдање је било повећање цијене рада. Бојим се да живимо у временима када свако покушава искористити ситуацију да додатно профитира. То има и један психолошки моменат, јер се цијене толико често мијењају да потрошачи једноставно више не знају с чим би је упоређивали. Када падају, када расту... Плаћају онолико колико им кажу на каси. Сматрам да би свима онима који имају сумњиве цјеновне калкулације требало увести додатни порез на профит који остварују по том основу. Грађане би требало заштити од такве негативне праксе, јер разна удружења потрошача немају ту моћ. Она могу само указати на проблем - поручио је Павловић.
“Црно злато”
Цијене горива у Републици Српској у протеклих неколико дана пале су 10 до 12 пфенига, а ако се посматра стање од априла, то онда у зависности од врсте нафтног дестилата износи између 35 и 40 пфенига. До нових корекција дошло је због пада берзанских котација, односно цијене једног барела на свјетским берзама, која је тренутно на најнижем нивоу током ове године. Вриједност једног барела 5. априла кретала се око 91 долар, што значи да је “црно злато” данас јефтиније за више од 20 одсто у односу на тај период. Поједини аналитичари указују на то да би барел нафте у наредном периоду могао коштати и мање од 70 долара па чак да би се могао примакнути граници од 60 долара, због све веће забринутости због кинеске потражње за “црним златом”.
