Од укупног броја савјетодавних разговора прошле године 16 одсто се односило на тему злостављања и насиља, те је број разговора на ову тему био пет пута већи у 2021. у односу на годину раније.

Потврдила је ово за "Независне новине" Маја Ковачевић, координаторка "Плавог телефона", савјетодавне линије за дјецу.

- Прошле године запримили смо 32 пријаве сумње на насиље, од чега се 27 пријава односило на насиље над дјецом - казала је Ковачевићева.

Како каже, најзаступљенији облици насиља су емоционално и физичко злостављање, малтретирање те насиље у породици.

Из Омбудсмана за дјецу Републике Српске су, позивајући се на податке МУП-а РС, казали да је 2021. године евидентирано 136 случајева насиља над дјецом и међу дјецом. Од тог броја највише случајева је било насиље у породици и то 75 случајева, затим сексуално насиље 41, вршњачко насиље 12 и насиље путем информационих технологија осам случајева.

- У посљедње вријеме константно се повећава број случајева насиља над дјецом усљед занемаривања и немарног поступања, односно пропуштања да се дјетету обезбиједе услови за правилан развој у свим областима, што доводи до угрожавања дјететовог здравља, физичког, менталног, моралног и друштвеног развоја - наводе из Омбудсмана.

Додају да су они поступили у 66 случајева који се односе на заштиту дјеце од различитих облика насиља.

- Подаци различитих институција и удружења указују на чињеницу да је од почетка пандемије корона вируса и увођења разних мјера заштите, попут затварања школа, онлине рада и наставе, те ограничавања кретања дошло до пораста насиља над дјецом - истичу из Омбудсмана.

Ништа боља ситуација није ни с насиљем дјеце на интернету, такозваним сајбер булингом.

Како наводе из "Плавог телефона", током 2021. године број савјетодавних разговора на тему насиље на интернету и електронске злоупотребе повећан је седам пута у односу на годину раније.

- У 2020. години нисмо имали ниједну пријаву која се односила на сајбер насиље, док се у прошлој години од укупног броја свих пријава 28 одсто односило на насиље путем интернета - казала је Ковачевићева.

Истиче да су се дјеца најчешће обраћала за помоћ због сексуалног или емоционалног узнемиравања путем интернета, секстинга, односно слања порука експлицитног сексуалног садржаја путем електронских уређаја, или груминга, успостављања односа повјерења и емоционалне повезаности између дјетета и одрасле особе, с циљем врбовања и искориштавања у сексуалне сврхе.