Највећа санта леда на свијету, позната као А23а, рапидно се распада на неколико огромних дијелова, потврдили су научници из Британског антарктичког истраживања (БАС), преноси CNN.

Овај ледени див, који је некада тежио готово билион метричких тона и простирао се на површини од 3.672 квадратна километра, научници пажљиво прате још од 1986. године, када се одвојио од антарктичког леденог покривача Filchner-Ronne. Од 1980-их, А23а је више пута носио титулу највеће санте леда на свијету, иако су га повремено надмашивале друге, краткотрајније санте, попут А68 из 2017. и А76 из 2021. године.

Распад леденог дива

Ендру Мејерс, океанограф из БАС-а, потврдио је за CNN.

- Ледени бријег се рапидно распада и отпушта веома велике комаде, које је Амерички национални центар за лед, који их прати, сам прогласио великим сантама – рекао је.

Према Мејерсовим ријечима, мега-санта се сада смањила на отприлике 1.700 квадратних километара, што одговара површини ширег Лондона. Стручњаци наводе да топла вода и долазак прољећа на јужној хемисфери значе да ће се санта вјероватно убрзо распасти на мање дијелове.

Путовање дуго три деценије

Након што се одвојио, А23а је провео више од 30 година насукан на дну Веделовог мора, све док се није довољно смањио да се ослободи. Године 2020. понијела су га океанска струјања, али се поново заглавио све до децембра прошле године. Када се у марту ове године насукао на континентални праг, коначно је у мају поново испливао.

Мејерс објашњава да је санта леда слиједила снажну струју познату као Јужна антарктичка циркумполарна струја (SACCF) и кретала се око Јужне Џорџије.

- Ова млазна струја ће вјероватно на крају однијети ледени бријег и његове дијелове према сјевероистоку, даље као дио алеје санти - рекао је.

Додао је да А23а тиме „слиједи сличну судбину“ као и друге дивовске санте, А68 и А76, које су се такође распале у близини Јужне Џорџије, иако је А23а остао у једном комаду дуже од њих.

Нови рекордер и будућност А23а

Након распада А23а, титулу највеће санте леда на свијету сада носи Д15а, која се простире на око 3.000 квадратних километара и, према Мејерсу, „прилично је статична на антарктичкој обали близу аустралијске базе Дејвис.“

Иако је А23а тренутно и даље друга по величини, Мејерс очекује да ће се то „рапидно промијенити“ јер ће наставити да се „фрагментира у наредним недјељама“. Топлије воде и долазак прољећа вјероватно ће га разбити на комаде „премале за даље праћење“, додао је.

Посљедице климатских промјена

Мејерс напомиње да је одламање санти природан процес и да научници немају довољно података о мега-сантама да би са сигурношћу тврдили да ли се њихова учесталост повећава због глобалног загријавања. Ипак, оно што је јасно јесте да су ледене плоче изгубиле билионе тона леда у посљедњим деценијама због појачаног отапања и стварања санти, што је у великој мјери посљедица загријавања океана.

Научници са поларног истраживачког брода RRS Sir David Attenborough посјетили су А23а док је била насукана, а прикупљени узорци недавно су допремљени у Уједињено Краљевство на анализу, преноси Index.

- Насукавање и огромно испуштање хладне слатке воде вјероватно су имали велики утицај на организме на морском дну и у околној води - изјавио је портпарол БАС-а, и додао:

- Важно је разумјети те утицаје јер би велике санте могле постати чешћа појава код Јужне Џорџије као резултат глобалног загријавања.