Након озбиљног баратања са бројевима, истраживач са Универзитета Британске Колумбије (УБЦ) осмислио је математички модел за одрживу временску машину.

Бен Типет, инструктор математике и физике у УБЦ-овом кампусу Оканаган, недавно је објавио студију о изводљивости путовања кроз вријеме. Типет, чија је област експертизе Ајнштајнова теорија релативитета, проучава црне рупе и научну фантастику када не предаје. Користећи математику и физику, створио је формулу која описује метод путовања кроз вријеме.

- Људи сматрају да су путовања кроз вријеме нешто као фикција - каже Типет. - И склони смо да мислимо да то није могуће јер то заправо не радимо. Али, математички, то је могуће. 

- Откако је Х.Г. Велс објавио књигу "Путовање кроз вријеме" 1885. године, људи су радознали према путовању кроз вријеме - а научници су радили на рјешавању или оповргавању теорије - каже он. Алберт Ајнштајн је 1915. објавио своју теорију релативитета, наводећи да су гравитациона поља узрокована изобличењима у простору и времену. Више од 100 година касније, међународни тим физичких института и истраживачких група (LIGO Scientific Collaboration) објавио је откривање гравитационих таласа генерисаних сударањем црних рупа милијардама свјетлосних година, потврђујући Ајнштајнову теорију.

Подјела свемира на три димензије, са временом у одвојеној димензији, није тачна, каже Типет. Четири димензије треба истовремено замишљати, тамо гдје су повезани различити правци, као просторно-временски континуум. Користећи се Ајнштајновом теоријом, Типет каже да закривљеност простор-времена представља криве орбите планета.

У „равном“ (или незакривљеном) простору-времену, планете и звијезде би се кретале у правим линијама. У близини масивне звијезде, просторно-временска геометрија постаје закривљена и праве путање оближњих планета ће пратити закривљеност и савијати се око звезде.

- Временски правац просторно-временске површине такође показује закривљеност. Постоје докази који показују да како се приближавамо црној рупи, вријеме се креће спорије - каже Типет. - Мој модел временске машине користи закривљено простор-време, за савијање времена у круг за путнике, а не у праву линију. Тај круг нас враћа назад у прошлост.

Иако је ову врсту путовања кроз вријеме могуће описати помоћу математичке једначине, Типет сумња да ће неко икада направити машину која би функционисала.

- Х.Г. Велс је популаризовао термин „временска машина“ и људима је оставио мисао да ће истраживачу бити потребна „машина или посебна кутија “да би заиста остварио путовање кроз вријеме“ - каже Типет. - Иако је то математички изводљиво, још увек није могуће изградити просторно-временску машину јер су нам потребни материјали које називамо егзотичном материјом, да би савили простор-вријеме на ове немогуће начине, а они тек треба да буду откривени.

За своја истраживања, Типет је створио математички модел Проходног акаузалног ретроградног домена у простор-времену (Traversable Acausal Retrograde Domain in Space-time - TARDIS). Описује га као мјехур просторно-временске геометрије који носи свој садржај уназад и унапријед кроз простор и вријеме док обилази велику кружну путању. Мјехур се креће кроз простор-вријеме, у неким тренуцима брзином већом од брзине свјетлости, омогућавајући му кретање уназад у времену.

- Проучавање простор-времена истовремено је фасцинантно и проблематично. Такође је забаван начин употребе математике и физике - каже Типет. -Стручњаци из моје области истражују могућност математичких временских машина од 1949. И моје истраживање представља нову методу за то.